foto (BETAPHOTO/DRAGAN GOJIĆ)Najviše nemira u prekjučerašnji izborni dan uneo je rad takozvanih kol centara Srpske napredne stranke u prostorijama beogradskog Sportskog centra Banjica i Novosadskog sajma, gde je došlo i do fizičkih sukoba aktivista naprednjaka i opozicionih stranaka, koje su pokušavale da u te zgrade uđu i saznaju šta zapravo veliki broj ljudi radi tamo tokom trajanja glasanja.
I sama stručna javnost nije načisto sa tim koliko su legalni ovi kol centri, odnosno oni skreću pažnju na veliki broj uslova koji bi morao da se ispuni a da ta aktivnost ne bude označeno kao nezakonita.
Kontrolori opozicionih stranaka koji su tokom čitavog izbornog dana prijavljivali ogroman broj nepravilnosti i pokušaja manipulacija na biračkim mestima širom Srbije, a i ako se setimo decembarskog iskustva sa Arenom gde su autobusima dovoženi građani RS da glasaju kao Beograđani, sa pravom su posumnjali da se u tim kol centrima rade stvari koje prevazilaze granice dozvoljenog.
Na snimcima koje su emitovali građani i aktivisti „Kreni-promeni“ i „Zeleno-levog fronta“ može se videti veliki broj aktivista, sa dosta dokumentacije, papira, kompjuterima, ali i krupni momci obučeni u crno sa maskama na licu, što im je dalo za pravo da posumnjaju da na tim mestima postoje dupli spiskovi, te da se „vrši pritisak na birače kako, kada i gde da glasaju“, kako je rekao Radomir Lazović.
Pojašnjenju situacije nisu doprineli ni SNS aktivisti, koji mahom nisu hteli da pričaju sa opozicijom i novinarima, ili su pak davali različite odgovore na pitanje otkud oni baš tu.
Od toga da je „sala predviđena za proslavu“, preko toga da je prostor uredno zakupljen za aktivnosti kol centra, kako je rekao funkcioner SNS i direktor PIO Fonda Relja Ognjenović, te da zovu samo prijatelje stranke, do agresivnih odbrana kakva je bila ona vlasnika Informera Dragana J. Vučićevića, koji je pretio i vikao „Šta ćete vi tu? Ovo je privatna svojina!“
Aktivisti SNS u Novosadskom sajmu bili su zatvoreni ceo dan, a policija koja je došla na poziv, branila je opoziciji i građanima da uđu u salu, u kojoj se videlo nekoliko stotina mladih ljudi, ali i onih koji liče na obezbeđenje.
U jednom momentu, iz prostorija Sajma na okupljene je bačen suzavac, a našeg novinara koji je radio anketu u trenutku kada je masa krenula da izlazi iz zgrade, jedan od aktivista je udario pesnicom u grudi.
Kandidat za odbornika Mladen Cvijetić je prijavio sumnju na krađu glasova na izborima, odnosno da se u kol centru pregledaju paralelni birački spiskovi i da se dovode ljudi iz drugih mesta u Vojvodini i šire.
Međutim, on je skrenuo pažnju na važan detalj. Upravo u tu zgradu bi, nakon zatvaranja birališta trebalo da se donese sav glasački materijal na brojanje glasova.
„Izjavljujem da protiv kol centra, kao političke tehnike nemam ništa, ali u ovom slučaju imam jer se radnja odvija u istoj zgradi gde se nakon glasanja donose svi džakovi sa izbornih mesta i sumnjam da se sprema velika izborna mahinacija i prekrajanje volje građana Novog Sada“, poručio je u izjavi policiji.
Sa druge strane, na prvoj konferenciji nakon završenog glasanja, sam AleksandarVučić oštro je osudio napade na kol centre njegove stranke i kazao da ne postoji nijedna zemlja na svetu gde se to ne radi.
„Jedino pitanje koje tu može da se postavi je da li smo mi platili zakup prostora i telefonskih linija, ako nismo to je sramota za nas, a ako jesmo onda je to vaša sramota ljudi”, rekao je nevešto Vučić.
Analitičar Cvijetin Milivojević kaže da je, slušajući izjave obeju strana, stekao utisak da su i jedni i drugi dopola u pravu.
– Vučić je rekao da nema ničeg lošeg što imaju kol centar. I to je tačno, kol centri su postojali i devdesetih. Ali, suština kol centra je u dve stvari. Najpre, on radi isključivo u vreme kada nije izborna tišina, a pogotovu ne radi i korumpira birače na dan izbora, kao što se dešava kod nas. I zakon kaže da je za vreme izborne tišine zabranjeno na bilo koji način uticati na birače, bilo ohrabrivatiih da izađu ili ne izađu na glasanje. A pogotovu pogađati za koga će da glasaju. Jasno je da način na koji su radili kol centri u izbornom danu je protivzakonit. A tek je drugo pitanje da li su se osim pozivanja glasača bavili još nečim, što je tek razlog da od prekjuče budu razaslate sve moguće krivične prijave inicijative tužilaštvima i slično. Ako ima dokaza za to. No, mi smo sada u sferi nagađanja i možemo da verujemo snimcima sa društvenih mreža ili ne. Nadam se da pravni timovi opozicionih stranaka koje su to primetile imaju neke dokaze. Čak i za vreme bivših vlasti, pod firmom kol centra se dešavala korupcija, pokušaj potkupljivanja birača. Na različite načine, da ne govorimo o pritiscima. Treća bitna stvar, kol centar bi imao pravo da poziva samo svoje birače koji su baza sigurnih glasova, a ne mene ili vas, i pritom se prave naivni „pa, mi vas vodimo kao siguran glas“. Ko to sme da vodi nečiji dosije, a da nije policija ili BIA ili tužilaštvo, pita Milivojević.
