foto FoNet Aleksandar BardaDok je preliminarni izveštaj Kancelarije OEBS-a za demokratiju i ljudska prava (ODIHR) za jedne tapšanje vlasti po leđima, za druge ukazuje na probleme sa izbornim uslovima. Ipak, od objavljivanja 3. juna, malo ko se pozivao na izveštaj za razliku od decembarskih izbora nakon kojih je bio glavni argument i za vlast i za opoziciju.
Preliminarni izveštaj ODIHR-a za junske izbore objavljen je dan nakon održavanja izbora, ali u javnosti se o njemu ne govori ni približno kao o izveštaju iz decembra prošle godine.
U toku jučerašnjeg dana smo jedino mogli videti da pro-vladini mediji „objašnjavaju“ kako je izveštaj ODIHR-a o evropskim izborima oštriji nego onaj o izborima u Srbiji.
Ipak, kao glavni “razlozi za zabrinutost” u izveštaju o junskim izborima istaknuti su rasprostranjen pritisak na zaposlene u javnom sektoru, zloupotrebe javnih resursa i mediji koji su favorizovali vladajuću koaliciju.
Naglašava se i da je medijska scena “duboko polarizovana”, kao i da je vršeno selektivno izveštavanje prilikom kog je prednost data temama od državnog značaja pre nego lokalnim pitanjima.
U izveštaju se spominje i navodno organizovanje migracije birača, i naglašava se da “uprkos merama koje su uvedene radi otklanjanja zabrinutosti zbog navodnih organizovanih migracija birača tokom prethodnih izbora i koje su doprinele smanjenju tenzija tokom ovih izbora, mnogi akteri su smatrali da ove mere nisu dovoljne i izrazili su opšte nepoverenje u tačnost biračkog spiska”.
I ovog puta skrenuta je pažnja na činjenicu da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić bio u imenima izbornih lista, iako na izborima nije učestvovao.
Iako se navodi se da je izborni dan protekao glatko, dodaje se da su na njega negativno uticala “pitanja vezana za tajnost glasanja, brojni proceduralni problemi, tvrdnje o pritiscima i kupovini glasova, kao i izolovani slučajevi nasilja”.
Predsednik stranke Srbija Centar (Srce), Zdravko Ponoš smatra da je zanimljivo što nema reakcije na preliminarni izveštaj, koji je, kako on smatra “i dalje kritičan prema vlsti i ukazuje na probleme kojih je bilo, kao što će nadam se i finalni”.
– To svakako zaslužuje publicitet, a i to stanje zaslužuje da se opozicija nastavi baviti izbornim uslovima, ali sistemski, a ne samo pojavno kao što je opet bilo na ovim izbornima – tvrdi Ponoš.
Podsetimo, Zdravko Ponoš je sa predsednikom Stranke slobode i pravde, Draganom Đilasom, i kopredsednikom stranke Zajedno, Nebojšom Zelenovićem, juče razgovarao sa šefom misije ODIHR-a Lambertom Zanijerom.
– Mi smo i zatražili razgovor sa misijom ODIHR-a u Beogradu, ne samo da bi rezimirali utiske šta se desilo drugog juna, već zbog dve stvari. Najpre, da bismo dali predlog naših rešenje kako stvari mogu da se poprave i drugo, da ukažemo na neophodnost prisustva međunarodnih posrednika da bi se ova stvar popravila u dogledno vreme – objašnjava naš sagovornik.
On smatra da se sada ponovo afirmiše ideja nužnosti medijacije OEBS-a i da se na osnovi izveštaja ODIHR-a i utiska opozicije kosntatuje „da je međunarodno prisustvo i angažovanje neophodno kako bismo suštinski poporavili izborne uslove, jer ovo što smo imali 2. juna je ponavljanje onoga što smo imali u decembru.”
Na pitanje da li je potrebno osloniti se i na međunarodni faktor u borbi za izborne uslove, kao i da li bi to trebalo da bude u formi medijacije ili oslanjanja na druga međunarodna tela poput Evropskog parlamenta, Ponoš kaže – i jedno i drugo.
– Što se tiče neke vrste medijacije, mi smo tu videli OEBS, a što se tiče angažovanja Evropskog parlamenta i poštovanja njihove rezolucije, bez obzira što to nije donelo neko telo sa izvršnim ovlašćenjima, verujemo da će ta rezolucija biti nešto iza čega će stati i novi saziv evropskog parlamenta – tvrdi Ponoš i smatra da rezolucija neće izgubiti na relevantnosti zato što je u EP promenjen sastav.
Narodna poslanica Ekološkog ustanka i članica Radne grupe za unapređenje izbornog procesa Danijela Nestorović ipak tvrdi da izveštaj ODIHR odgovara vlasti.
– Ovaj izveštaj uopšte nije bio kritički, s obzirom na niz nepravilnosti koje su primetili i njhovi posmatrači, a i ja sam kao narodni poslanik obilazila biračka mesta gde je prijavljena kupovina glasova. Čak sam i razgovarala sa predstavnicom OEBS-a koja je došla po prijavi – objašnjava Nestorović.
Ona smatra da izveštaj o junskim izborima i dalje ostaje kod istih tvrdnji, poput onih da bi trebalo raditi čvršće na poboljšanju dijaloga između opozicije i vlasti, na izmeni izbornih zakona vezanih i reviziji biračkog spiska, većem učešću javnosti i zloupotrebi javnih sredstava u predizbornoj kampanji koji su dostupni stranci na vlasti.
– Međutim, ono što je takođe zanimljivo je da je Ana Brnabić u petak zakazala sastanak kolegijuma Narodne skupštine, a upravo vezano za nastavak rada Radne grupe za unapređenje izbornog procesa. S obzirom da su njihovi poslanici i njihovi koalicioni partneri zapravo opstruisali rad te radne grupe. Iz tog razloga nismo ni imali neki efekat – tvrdi naša sagovornica i dodaje da je ovaj izveštaj zapravo “tapšanje po ramenu aktuelnog režima, a nikako osuda onoga što radi”.
O saradnji sa Evropskim parlamentom i međunarodnim institucijama, Nestorović tvrdi da će njihova pomoć svakako biti dragocena, ali da “mi moramo ovde sami prvo da se izborimo za te izborne uslove, pre svega kroz izmene postojećih zakona”.
– Svakako ćemo se truditi da se nastavi rad te Radne grupe. Koliko god delovalo nemoguće sarađivati sa njima u bilo kom smislu, jedini put je izmena zakonskih pravila koja se odnose na same izbore, revizija biračkog spiska i izmena medijskih zakona koji se odnose na način na koji se u toku predizborne kampanje koriste mediji za predstavljanje praktično samo pozivije a ne i opozicije – tvrdi Nestorović.
Nestorović zaključuje da bi “možda zajedno opozicioni političari, međunarodni faktor, pa zašto da ne i domaće institucije, ukoliko pokažu bilo kakvu želju i volju za radom, a treba ih pritiskati, mogli da započnu bilo kakav proces promena”.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
