Kako su pre 20 godina izbori na Kosovu napravili sukob na relaciji Predsednik - Vlada - Skupština Srbije? 1foto EPA/KOCA SULEJMANOVIĆ

Iako je bojkot izbora na Kosovu problem kojim se bavi trenutna srpska vlast i predstavnici Srba na Kosovu, pre tačno 20 godina, isti problem podelio je mišljenja u srpskoj vlasti, pa su se predsednik Srbije i Vlada Srbije sa Skupštinom našli na različitim stranama tog sukoba, dok su Srbi sa Kosova protestovali i pozivali vlasti da se uozbilje i ujedine.

Kako je pisao Danas pre 20 godina, Vlada Srbije je 7. oktobra na sednici zaključila da nema nikakvog pomaka u izgradnji institucionalnih garancija za Srbe koji žive na Kosovu i Metohiji i zbog toga zauzela stav da ih ne treba pozivati da izađu na parlamentarne izbore u pokrajini.

Tadašnji premijer Srbije, Vojislav Koštunica rekao je da bi se pozivom Srba da izađu na izbore prekršio Plan za političko rešenje za Kosovo koji je usvojila Skupština Srbije.

Podsećajući da su na pregovorima u Rambujeu pregovarali teroristi, Koštunica je želeo da opovrgne tvrdnje da se neučešćem na izborima gubi šansa da Srbi pregovaraju o statusu Pokrajine, i dodao da nema dileme jer ne postoji dvojni stav predsednika Srbije i Vlade, iako je tadašnji predsendik Boris Tadić pozvao Srbe da izađu na izbore.

„Plan je usvojila Skupština i takva odluka je obavezujuća za sve državne organe“, rekao je tada Koštunica dodajući da se Plan mora sačuvati.

Komentarišući optužbe koje je dan pre izneo predsednik Srbije Boris Tadić, Koštunica se nasmejao i upitao šta je sporno u aktu koji je usvojila Skupština, a koji je podržala Demokratska stranka i Tadić kao šef poslaničke grupe DS.

Sa druge strane, predsednik Srbije Boris Tadić bio je stava da nečinjenje smanjuje potencijale u borbi za srpske nacionalne interese.

„Neefikasan je i opasan stav premijera da neće pozvati kosovske Srbe da izađu na predstojeće izbore“, istakao je Boris Tadić.

On je istakao da nema nameru da vodi politiku nečinjenja, već da će kao predsednik Srbije voditi aktivnu politiku ne samo u odnosu na Kosovo i Metohiju, već i u svim drugim po Srbiju značajnim pitanjima. Ocenio je da se neizlaskom Srba na izbore doprinosi dezintegraciji Srbije, ponovivši da ne prihvata nezavisnost Kosova i Metohije.

Zbog poziva Srbima da izađu na izbore na Kosovu, Srpska radikalna stranka najavila je i pokretanje postupka za opoziv predsednika, na šta je Tadić rekao da ga samo građani na referendumu mogu smeniti.

Ipak, inicijativa SRS za pokretanje procedure opoziva predsednika nije dospela na dnevni red Skupštine jer nije dobila neophodnih 84 potpisa. Iako su poslanici SRS očekivali i podršku poslanika Socijalističke partije Srbije, šef poslničkog kluba SPS Ivica Dačić podsetio je da je i uz podršku parlamenta teško izvodljiv cilj, jer je neophodan i referendum.

Od predstavnika Parlamenta, tačnije njegovog predsednika Predraga Markovića mogla se čuti poruka da je „jedino Vlada nadležna da procenjuje da li kosovski Srbi treba da izađu na izbore“.

Marković je posle razgovora sa predstavnicima Zajednice srpskih opština i dva Srpska nacionalna veća sa Kosova izjavio da „svi imaju prava na svoje privatne političke stavove, nezavisno od funkcije da svako procenjuje meru svoje odgovornosti, ali da u Srbiji postoji jasno jedinstvo ko je nadležan da se po pitanju izlaska na izbore izjašnjava, a kako se taj izjasnio, na osnovu toga će sasvim sigurno biti postignuto političko jedinstvo svih odgovornih Srba na Kosovu“.

On je podsetio da se i Pokrajinski DS odlučio da izbore bojkotuje.

Povodom Tadićevog poziva da se na izbore izađe, mnogi predstavnici Srba sa Kosova (ZSO, Srpsko SNV Kim, SNV za severno Kosovo i Metohiju, predsednici srpskih opština i opštinski odbornici) uputili su Skupštini zahtev da se izjasni povodom ovog pitanja i najavili protest.

Kompletna digitalna arhiva svih brojeva Danasa od 1997. do danas dostupna članovima Kluba čitalaca Danasa na portalu klub.danas.rs.

Milan Ivanović, predsednik je SNV za severno Kosovo i Metohiju, najavio je da će se 13. oktobra ispred zagrade Predsedništva Srbije održati protestni skup na kojem će se zahtevati donošenje jedinstvene odluke Beograda o srpskom učešću na kosovskim izborima. Ivanović je pozvao Srbe sa Kosova i Metohije i sve građane Srbije da učestvuju na protestu.

Oni su ocenili da predsednik Srbije slabo poznaje prilike na Kosovu, kao i pravnu regulativu i izborna pravila Pokrajine, a Beograd su pozvali da se „uozbilji i ujedini“.

Ipak, nisu svi predstavnici Srba na Kosovu videli bojkot izbora kao jedino rešenje, sada pokojni, Oliver Ivanović i Goran Bogdanović prijavili su Srpsku listu za Kosovo i Metohiju za učešće na kosovskim izborima.

Kako je izvor Danasa tvrdio oni nisu podneli listu kandidata prilikom prijave, ali se spekulisalo da bi se na toj listi mogao naći Momčilo Trajković (nosilac liste SPOT, koja je povukla svoju prijavu za učešće na izborima) i još nekoliko imena aktivista iz Trepče.

Ivanović i Bogdanović tada nisu položili nijedan od potrebnih dokumenata, kao ni depozit od 1.000 evra za učešće na izborima, a nije se znalo ni ime nosioca liste.

Prema zvaničnom saopštenju iz OEBS-a, Srpska lista za Kosovo i Metohiju bila je prijavljena pod rednim brojem 63, ali je bilo zanimljivo što je, zbog naknadne prijave, ova lista izostala sa glasačkog listića te su glasači morali sami da upišu broj liste na praznom mesu na glasačkom listiću.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari