Nema više izborne tišine uz društvene mreže: Da li je zabrana izborne kampanje 48 sati uoči izlaska na birališta prevaziđeno zakonsko pravilo?

To ne znači da će izborna kampanje stranaka stati početkom izborne tišine, već će se , kao i ranijih godina samo preseliti na društvene mreže, kao što su Fejsbuk, Tviter ili Jutjub. Tamo gde državne institucije nemaju delotvorne mehanizme za njihovo ograničavanje.

Zato je stav većine sagovornika Danasa da izbornu tišinu, ili treba potpuno ukinuti ili smanjiti njeno trajanje na jedan dan, jer je u suštini zastarela forma.

Izborna tišina važi samo za tradicionalne medije

Izborna tišina važi samo za tradicionalne medije, odnosno televiziju i štampu, ali odnosi se i na internet portale koju su registrovani kao mediji, dok kampanja na društvenim mrežama nije regulisana zakonom.

Tišina pred izbore, koja traje 48 sati je period tokom koga je u medijima i na javnim skupovima zabranjeno da se objavljuju procene rezultata izbora, javno predstavljaju kandidati na izborima i njihovi izborni programi i pozivaju birači da glasaju, odnosno da ne glasaju za određene izborne liste ili kandidate.

Na biračkom mestu i na 50 metara od biračkog mesta zabranjeno je isticanje simbola političkih stranaka i drugog propagandnog materijala.

Kaznene mere za kršenje tišine

Zakonom o izboru narodnih poslanika u članu 170 se predviđa da će se novčanom kaznom od 100.000 do 600.000 dinara kazniti za prekršaj pravno lice koje tokom 48 časova pre dana glasanja i na dan glasanja do zatvaranja biračkih mesta u medijima i na javnim skupovima objavi procenu rezultata izbora, javno predstavlja kandidate na izborima i njihove izborne programe i poziva birače da glasaju, odnosno ne glasaju za određene izborne liste.

Novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u mediju koji 48 časova pre dana glasanja i na dan glasanja do zatvaranja biračkih mesta objavi procenu rezultata izbora, javno predstavlja kandidate na izborima i njihove izborne programe i poziva birače da glasaju, odnosno ne glasaju za određene izborne liste.

Novčanom kaznom od 20.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u pravnom licu koje 48 časova pre dana glasanja i na dan glasanja do zatvaranja biračkih mesta u medijima i na javnim skupovima objavi procenu rezultata izbora, javno predstavlja kandidate na izborima i njihove izborne programe i poziva birače da glasaju, odnosno ne glasaju za određene izborne liste.

Takođe, novčanom kaznom od 10.000 do 40.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice koje 48 časova pre dana glasanja i na dan glasanja do zatvaranja biračkih mesta u medijima i na javnim skupovima objavi procenu rezultata izbora, javno predstavlja kandidate na izborima i njihove izborne programe i poziva birače da glasaju, odnosno ne glasaju za određene izborne liste.

Ima li izborne tišine i u drugim zemljama?

Slađana Komatina iz CESID-a podseća da i u zemljama u regionu postoji izborna tišina, ali da ona uglavnom poćinje u petak u ponoć, što znači da je kraća za jedan dan, nego u Srbiji .

Izborna tišina traje po jedan dan u Bosni i Hercegovini, i Bugarskoj. Rumunija i Crna Gora imaju isto kao i mi, dva dana izborne tišine.

Mnoge zemlje započinju sa izbornom tišinom u danu predviđenom za glasanje, poput Mađarske, Italije, Makedonije.

U velikom broju zemalja ne postoji izborna tišina poput Velike Britanije, Belgije, Holandije, Švajcarske.

U SAD ne postoji izborna tišina osim na dan glasanju u neposrednom okruženju biračkog mesta budući da je od strane Vrhovnog suda izborna tišina označena kao ograničavanje slobode govora..

„Pravila izborne tišine su osmišljena da očuvaju integritet izbornog procesa, sprečavajući nepravednu prednost određenih kandidata, ili stranaka u ključnim trenucima pred glasanje. U doba društvenih mreža, gde informacije brzo putuju, postavlja se pitanje efikasnosti tradicionalnih pravila izborne tišine“ , napominje Komatina za Danas.

Pojašnjava društvene mreže nisu zakonski regulisane tokom izborne tišine, te unapređenje može obuhvatiti proširenje zakonskih odredbi na ove platforme, jasnije smernice za emitere i edukativne kampanje.

„Fleksibilnost pravila je ključna uz prilagođavanje tehnološkom razvoju. Redovno ažuriranje i revizija pravila, uz razmatranje skraćenja izborne tišine u Srbiji, mogu biti ključni za očuvanje integriteta izbornog procesa i prilagođavanje savremenim potrebama i dinamici informacija“, ističe sagovornica Danasa iz CESID-a.