On dodaje da onaj deo opozicije, koji je to pitanje otvorio s pravom, akcenat stavlja na pitanje da li je to zloupotreba javne imovine, a bitnije je da li su to klasični kol centri ili oni koji rade „još nešto“.
Raša Nedeljkov iz Crte kaže da se generalno, o kol centrima može govoriti kao i o kampanji od vrata do vrata.
– I jedno i drugo je dozvoljeno. Da li je dozvoljena ukoliko građani kažu da ne žele da ih pozivaju? Nije dozvoljeno. Tu se postavlja pitanje da li i u kojoj meri reaguju i bave se time državne institucije poput Poverenika za zaštitu informacija od javnog značaja pre svih, ali i u segmentima potencijalne zloupotrebe javnih resursa ili privilegovanog pristupa nekim javnim resursima, a u konkretnim slučajevima ima mesta za takva pitanja. Morali bismo da pričamo o vrlo konkretnim situacijama da bismo mogli da kažemo šta je dozvoljeno a šta nije, kaže Nedeljkov.
Ističe da je zakon precizan i jasan, te da u definisanju izborne tišine ne pominje kol centre.
– Ko su ti ljudi bili, da li smo sigurni da je SNS, šta je bila njihova uloga, kojim su podacima baratali, to su pitanja kojima treba da se bavi tužilaštvo, jasan je Nedeljkov.
Na pitanje sa kim komuniciraju kol centri, on objašnjava da je to glasačka baza, i to sa onim ljudima koji su dali svoj pristanak ili izričito nisu tražili da budu izbrisani iz baze podataka.
– A da li je to slučaj u ovom konkretnom nizu primera, trebalo bi da pokrene postupke i utvrdi Poverenik, dakle ima li SNS baze podataka, u koju svrhu su sastavljene, kako se čuvaju. To su vrlo važna pitanja koja prevazilaze jedan izborni dan. Setite se kada su postojale sumnje da su zloupotrebljene baze podataka Telekoma koje su ustupljene određenim političkim centrima da pozivaju birače, pa pristup podacima centara za socijalni rad za targetiranje korisnika u toku kampanje. To treba da bude predmet suštinskog unapređenja izbornih uslova u Srbiji. Dakle, treba državne institucije da ispitaju da li je i do koje mere došlo do kršenja zakona. Ovako, možemo da nagađamo, a posledica će biti ta da će građani imati još manje poverenja u bilo koji način komunikacije stranaka sa biračima, a one će imati još kanal manje za komunikaciju sa građanima, zaključuje Nedeljkov.
Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija već je ranije za Danas napomenuo da po Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti, stranke, koalicije i grupe građana mogu da koriste za izbornu kampanju prostorije i usluge javnih ustanova, javnih preduzeća, opština i slično, pod nekoliko uslova.
– Neophodno je da su te prostorije i usluge dostupne pod jednakim uslovima svim političkim subjektima, zatim da postoji javno dostupna odluka, odnosno javno objavljen neki pravilnik i cenovnik iznajmljivanja. Zatim da javna institucija može da obezbedi korišćenje prostorija i usluga tokom izborne kampanje svakom političkom subjektu koji je za to pravovremeno iskazao interesovanje. U konkretnim slučajevima, kada je reč o SC Voždovac na Banjici, sporno je to što cenovnik nije objavljen, već se zainteresovani upućuju da se informišu preko telefona i slično. Što znači da je sporno da li su ispunjeni uslovi za izdavanje prostora stranci, čak i u slučaju postojanja ugovora, objašnjava on.
Ostaje, kako kaže, veoma važno pitanje, da li se ovi troškovi uopšte prijavljuju u izveštajima o troškovima kampanje.
– I da li bi na primer zakup ovih prostorija bio prijavljen da nije otkriveno njihovo postojanje. Na primer, na decembarskim izborima smo imali situaciju da uopšte nisu prijavljeni troškovi kol centra, ni onog u kojem je radila novinarka CINS-a, ni bilo kog drugog, podseća Nenadić i dodaje da je ta organizacija juče već podnela prijavu Agenciji za sprečavanje korupcije, koja se odnosi na odsustvo javno objavljenih informacija o cenovnicima i uslovima zakupa, na osnovu čega se da zaključiti da nije bilo dozvoljeno da se omogući zakup prostorija SC Banjica za bilo kakve političke aktivnosti.
Međutim, teško da će se ijedna naša institucija, bez većeg pritiska opozicije, baviti ovim slučajevima, s obzirom da je VJT u Beogradu saopštilo već na dan izbora, da prati izborni proces, ali da je utvrdila da u SC Banjica „nije bilo vršenja krivičnih dela“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
