Izbori za studentski parlament na Fakultetu političkih nauka: Da li je lakše biti izabran za narodnog poslanika? 1Foto: Jovana Stanković/ Danas

Izbori za predstavnike u studentskom parlamentu na Fakultetu političkih nauka održavaju se danas. Na izborima nastupaju samo dve liste, a kompletan predizborni ciklus prošao je poprilično turbulentno.

Na izborima nastupaju dve koalicije, koalicija Evropskog studentskog foruma (ESF) i Timske inicijatiive mladih (TIM) i koalicija Unije studenata socijalnog rada (USSR) i Demokrtaske organizacije studenara (DEMOS).

Uoči izbora, profesor Đorđe Pavićević izjavio je na konferenciji za medije u Novom Sadu povodom predloga novog zakona o studentskom organizovanju da je danas teže postati predstavnik u studentskom parlamentu nego narodni poslanik.

Koristeći primer Pravilnika o izboru članova Studentskog parlamenta Fakulteta političkih nauka, Pavićević je izneo određenu problematiku izbornih pravila i šta to podrazumeva za one koji na ovim izborima žele da se kandiduju.

Pavićević je za Danas rekao da se trenutni Zakon o studentskom organizovanju ocenjuje kao „loš tekst“ koji ne štiti autonomiju i studentsko organizovanje već pojedinačne organizacije.

Zbog toga što je izneo ovakav stav, Pavićević se zajedno sa profesorkom Biljanom Đorđević našao na meti određene grupe studenata.

U četvrtak prošle nedelje na fakultetu su se pojavili letci i nalepnice koje su direktno targetirali organizaciju DEMOS kao i samog Pavićevića.

Uprava fakulteta se po ovom pitanju oglasila u ponedeljak 1. aprila, kada je osudila taj postupak i u saopštenju navela da ta ustanova „pruža svu neophodnu podršku svojim nastavnicima“.

Među studentiima FPN-a postoji retorika koja poredi ESF sa vladajućom strankom, zbog njihove masovnosti, navoda o ograničavanju konkurencije i izbornim manipulacijama, kao i zbog velike moći koju poseduju.

Na letcima koji su se pojavili na Fakultetu, ali i u videima koje je ESF postavio na svom zvaničnom Instagram nalogu, pojavile su se direktne i indirektne optužbe koje organizacije liste USSR-DEMOS dovode u vezu sa određenim opozicionim strankama.

Članica organizacije DEMOS Milica Kostin ističe da ovakav narativ nije dobar.

„Možemo imati u vidu to da ukoliko postoji narativ, odnosno atmosferu na Fakultetu u kojoj se određena strana dovodi u vezu sa jednom strankom, ta strana, po automatizmu, stvara kontranarativ kojim želi da drugu stranu dovede u vezu sa suprotom političkom opcijom, u ovom slučaju sa koalicijom Srbija protiv nasilja“ za Danas kaže Kostin.

Ona dodaje da može da tvrdi da ni ona lično, a ni organizacija nemaju nikakve veza ni sa jednom političkom opcijom, niti sa članovima bilo koje političke stranke.

Pojasnila je da se u ovom slučaju kao veza između ove organizacije i koalicije Srbija protiv nasilja uzima profesor Đorđe Pavićević koji je istovremeno narodni poslanik liste SPN u Narodnoj skupštini Srbije i profesor na Fakultetu političkih nauka.

Sagovornica je dodala da ono što ne sme da se izgubi iz vida jeste da studenti tokom studija formiraju odnose sa svojim profesorima, ali samo u svojstu student-profesor, a ne sa njima kao članovima stranaka.

Birački odbori i Studentski parlament: Zašto su izbori problematični?

Na izborima 2022. godine, studenti FPN-a imali su samo jednu opciju za koju su mogli da glasaju, a posledice ovih izbora najbolje su se mogle osetiti i pred izbore koji se danas održavaju.

Prošli izbori rezultirali su studentskim parlamentom u kome je prisutna samo koalicija oko ESF.

