Ko je Savo Manojlović, direktor kampanje pokreta Kreni-Promeni koji će samostalno na beogradske izbore?

Manojlović je na konferenciji za medije naveo da će „Kreni-Promeni“ učestvovati na beogradskim izborima.

„Ključni problemi ovog momenta nisu preseljenje birača u Beogradu, nisu ni mediji koji su zatvoreni, nisu ni to što su ove teme koje su zatvorile sve teme običnog čoveka. Čini mi se da nije ni to što živimo u jednom od najzagađenijih gradova, nije ni to što živimo u gradu sa najvišim stepenom korupcije. Meni se čini da su ključni problemi Beograda apatija koju osećamo i kada nas ljudi pitaju što smo se sada odlučili na ovaj korak, odlučili smo se jer možemo da napravimo promenu u Beogradu“, rekao je Manojlović.

Od parkića do RioTinta i borbe za Sajam

Najšira javnost Kreni-Promeni upoznala je nakon protesta protiv izmena Zakona o eksproprijaciji i Zakona o referendumu, koji su ipak u javnosti poznatiji kao protesti protiv Rio Tinta, kompanije koja želi da na prostoru Jadra i Rađevine iskopava rudu litijuma.

Manojlovića su nakon uspeha ovih protesta i popularnosti koju je tada stekao novinari sve češće počeli da pitaju kada će da uđe u politiku, osnuje stranku, izađe na izbore. Ponavljao je da mu takva pitanja imponuju, da ih doživljava kao priznanje i njemu lično i timu sa kojim radi, ali da o tome još ne razmišlja. No, izlazak iz aktivističkih i ulazak u stranačke vode nikada nije decidno odbacio, najavljujući čak da onda kada bude želeo bilo šta da objavi u vezi sa političkom kandidaturom obavestiti javnost.

Da je “prelomni trenutak” došao, te da bi Kreni – Promeni mogao da nastupi na izborima u više gradova u Srbiji, pa i u Beogradu, po političkoj čaršiji već se neko vreme šuška, a Manojlović je sada te spekulacije i potvrdio.

No, Savo Manojlović je i pre protesta protiv iskopavanja litijuma bio aktivan, što kao deo Kreni-Promeni, što kao deo Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti – od akcija „Zašto vidimo vazduh“, „Stop privatizaciji Instituta Jaroslav Černi“, legalizacije kanabisa u medicinske svrhe, do inicijativa „Kome smetaju karikature Dušana Petričića“, „Stop hitnom izboru Zagorke Dolovac“, „Sačuvajmo naš parkić“ i „Sačuvajmo Rakitu“.

Uz borbu protiv litijuma beogradski Kreni-Promeni bavio se i brojnim gradskim temama, pa tako i očuvanjem Starog savskog mosta koji aktuelna vlast zbog projekta Beograd na vodi želi da sruši i na njegovom mestu izgradi novi most, ali i očuvanja Beogradskog sajma koji vlast, isto tako zbog Beograda na vodi, želi da sruši – sve sem Hale 1.

Temom Rio Tinta nastavio se baviti i nakon uspeha pomenutih protesta, govoreći da aktuelna vlast od iskopavanja litijuma nije odustala, da se ova rudarska kompanije „vraća na mala vrata“, pa je Kreni-Promeni sakupljao za sada „izgubljenu“ narodnu inicijativu, a u tom svetlu Kreni-Promeni organizovao je i protest ispred RTS-a 13. aprila ove godine, koji se završio šetnjom do Generalštaba.

Dobar deo govora Manojlović je tada posvetio temama vezanim za prestonicu, a najavio je tada i „velika iznenađenja“. Izgleda da je jedno od njih stiglo.

Savo Manojlović je rođen u Prištini 1986. godine.

Osnovnu školu pohađao je u Prištini i Beogradu, gde je potom završio Trinaestu gimnaziju i Pravni fakultet.

Nastavio je sa postdiplomskim studijama i usavršavanjem u Beogradu i Švajcarskoj.

Završio je kurs na Harvardu, bio je stipendista Vlade Srbije, Kluba privrednika i Fondacije Konrad Adenauer.

Dobitnik je nagrade Fondacije „Miodraga Jovičić“ za najbolji doktorat i naučni doprinos u oblasti ustavnog prava i političkog sistema za 2020. i 2021. godinu.

Bavio se humanitarnim radom preko Rotaract organizacije.

Radio je u Ustavnom sudu Srbije, bio sekretar radnih grupa Ministarstava pravde i finansija prilikom pisanja Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, bio je koordinator Agencije za borbu protiv korupcije za praćenje finansiranja političke kampanje za izbore 2021. godine, bio je angažovan u brojnim projektima vezanim za reformu pravosuđa…

Zaposlen je na Institutu za uporedno pravo, a bio je i član Skupštine slobodne Srbije i Srpskog udruženja za ustavno pravo.

Važno polje delovanja mu je uključivanje građana, „Oni su ti u čijim rukama je moć“, stav je Manojlovića koji u svom radu primenjuje metodologiju društvenog organizovanja Maršala Ganca, čiji je kurs pohađao na Harvardu.