foto: Medija centar“Možemo reći da je ovo samo jedna epizoda u priličnoj lošoj seriji izbornih procesa u kojima izborni uslovi nisu unapređeni”, rekao je programski direktor Crte i šef posmatračke misije Crte Raša Nedeljkov, na konferenciji u beogradskom Medija centru povodom predstavljanja nalaza dugoročnog posmatranja beogradskih izbora.
Nedeljkov je napomenuo da je Crta pratila samo izbore za odbornike u Skupštini grada Beograda.
Rekao je da je određen pomak napravljen i to u činjenici da predstavnici civilnog drušva i različiti politički akteri sede za istim stolom i razgovaraju.
Ipak, taj proces u Skupštini Srbije kao ishod imao je praktično svega dva politička dogovora – održavanje izbora za grad Beograd i preostale opštine i gradove 2. juna i da se pokuša anulirati i amortizovati seljenje birača tako što se izmenio Zakon o jedinstvenom biračkom spisku.
Pokušali su da provere koliko se taj mehanizam sproveden, ali im to nije omogućeno, napomenuo je.
Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu nije u biračkom spisku sprovelo reviziju biračkog spiska na osnovu ove izmene zakona, ocenio je.
Nedeljkov je napomenuo da su dokumentavali su nove slučajeve i načine zastrašivanja i pritiskanja birača i korišćenja njihovg teškog položaja da pre svega stranke na vlasti imaju bolju poziciju.
Istakao je i “fenomen nekažnjivosti”, odnosno normalizacije klijentelizma i toga da ukoliko ste dobili posao u javnom sektoru to treba da vratite stranci.
“Organizovano se dovode zaposleni u javnim ustanovama iz Vojvodine kako bi učestvovali u kampanji od vrata do vrata u Beogradu. Dokumentovali smo kroz intervjue sa tim ljudima lične priče, zbog čega i na koji način su bili primorani da učestvuju u ovakvim radnjama”, rekao je.
Meta manipualcije institucija, naveo je Nedeljkov, bili su i mališanima iz javnim predškolskih ustanova.
“Očekivali su da će otići na pozorišnu oredstavu, a odvedeni su na politički skup. Jedan o mališana završio je u bazi političke stranke vlasti kao siguran glas”, istakao je on.
Kad su iz kol-centra pozvali, začuđena majka rekla je da je reč o detetu predškolskog uzrasta, naveo je.
“Ne samo da smo kao društvo nismo učinili iskorak da neki od fenomena pogubnih za demokratničnost rešimo. Probleme nismo prihvatili ni da postoje. U ovom predizbornom delu mi smo dokumentovali produbljivanje hroničnih problema. Nove manifestacije tih problema i nažalost nikakav iskorak u njihovom rešavanju”, rekao je Nedeljković.
On je dodao da država nije učinila ništa da unapredi birački spiska i da se dobrim pokazalo to što Crta nije prihvatila predlog vlasti da se revizijom biračkog spiska bavi ad hok komisija, već da to čini komisija sa zakonsmim ovlašćenjima.
Pavle Dimitrijević, šef pravnog tima Crte, rekao je da rezultati radne grupe za unašređšnje izbornog procesa ne postoje.
“Imala je jedan konrketan cilj, a to je da do 20. maja usvoji predloge onih mera zakonskih i podzakonskih izmena koje mogu da doprinesu kvalitetniim izborima 2. juna. To se nije desilo i bez obzira što su predlagači definisali 25 mera, ali o njima se uopšte nije odlučivalo jer su članovi radne grupe iz vladajuće većine odbili da glasaju i zbog toga sama radna grupa nije mogla da donese nijednu odluku”, naveo je Dimtirijević.
Zabeležena su 24 događaja sa elementima zloupotrebe javnih resursta, bilo da su u pitanju automobili, prostori ili zaposleni, a podneto je ukupno 46 prijava različitim institucijama i 31 Agenciji za sprečavanje korupcije za različite slučajeve kršenja Zakona o sprečavanju korupcije i finansiranju političkih aktivnosti, rekao je.
On je naveo da je u pet slučajeva agencija utvrdila da je prekšen zakon o finansiranju političkih aktivnosti gde je reč bila o organizovanju humanitarnih aktivnosti od strane SNS.
GIK je unapredio tranpasrentnost uvođenjem video prenosa, ali je postojalo više različitih nezakonitih postupanja bilo kod odlučivanja opštinskih izbornih komisija, rekao je.
Tamara Branković, zamenica programskog direktora Crte, izjavila je da najveći broj biračkih mesta novih je otvoren na Paliluli, Zvezdari i Grockoj.
Primećene su opstrukcije prilikom prikupljanja potpisa, dobijanja prostora i overitelja, navela je Branković.
Izrazila je zarinutost zbog toga što su potpisi koji su izborne liste prikupile dominatno overivani u opštinskim upravama, dok je manje od četvrtine kod notara.
“U izbornom procesu u decembru 2022. i 2023. kao društvo u izbornom procesu smo se suočavali sa slučajevima falsifikovanja potpisa koji su overavani mahom u opštiskim upravama”, rekla je ona i dodala da zabrinutost proizilazi iz toga što niko nije odgovarao za to.
Zabeležen je navod o potencijalno jednom falsifikovanoom potpisom građana i to je izrazio jedan od članova GIK-a u vezi sa listom “Beograd naš grad”, grčke nacionalne manjine.
“Neobjašnjiv je način na koji je izborna lista Mi glas iz naroda u vrlo kratko roku, pred istek roka prikupila i overila nekoliko stotina potpisa i to se dešavalo u maltene noćnim časovima 12. maja”, rekla je Branković.
Spajanju države i partije u kampanji doprinose i aktivnosti državnih funkcionera koji su ostvarili ukupno 700 pojavljvianja na više od 300 događaja vladajuće liste širom Beograda, istakla je.
Branković je dodala je u prvom planu liste koalcije oko SNS Aleksandar Vučić, iako nije kandidat, koji se u 55 dana obratio javnosti 55 puta, svaki dan tokom trajanja kampanje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
