Otkad je SNS na vlasti samo jedni izbori bili redovni, a nisu im ni svi vanredni doneli korist

Izborna kampanja za predstojeće izbore trajaće 45 dana, a stranke i koalicije koje nameravaju da učestvuju na tim izborima trebalo bi najkasnije do 28. novembra da podnesu izborne liste Republičkoj izbornoj komisji.

Izborni prag i na ovim izborima ostaje tri odsto, a Srbija će i dalje biti jedna izborna jedinica. Predizborna tišina počinje 48 časova pre dana glasanja i traje i na dan glasanja do zatvaranja biračkih mesta.

Izborna pravila

Prema Zakonu o izboru narodnih poslanika za podnošenje izbornih lista potrebno je prikupiti 10 000 overenih potpisa građana koji podržavaju listu, dok je za manjinskje stranke dovoljno 5.000 potpisa.

Građani potpisom mogu da podrže samo jednu izbornu listu, koja mora biti overena kod javnog beležnika ili u opštinskoj, gradskoj upravi ili sudu.

Kao i na prethodnim izborima, izbornu listu mogu da podnose političke stranke upisana u Registar političkih stranaka, koalicije političkih stranaka i grupa građana, a na njoj mora biti najmanje 40 odsto pripadnika manje zastupljenog pola.

Izborna lista sadrži naziv podnosioca izborne liste, naziv izborne liste, redni broj kandidata za narodnog poslanika, ime, prezime.

Nakon proglašenja izborne liste, podnosilac izborne liste ne može da menja raspored kandidata na izbornoj listi.

Ako izbornu listu podnosi koalicija, u izbornoj listi se za svakog kandidata za narodnog poslanika navodi pun ili skraćeni naziv političke stranke koja ga je kandidovala.

Republička izborna komisija dužna je da donese odluku o izbornoj listi u roku od 48 časova od njenog podnošenja, a redosled izbornih lista na zbirnoj izbornoj listi utvrđuje se prema redosledu kojim su proglašene.

Zbirna izborna lista biće objavljena u „Službenom glasniku najkasnije 15 dana pre dana glasanja.

Raspodela mandata

U raspodeli 250 poslaničkih mandata u parlamentu mogu da učestvuju samo izborne liste koje su prešle cenzus od tri odsto, dok izborna lista nacionalne manjine učestvuje u raspodeli mandata i onda kada dobije manje od tri odsto glasova.

Poslanički mandati raspodeljuju se izbornim listama srazmerno broju dobijenih glasova, a broj mandata koji pripada izbornim listama utvrđuje se primenom sistema najvećeg količnika.

Poslanički mandati koje je osvojila izborna lista dodeljuju se kandidatima za narodne poslanike prema njihovom redosledu na izbornoj listi.

Zakonom je predviđeno i da u sprovođenju izbora opšti nadzor nad postupcima političkih stranaka, podnosilaca proglašenih izbornih lista, kandidata za narodne poslanike i javnih medijskih servisa u toku izbornih aktivnosti sprovodi Nadzorni odbor za izbornu kampanju.

U Nadzorni odbor su imenovani – upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu Svetislav Goncić, doktor političkih nauka Aleksandar Milosavljević, redovni profesor Dragan Vučinić, doktor političkih nauka Jovanka Matić, naučni savetnik Slobodan Prvanović, redovni profesor Branko Rakić, savetnik za pravna pitanja Miodrag Savović.

Pored njih, tu su i vanredni profesor Bojan Tubić, magistar nauka Vojin Vučićević i prvak opere Aleksandar Stamatović.

Parlament i vlada obavljaju samo tekuće poslove

Parlament Srbije je raspisivanjem parlamentarnih izbora raspušten i može da obavlja samo tekuće ili neodložne poslove, određene zakonom. I Vlada Srbije, kojoj je, takođe, prestao mandat može, takođe, da obavlja samo poslove određene zakonom, do izbora nove vlade.

Od 2012.godine šesti izbori, samo jednom redovno

Izbori 17. decembra biće šesti po redu od dolaska na vlast Srpske napredne stranke i čak četvrti vanredni.

