„Veći efekat kad bi se prijavili da budu kontrolori na izborima“: Sagovornici Danasa o potpisnicima ProGlasa za smenu Vučićevog režima

ProGlas je najnoviji slučaj ovakve vrste predstavljanja, čiji su inicijatori i prvi potpisnici, za razliku od ostalih apela, koji su pozivali na buđenje društvene svesti i bunt protiv Vučićevog režima, javne ličnosti koje nikada nisu imali bilo kakvu partijsku pripadnost, članstvo i angažovanje, niti su obavljali javne funkcije.

“Pokretači ovog obraćanja su ljudi sa imenom i prezimenom, sa svojim životima, porodicama i zanimanjima. Niko od nas nema nameru da se bori za bilo kakve pozicije i funkcije, niti da se upušta u igre vlasti i moći – osećamo se pozvanim onoliko koliko bi svaki građanin danas trebalo da se oseća pozvanim, piše između ostalog u ProGlasu, koji je, iznenađujuće, za samo 24 sata potpisalo više desetina hiljada građanki i građana.

Na svakome čoveku, ističe se, „opravdano zabrinutom za sopstvenu sudbinu, sudbinu svoje zemlje, svoje dece, porodice i prijatelja jeste da nađe mesto u širokoj skali suprotstavljanja ovom sunovratu”.

foto (BETAPHOTO/AMIR HAMZAGIĆ)

O tome koliki je domet ProGlasa, imajući u vidu kontrolu nad medijima koju pomno sprovodi režim Aleksandra Vučića, odnosno do kolikog broja stanovnika Srbije će stići poruke iz javnog istupanja ličnosti koji su odlučili da pokušaju da utiču na rezultate decembarskih izbora, sagovornici Danasa nisu optimistični, ali ukazuju da je odgovornost svakog pojedinca da preuzme odgovornost i angažuje se, imajući u vidu vrlo loše uslove života u ovdašnjem društvu.

ProGlas, lepa i časna inicijativa, ali…

– ProGlas je lepa i časna inicijativa, jer opominje na to da ugled sa sobom nosi društvenu odgovornost. Međutim, u ovakvoj medijskoj blokadi koju imamo, bojim se da neće imati efekat koji je namera pokretačica i pokretača – kaže za Danas Jovana Gligorijević, novinarka Vremena.

Ne bih nikom da solim pamet, napominje, ali nekako mi se čini da bi većeg efekta imalo kada bi se svi ovi ljudi prijavili da budu kontrolori na izborima.

– Evo zašto: ne mogu da dopru do glasača koji se kolebaju, samo do onih koji misle isto što i oni. Ali u opozicionom biračkom telu, koje ima gde da čuje za ProGlas, nedostaje motivacije za veće učešće u izbornom procesu, ako izuzmemo sam izlazak na glasanje – zaključuje ona.

Intelektualci su prečesto veoma kvarljiva roba

Prema rečima Dinka Gruhonjića, profesora na Novosadskom univerzitetu, zuvek je važno kada intelektualci i javne ličnosti ne ćute, jer, kako kaže, predugo se ovde ćuti, naročito iz intelektualnih krugova.

– Intelektualci su, naime, prečesto veoma kvarljiva roba. Ovakva vrsta obraćanja javnosti je veoma važna i zbog razbijanja egzistencijalnog straha kod „običnih“ građana, koji je veoma prisutan i koji ova mafijaška i ratnozločinačka vlast proizvodi i pothranjuje, jer se na njemu, kao i devedesetih godina prošlog veka, održava – kaže naš sagovornik.

Međutim, kako dodaje, ono što nedostaje u ProGlasu jeste činjenica da se u njemu govori o posledicama a gotovo ništa o uzrocima.

– Baš kao što je u slučajevima dva masakra početkom maja ove godine izostalo u društvenom dijalogu o toj temi, kao i u samim protestima, da se prstom ukaže na svu pogubnost militantne šovinističke politike Srbije prema susedima, koja je nepromenjiva konstanta već 35 godina. Srbija je zemlja sa najviše ratnih zločinaca, onih osuđenih i još mnogo više onih neosuđenih, po glavi stanovnika – kaže Dinko Gruhonjić.

To je, nažalost, odraz intelektualnog kukavičluka, smatra.

– Ali, prvi preduslov da se o tome uopšte može pokrenuti društvena rasprava jeste da Vučićev maligni režim mora da bude srušen. U tom smislu, Proglas jeste važan kamičak u mozaiku mobilizacije društva protiv otmičara naših života – zaključuje Dinko Gruhonjić.

U ProGlasu se, podsetimo, između ostalog navodi i sledeće: „Od bivšeg apstinenta, a budućeg glasača, preko kontrolora izbornih i predizbornih mahinacija do učesnika protesta, od onoga koji ubeđuje i širi istinu i ohrabrenje do onog koji predlaže rešenja i nudi pravce za izlaz Srbije sa ove stranputice, za svakog ima mesta i svako ima svoju ulogu. Naša je namera da podstaknemo proces u kome ćemo se svi, u svom punom kapacitetu, angažovati na promeni koja je ovoj zemlji nužna. Ali nije samo promena nepodnošljive društvene zbilje naš zadatak“.

Na nama je da gradimo Srbiju u kojoj će biti nemoguće da nam se takva zbilja ponovi.