Kako opozicija može da zada najveći politički udarac Vučiću, a da prihvati osvojene mandate?

Rešenje bi moguće bilo da opozicioni odbornici i poslanici, nakon što im budu verifikovani mandati, ne ulaze u lokalne skupštine i u republički parlament, čime bi se doveo u pitanje legitimitet funkcionisanja institucija i odluka i zakona koje bi vlast predlagala i usvajala, pa je takvo stanje u društvu bilo dugoročno neodrživo.

Odbijanje osvojenih mandata predložio je pokret Uvek za Srbiju, koji predstavljaju bivši funkcioneri SNS Zorana Mihajlović, Stanislava Pak i Dragan Šormaz, a koje je poručilo da je jedino rešenje za krizu, pored protesta, da opozicija jedinstveno odbije da prihvati mandate u gradskom i republičkom parlamentu.

Malo ko je sa liste „Srbija protiv nasilja“ bio spreman da nam odgovori na pitanje hoće li mandati biti prihvaćeni ili ne.

Zoran Lutovac, lider DS i kandidat za poslanika sa ove liste, za Danas kaže da ne zna šta će da uradi opozicija, ali da zna da će se on zalagati da ne privati te mandate.

– Ovde se radi o principijelnoj borbi protiv izborne krađe i potrebno je učiniti sve što možemo da se ona ne verifikuje – navodi on.

Biljana Đorđević, kandidatkinja za narodnu poslanicu ove liste je drugačijeg stava.

– Mi smo jako daleko od konstituisanja skupština i priče o mandatima u ovom trenutku kada pravni tim koalicije Srbije protiv nasilja od petnaest pravnika, članova RIK-a i GIK-a, vrše uvid u izborni materijal i otkrivaju da je 30 odsto tzv. fantomskih birača glasalo, odnosno kada CRTA izlazi sa dokazima o prijavljivanju fiktivnih prebivališta zarad glasanja na lokalnim izborima izvan svojih gradova i opština radi prekrajanja izborne volje građana, posebno Beograđana – navodi ona za Danas.

Kako dodaje, u ovom trenutku, najvažnije za sve nas je da protestujemo protiv ovakve krađe i kršenja zakona, da alarmiramo međunarodnu zajednicu i tražimo međunarodnu istragu i da se izborimo da se ponove izbori nakon što isteramo na čistac sve manipulacije sa biračkim spiskom.

– Na kraju, samo radi informisanja građana, želim da istaknem da odluka o mandatima nije samo politička odluka partija već je to i lična odluka jer su pojedinci vlasnici mandata, kao i da vraćanjem svih mandata sa jedne liste njih onda dobijaju kandidati sa druge izborne liste čime se ne može sabotirati rad institucija – ukazuje Đorđević.

Njen kolega iz stranke Zeleno-levi front i nosilac liste „Srbija protiv nasilja“ na izborima za beogradsku skupštinu, Dobrica Veselinović, slaže se sa njom da je prerano da se time bavimo.

– Građani su nam na ulici, domaća i međunarodna javnost se upoznaje sa obimom krađe na Beogradskim izborima koju je režim priredio, koleginica Marinika štrajkuje glađu, mi svakodnedno radimo na tome da objasnimo što većem broju ljudi šta se desilo ne sam tokom izbornog dana već tokom celog izbornog procesa. To nisu okolnosti u kojima se donose takve odluke. Kada dođe vreme, na stranačkim i koalicionim organima ćemo doneti najbolju odluku – opisuje on za Danas.

Advokat Ivan Ninić objašnjava da opozicija neće moći, u startu, da ne prihvati mandate koje je osvojila, jer će odbornicima i poslanicima ti mandati biti dodeljeni po automatizmu, odnosno po sili zakona.

Kako navodi RIK u roku od deset dana od dana objavljivanja ukupnog izveštaja o rezultatima izbora rešenjem dodeljuje mandate kandidatima za narodne poslanike po njihovom redosledu na izbornoj listi, počev od prvog kandidata sa izborne liste i izdaje uverenja o izboru za narodnog poslanika, dok GIK u roku od sedam dana od dana objavljivanja ukupnog izveštaja o rezultatima lokalnih izbora rešenjem dodeljuje mandate kandidatima za odbornike po njihovom redosledu na izbornoj listi.

– Mandat odbornika počinje da teče onog dana kada je potvrđen, a o potvrđivanju mandata odbornika odlučuje skupština na konstitutivnoj sednici, javnim glasanjem. U glasanju mogu učestvovati kandidati za odbornike kojima je dodeljen mandat i koji imaju uverenje izborne komisije da su izabrani. Opozicija neće moći, u startu, da ne prihvati mandate koje je osvojila, jer će odbornicima i poslanicima ti mandati biti dodeljeni po automatizmu, odnosno po sili zakona. Jedino praktično rešenje je da svi podnesu ostavke i vrate mandat listi sa koje su izabrani, nakon čega mandate po automatizmu dobijaju preostali kandidati, koji su nižerangirani na istoj izbornoj listi. Oni bi takođe imali mogućnost da podnesu ostavke i tako u krug, sve dok se ne iscri kapacitet te izborne liste – objšnjava Ninić za Danas.

Ali ističe da bi nažalost, posledica ove akcije bila da SNS, sa koalicionim partnerima, popuni upražnjene opozicione mandate.

– Jer, ako na opozicionoj izbornoj listi nema kandidata kojima nije dodeljen mandat, upražnjeno poslaničko i odborničko mesto se popunjava tako što se mandat dodeljuje prvom kandidatu s druge izborne liste koja ima sledeći najveći količnik za koji nije bio dodeljen mandat odbornika – ukazuje on.

Prema njegovim rečima, postoji realna mogućnost da neki kandidat sa liste ne želi da podnese ostavku, jer ga na to niko ne može prisiliti.

– I verujem da bi vlast igrala i na tu kartu razdora u opozicionim redovima, to bi bila šansa za „spavače“ da spletom okolnosti unovče svoje svoj mandat i otkažu posluštnost listi koja ih je kandidovala. Mislim da bi najpraktičnije rešenje bilo da opozicioni odbornici i poslanici, nakon što im zvanično budu verifikovani mandati, ne ulaze u lokalne skupštine i u republički parlament. Time se dovodi u pitanje legitimitet funkcionisanja institucija i svih odluka i zakona koje bi vlast predlagala i usvajala, pa je takvo stanje u društvu dugoročno neodrživo. Neka onda međunarodna zajednica vidi šta će da radi i da li će da pregovara sa tako izabranom vladom. To bi Vučiću definitivno bio najveći postizborni politički udarac, u istoj ravni kao i bojkot izbora – zaključuje Ninić.