Prema članu 18. Pravilnika o izboru članova studentskog parlamenta, Parlament je taj koji imenuje posmatrače koji kontrolišu rad Izborne komisije i biračkih odbora, sami posmatrači moraju biti strudenti Fakulteta, po jedan predstavnik svakog smera.

Budući da su svi članovi parlamenta članovi koalicije ESF i TIM, postavljalo se pitanje legitimnosti formiranja ovakvog biračkog odbora.

Studentski parlament je iz tog razloga uputio molbu dekanu Fakulteta političkih nauka Draganu Simiću i zatražio imenovanje posmatrača iz redana nastavno-naučnog kadra. Na ovu poziciju imenovani su profesori Milan Jovanović i Dušan Vučićević, obojica profesori koji predaju izbore i izborne sisteme.

Kostin za Danas pojašnjava da je izborni sistem koji je zastupljen na fakultetu većinski i da se sastoji od četiri izborne jedinice koje odgovaraju akademskim smerovima koje fakultet nudi.

Svaka izborna jedinica se računa zasebno, tako da lista koja osvoji većinu glasova unutar izborne jedinice, tu izbornu jedinicu osvaja. Kako je objasnila, u okviru izbora, glasa se istovremeno za predstavnike u Studentskom parlamentu fakulteta i Univerziteta u Beogradu, u kom FPN ima dva predstavnika.

Demokratskoj organizaciji studenata je 15. marta odbijen zahtev za status studentske organizacije. Kako kaže članica DEMOS-a Milica Kostin, proces registracije organizacije i formiranja koalicije desili su se simultano.

Kostin navodi da su obe organizacije, i DEMOS i USSR, bila u procesu registracije istovremeno i da su kroz taj birokratski proces jedni drugima bili podrška.

USSR je Zakonom o studentskom organizovanju izgubila status organizacije, a ponovnu registraciju pokušali su pred izbore za studentski parlament 2022. godine ali nisu uspeli.

Kostin navodi da kada je DEMOS-u zvanično odbijen zahtev da su tada odlučili da i zvanično stupe u koaliciju jer su zaključili da se obe organizacije zalažu za slične vrednosti i principe, te da je zajedničko nastupanje na izborima logičan korak.

Kandidatkinja na listi USSR-DEMOS, Ela Zeković ističe za Danas da se ova koalicija pre svega zalaže za pluralizam i transparentniji rad studentskog parlamenta.

„Cilj nam je da obaveštavamo studente o čemu se govori na sastancima parlamenta, kako se glasa i koje odluke se donose. Želimo da budemo u kontaktu sa studentima i čujemo koji su njihovi zahtevi i šta je to za šta treba da se zalažemo“, kaže Zeković.

Ona objašnjava da problem koji su uvideli pogotovo tokom ove kampanje to što je ESF sebe izjednačio sa Studentskim parlamentom, te na pitanje šta je studentski parlament uradio za studente navode projekte koje su oni organizovali.

„Predstavljaju da su oni odgovorni za to što školarine nisu povećane iako je glasanje o školarinama sprovedeno nakon protesta svih studenata. Kad god pokušavamo da saznamo šta su još radili za šest godina koliko imaju većinu, nikad ne dobijemo odgovor“, dodaje naša sagovornica.

Jedno od pitanja na koje članovi ESF nisu odgovarali svojim kolegama jeste kako i na šta je potrošena suma u iznosu od osam miliona dinara koju je ova organizacija dobila od Ministarstva za omladinu i sport 2022. godine za realizaciju projekta Portal maldi Srbija.

Članovi DEMOS-a osudili su netransparentnost ESF po ovom pitanju, a Zeković je rekla da se sredstva kojim ova organizacija raspolaže od 2022. godine još više povećavaju bez izveštaja o tome kako se novac troši.

Uputili smo poziv i članovima organizacije ESF da govore na ovu temu, ali odgovor nismo dobili.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari