Čolović (CESID) o promeni rezultata u Nišu: Reč je o uzorku, ti rezultati se menjaju

Prema prvim projekcijama CeSID-a i IPSOS-a, na osnovu 100 odsto obrađenog uzorka, projekcija raspodela mandata u Skupštini grada Niša bila je 31 za opozicione liste, 29 za listu okupljenu oko Srpske napredne stranke (SNS), a Ruska stranka jedan.

Te organizacije su rezultate kasnije promenile na 30 mandata za listu oko SNS, 30 za sve opozicione liste i jednu za Rusku stranku, što se poklopilo i sa preliminarnim rezultatima niške Gradske izborne komisije (GIK).

Čolović je za Radio-televiziju Vojvodine rekao da je CeSID izbore u Nišu pratio na osnovu reprezentativnog uzorka – sa 90 od 197 biračkih mesta.
„Činjenica je da se ti rezultati menjaju, jer je reč o uzorku. Uzorak je nešto što je vrlo dobra stvar kada se prate izbori, ali nije 100 odsto tačna i precizna. Postoji jedan odsto statističke greške, koja se ne vidi toliko u menjanju procenta, ali se može videti u promeni jednog, pa čak i dva mandata kada je lošiji uzorak“, naveo je on.

Dodao je da postoji i šansa greške unosa podataka od strane njihovih posmatrača sa biračkih mesta.

„Kod ovako bliskog rezultata, poput ovog u Nišu, koji se odnosi na jedan mandat, dovoljno je bilo da jedan posmatrač promaši jedan broj i da dođe do toga da jedan mandat sklizne“, rekao je Čolović.

Programski direktor Crte Raša Nedeljkov naveo je da ta nevladina organizacija nije posmatrala izbore u Nišu, pa da ne raspolaže svim činjenicama kako je došlo do promene potencijalne većine na izborima u tom gradu.

„Ali ono što je sasvim sigurno, u svim situacijama gde su izbori bili tesni, gde ishod izbora nije bio izvestan pre svega za stranke vlasti, mi onda tu vidimo čitavu lepezu alata koji se koriste kako bi se uticalo na ishod koji je dobar za njih“, naveo je Nedeljkov.

Ta „lepeza“, kako je naveo, je „očiglednija, grublja i bestidnija“ kako se ide niže u hijerarhiji izbora, pa je na lokalnom nivou „ta situacija mnogo gora“.

Upitani o kol centrima Srpske napredne stranke, programski direktor CeSID-a Ivo Čolović je naveo da se to tiče izborne tišine, „koju praktično niko ne poštuje i da je to skoro nemoguće iskontrolisati“.

„Pa tako i kol centri nisu zakonski regulisani kao nešto što je zabranjeno. Nekada je većina političkih partija koristila te kol centre“, kazao je Čolović.

Prema njegovim rečima, trebalo bi ispitati na koji se način koriste zakupljeni prostori, da li su plaćeni, da li su nuđeni i drugim zainteresovanima, da li su javni ili privatni, da li su troškovi zavedeni u finansijski izveštaj stranke…

„Postoji i drugo pitanje – da li se kol centri koriste kao neka vrsta pritiska, u smislu da se ljudi pod pritiskom izvode na glasanje, to je vrlo teško utvrditi“, ocenio je Čolović.

Programski direktor Crte Raša Nedeljkov naveo je da su spiskovi čija sadržina nije poznata, a po kojima se pozivaju građani, jedan od najvećih problema kod kol centara.

„I to ne samo izvodi iz biračkog spiska, odavno znamo da određeni stranački aktivisti raspolažu (podacima) upravo pristupom bazi podataka biračkog spiska i to je jedan od razloga kada smo, skoro pa platili glavom kao organizacija, tražeći reviziju biračkog spiska i pokušavajući da ukažemo da integritet biračkog spiska praktično ne postoji“, rekao je Nedeljkov.

Prema njegovim rečima, državni organi, tužilaštva i Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti trebalo bi da utvrde da li su kol centri i stranke imale pristup nekim drugim bazama podataka.

„Mi znamo da je strankama omogućena i baza podataka socijalno ugroženog stanovništva, da su targetirali ljude za koje znaju imenom i prezimenom i sa adresom da su primaoci socijalne pomoći. Onda im se pojavljuju na vratima sa određenim poklonima i očekuju siguran glas“, kazao je Nedeljkov.