Danas saznaje: Šta Srbija protiv nasilja traži u zahtevu Ustavnom sudu

Na ovoj žalbi radilo je sedmoro pravnika i ona sadrži 47 strana, gusto kucanog teksta. U toku je priprema zahteva Ustavnom sudu i povodom parlamentarnih izbora, kaže za Danas Tanasije Marinković, profesor Pravnog fakulteta i jedan od autora zahteva Ustavnom sudu.

U zahtevu Ustavnom sudu za poništenje beogradskih izbora, između ostalog, zahteva se da bez odlaganja odluči o izbornom sporu, tako što će da zakaže javnu raspravu, izvede sve predložene dokaze i na osnovu iznetih pravnih razloga poništi ceo postupak za izbor odbornika Skupštine grada Beograda, te da odredi da se ceo izborni postupak ponovi u roku od deset dana od dana dostavljanja odluke nadležnom organu. Sve to imajući u vidu, sistemsku nedelotvornost postupaka zaštite izbornog prava, kako pred organima izborne administracije, pre svega Gradskom izbornom komisijom grada Beograda, zatim nadležnim ministarstavima i Regulatornim telom za elektronske medije, tako i pravosuđem u Srbiji.

U uvodnom tekstu zahteva Ustavnom sudu navodi se da su vanredni izbori za odbornike Skupštine grada Beograda, održani 17. decembra 2023, bili najavljeni nekoliko meseci ranije izjavom predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

On je 27. septembra 2023. rekao da će zajedno biti održani parlamentarni, beogradski i pokrajinski izbori, kao i lokalni u još nekim opštinama, iako bez ustavnog osnova da o tome odlučuje, pogotovo ne o lokalnim i pokrajinskim izborima.

„Ne ostavljajući ni trunku sumnje u to kome duguje svoj legitimitet, Aleksandar Šapić je već 29. septembra 2023. podneo ostavku na mesto gradonačelnika Beograda. Taj čin je obrazložio na sledeći način: ‘Upravo sam podneo formalnu ostavku na mesto gradonačelnika grada Beograda, kako bi počeli da se stvaraju pravni uslovi za održavanje izbora koji bi se, pored parlamentarnih i pokrajinskih, 17. decembra održali i na nivou Beograda'“, navodi tim pravnika koalicije „Srbija protiv nasilja“.

Dodaje se da je Šapić svojom izjavom jasno stavio do znanja da ta ostavka nije lični čin niti pitanje demokratske odgovornosti čelnika glavnog i najvećeg grada Srbije.

„Uskoro će postati jasno da je taj njegov postupak deo šireg plana daljeg podjarmljivanja Srbije volji njenog predsednika održavanjem neslobodnih, nejednakih i sveukupno nepoštenih izbora, i to kako bi Aleksandar Vučić prigrabio za sebe, u poslednjem trenutku, još jedan mandat Skupštine grada Beograda, gradonačelnika, gradskog veća i gradske uprave, svestan da ne samo što je uveliko izgubio poverenje Beograđana već i da tu suštu istinu više ne može da prikriva čak ni svojim brutalnim svakodnevnim medijskim manipulacijama“, stoji u uvodnom tekstu zahteva Ustavnom sudu.

Navodi se takođe da majske tragedije 2023. godine i brojnost Beograđana koji su iz nedelje u nedelju mirnim protestima izražavali svoje nemirenje s odsustvom bilo kakve pravne i političke odgovornosti za ubistva najnedužnijih – jasno su stavili do znanja Aleksandru Vučiću da on nema poverenje Beograđana i da oni neće više pristajati da budu „građani“ drugog reda.

Zato je bilo potrebno što pre organizovati (ne)izbore po oprobanom receptu od aprila 2022. i pređašnjih izbornih ciklusa, samo sada uz maksimalizaciju sveg oružja iz arsenala izbornog inženjeringa.

„Otuda su gradonačelnik Beograda i čelnici još 64 opštine i grada u Srbiji podneli ostavke kako bi se teledirigovano i nedemokratski izdejstvovali vanredni lokalni izbori. Štaviše, to je bio jedini način da se ostvari puni efekat moderne verzije udžbeničkog primera izborne manipilacije – džerimanderinga, i to fiktivnim preseljenjem stanovništva iz opština i gradova u kojima se ne održavaju izbori u opštine i gradove u kojima se održavaju, a pre svega u Beograd. Ta sistemska izborna nepravilnost – ujedno i krivično delo sastavljanja netačnog biračkog spiska – nije se mogla izvesti bez svesrdnog učešća najviših organa državne uprave: Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu“, piše u obrazloženju zahteva Ustavnom sudu.