U Srbiji ne postoji volja da se zakoni poštuju

Zoran Gavrilović, izvršni direktor BIROD-ija smatra da kod nas nema smisla da postoje zakoni za koje ne postoji volja se poštuju, odnosno da ih nadležne institucije sprovode.

„Internet i socijalne mreže su van dometa zakona, jer su tako zakonodavci odlučili. Sa druge strane integritet izbornih lista je takav da nisu spremne da poštuju tišinu. Na to ih tera popriličan broj birača koji je neopredeljen. Nije do socijalnih mreža, već integriteta izbornih aktera, a i do birača koji ne kažnjavaju one koji krše izbornu tišinu i time im uskraćuju mogućnost da u miru donesu odluku za koga će glasati“, navodi Gavrilović.

I Nikola Ristić, ekspert za digitalne komunikacije ocenjuje da izborna tišina kao koncept u Srbiji već dugo nema smisla, ali ne samo zbog digitalnog oglašavanja na koje se po Zakonu ne odnosi, već i zbog učestalosti funkcionerske i kampanje kroz institucije.

„Tišina ni ranije nije obuhvatala već zakupljene bilborde ili druge „out door“ prostore za oglašavanje. Istina, ne možete ih zakupiti tokom tišine, ali ono što je već istaknuto tu ostaje i mesecima nakon izbora. Takođe znamo da tokom izborne tišine isplivava značajan broj skandala, afera i slično, što nije otvoreno političko reklamiranje, ali svakako jeste (nažalost) jedan od stubova političke propagande, makar u Srbiji“, navodi Ristić.

Srbija je još uvek nedemokratsko društvo

On primećuje da mi kao društvo, kao jedno još uvek nedemokratsko društvo, nismo sazreli za mehanizme kao što je izborna tišina.

„I to nema veze sa time da li se Zakon odnosi samo na offline medije, ili će se potencijalno nekada odnositi i na online medije, to ima veze sa radom institucija. Sve dok imamo situaciju da nadležne institucije neće reagovati, ili će reagovati selektivno, potpuno je nevažno šta piše u Zakonu. Konkretno tokom ove izborne kampanje imali smo mnoštvo digitalnih oglasa koji nisu bili obeleženi transparentno kao politički oglasi (što same kompanije poput Mete i Google-a traže), osim njih imali smo značajan broj negativnih oglasa usmerenih protiv određenih opozicionih organizacija i lidera, koji čak nisu ni prepoznati kao politički, jer ne dolaze od političkih aktera već nekakvih opskurnih stranica.“, navodi sagovornik Danasa.

Na pitanje kako onda rešiti taj institucionalni vakum , Ristić pdgovara da su Srbiji, srpskom društvu i javnom prostoru Srbije potrebne tri konkretne stvari kako bi sama izborna tišina, ali i generalno proces izborne kampanje imali smisla- unapređenje i osveženje postojećih medijskih i regulatornih zakona, u skladu sa savremenim medijskim i javnim prostorom.

Novim zakonom urediti internet prostor

Potreba je, kako kaže, i novi zakoni koji bi uredili Internet prostor i omogućili uspostavljanje regulatornog tela poput REM-a, ali za online prostor; kao i arbitražna uloga institucija koje bi reagovale pravovremeno u skladu sa svojim nadležnostima, a ne selektivno u skladu sa partijskom pripadnosti onih koji krše zakone.

„Nažalost, u Srbiji trenutno institucije imaju još jedan problem – a to je slaba povezanost sa velikim digitalnim pružaocima oglasnog prostora. Recimo kompanije kao što su Meta i Google koje su najveći prodavci digitalnog oglasnog prostora, mnogo intenzivniju i bližu saradnju imaju sa pojedinim organizacijama civilnog društva, sa kojima rade na prepoznavanju lažnih vesti, kontroli kvaliteta oglašenog sadržaja i tome slično. Plašim se da našim institucijama nije u interesu da se uključe u takve tokove jer bi regulacijom izborne kampanje uticale i na poboljšanje regularnosti izborne utakmice, a znamo da to trenutnim institucijama, odnosno čelnicima tih institucija, nije na vidiku“ zaključuje Nikola Ristić.

Dok se u Srbiji nešto ne promeni, ne donesu novi zakoni, ili postojeći primenjuju i institicije ne počnu da rade izbra tiišna će biti kršena, što namerno, što nenamerno, čak i u onim sferama na koje se zakoni odnosi.

Ostaje da se nadamo da će REM reagovati pravovremeno na kršenje zakona, tamo gde može.

A što se tiče društvenih mreža, na njima će se poslednja dva dana pred izbore, voditi najžešća kampanja.