Prvi vanredni parlamentarni izbori u eri naprednjaka, a deseti od obnavljanja višestranačja u Srbiji, raspisani su svega godinu i po dana po formiranju vlade Ivice Dačića, koju su, uz SNS, činili i Socijalistička partija Srbije, Partija ujedinjenih penzionera Srbije, Ujedinjeni regioni Srbije, Socijaldemokratska partija Srbije, Nova Srbija i Stranka demokratske akcije Sandžaka.

Vladajuća koalicija pravdala je raspisivanje prevremenih izbora potrebom da se „proveri volja birača“ i „dobije politički legitimitet“, a odluka o novom izlasku na birališta doneta je neposredno nakon početka pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji.

Tadašnji predsednik Srbije Tomislav Nikolić raspisao je parlamentarne izbore za 16. mart 2014. godine.

To je bio prvi put za skoro četvrt veka partijskog plularizma u Srbiji da se glasa u martu, a taj termin je odabran da bi parlamentarni izbori bili održani u istom danu kad i beogradski.

Rezultat – dvotrećinska većina za Srpsku naprednu stranku i njene koalicione partnere.

Parlamentarni izbori raspisani su i 2016. godine, a glasanje za poslanike u Skupštini Srbije po prvi put je održano u aprilu. To je bio treći izlazak na birališta za nepune četiri godine.

I dok se raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora 2014. pokazalo kao veoma isplativo za Srpsku naprednu stranku, odluka o novom prevremenom izlasku na birališta dve godine kasnije ni izbliza nije donela rezultat kojem su se naprednjaci nadali.

Izborna lista SNS osvojila 131 mandat, čak 27 manje nego na prethodnim izborima.

Opozicija 2020 godine bojkotovala izbore

Nakon serije prevremenih izbora, mnogi su očekivali vanredni izlazak na izbore pre redovnog termina 2020. godine, međutim nije tako bilo.

Jedanaesti saziv parlamenta izneo je čitav mandat, s tim da je 2017. godine parlament izglasao novu vladu nakon što je dotadašnji premijer Aleksandar Vučić izabran za predsednika države.

Građani Srbije su 21. juna 2020. ponovo izašli na birališta, a većina opozicionih partija bojkotovala je te izbore smatrajući da nije bilo uslova za slobodne i fer izbore, što je rezultiralo najmanjom izlaznošću (48,88 odsto) na parlamentarnim izborima u Srbiji od 1990. godine.

Koalicija predvođena Srpskom naprednom strankom osvojila je tri četvrtine svih poslaničkih mandata, što je u tom trenutku bila jedna od najubedljivijih parlamentarnih većina u Evropi.

Da će nova vlada Srbije imati ograničen mandat, kao i da će vanredni parlamentarni izbori biti održani najkasnije 3. aprila 2022. godine, zajedno sa redovnim predsedničkim izborima, Vučić je najavio još u oktobru 2020. godine.

Da apsurd bude veći, u tom trenutku nova vlada još nije ni bila formirana. Ukaz o raspuštanju parlamenta predsednik Srbije doneo je na Sretenje 2022. godine, kada je i raspisao vanredne izbore.

Vučić – nema glasanja do 2027. godine

Godinu i po dana od poslednjih izbora predsednik Srbije ponovo je danas raspisao nove vanredne parlamentarne izbore koji će biti održani 17. decembra.

Doduše on je pre formiranja ove sada već raspuštene vlade najavio da će Ana Brnabić biti premijerka naredne dve godine, ali vanredni izbori nisu najavljivani.

Da li će vanrednom glasanju konačno doći kraj videćemo, tek predsednik države najavljuje da Srbija neće glasati za parlament do 2027. godine. Da vidimo i to.

Da podsetimo, od obnavljanja višestranačja 1990. godine, glasanje u redovnom terminu Srbija je imala samo 1997, kada je istekao mandat prvoj vladi Mirka Marjanovića, 2012. kada se završio mandat Mirka Cvetkovića i 2020. godine, kada je okončan prvi premijerski mandat Ane Brnabić.

Mnogo češće u svojoj novoj parlamentarnoj istoriji – čak osam puta – Srbija je imala vanredne izbore.