O sistemskom karakteru izbornih nepravilnosti, kako stoji, još više govori stanje na medijskoj sceni. Suprotno odgovarajućoj ustavnoj i zakonskoj regulativi, koja nalaže obavezu pružalaca medijskih usluga da registrovanim političkim strankama, koalicijama i kandidatima obezbede zastupljenost bez diskriminacije, građani Beograda i Srbije bili su zbog nelojalne konkurencije i potpune neodgovornosti Regulatornog tela za elektronske medije prevashodno izloženi onim medijima koji izveštavaju ne samo previše, pristrasno i lažno o režimu Aleksandra Vučić već i izrazito diskriminatorno o opoziciji u Srbiji, pogotovo o Srbiji protiv nasilja.

Dodaje se da odnos dostupnosti određenih medija i načina na koji građani glasaju ukazuje na uzročnoposledičnu vezu između protivustavne i protivzakonite kontrole medijske scene i rezultata izbora za odbornike Skupštine grada Beograda. Ako se uzme u obzir da nema slobodnih i jednakih izbora bez profesionalnog novinarskog izveštavanja, postaje jasan sistemski karakter nepravilnosti uslova u kojima se pripremala i održala izborna kampanja za odbornike Skupštine grada Beograde, stoji u obrazloženju.

„Odluka o prevremenim izborima za odbornike Skupštine grada Beograde nije bila bez plana i o sprovođenju sistemskih nepravilnosti u postupku kandidovanja, na sam dan glasanja i potom prilikom kontrole zapisnika o radu biračkih odbora. Gradska izborna komisija Beograda i tužilaštvo su protivustavno i protivzakonito odbijali sistematski – u još većoj meri nego 2022. godine – da reaguju na slučajeve falsifikovanjâ izjavâ podrške izbornim listama, i na nepravilnosti na dan glasanja, poput pritisaka na birače da glasaju za režim Aleksandra Vučića, zloupotrebe glasanja van biračkog mesta i uništavanja primedaba o radu biračkih odbora, kao i na mnogobrojne i raznovrsne nepravilnosti u vezi s kontrolom i čuvanjem zapisnika o radu biračkih odbora i ostalog izbornog materijala, stoji u obrazloženju zahteva Ustavnom sudu.

Sve navedene nepravilnosti, kako se navodi, koje su uočene na prethodnim izborimâ, na koje je režim Aleksandra Vučića računao i na izborima od 17. decembra 2023, a koje su konačno u još masovnijem obliku ponovljene na tim izborima, ne bi se desile i pogotovo ne bi imale sistematski karakter da prethodno nije na odgovarajući način instrumentalizovano pravosuđe u Srbiji.

Svojim sistematskim napadima na sudije i tužioce, bilo na njih pojedinačno ili celokupno sudstvo, odnosno tužilaštvo, kao i uplitanjem u ishode sudskih, istražnih i predistražnih postupaka, režim Aleksandra Vučića unizio je pravosuđe Srbije koje mu je podredilo svoju nezavisnost i samostalnost, stručnost i profesionalnu etiku.

To se, kako se navodi, vidi po potpunoj pasivnosti tužilaštva uprkos mnogobrojnim višegodišnjim krivičnim prijavama za krivična dela protiv izbornog prava, kao i po višegodišnjem protivustavnom i pritivzakonitom postupanju u izbornim sporovima Upravnog suda, a sada i Višeg suda u Beogradu.

Sve to jeste svedočanstvo o tome da je i pravosuđe upleteno u sistemske izborne nepravilnosti, jer bez vladavine prava nema ni prave, moderne i konstitucionalne vladavine naroda.

„Imajući u vidu sistemsku nedelotvornost postupaka zaštite izbornog prava kako pred organima izborne administracije, pre svega Gradskom izbornom komisijom grada Beograda, zatim nadležnim ministarstavima i Regulatornim telom za elektronske medije, tako i pravosuđem u Srbiji, od Ustavnog suda se zahteva da bez odlaganja odluči o izbornom sporu tako što će da zakaže javnu raspravu, izvede sve predložene dokaze i na osnovu iznetih pravnih razloga poništi ceo postupak za izbor odbornika Skupštine grada Beograda te da odredi da se ceo izborni postupak ponovi u roku od deset dana od dana dostavljanja odluke nadležnom organu, stoji na kraju uvodnom zahteva za poništenje beogradskih izbora koje je prosleđeno Ustavnom sudu.

U zahtevu se iznose osnovi nadležnosti Ustavnog suda da odluči o ovim izbornom sporu (I), kao i razlozi i dokazi koji potvrđuju postojanje sistemskih izbornih nepravilnosti u vezi s raspisivanjem izbora (II), kandidovanjem (III), izbornom kampanjom (IV), vođenjem biračkih spiskova (V), glasanjem i kontrolom zapisnika o radu biračkih odbora (VI) i zaštitom izbornog prava (VII).