„Ukidanje osnovnih prava Srba i kršenje Ahtisarijevog plana“: Hoće li ove godine biti srpskih izbora na Kosovu i Metohiji?

Kada je Aljbin Kurti u januaru prošle godine, četiri meseca pred održavanje predsedničkih i parlamentarnih izbora najavio da neće dozvoliti održavanje izbora koje raspisuje Srbija , Kancelarija za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije poručila je da to predstavlja ukidanje osnovnih ljudskih i građanskih prava, te da će dijalog vratiti godinama unazad.

Ipak, pokazalo se da nisu izbori bili baš ti koji su dijalog bratili unazad, već da je to bila samo jedna od tema koju su Kurtijev, pa i Vučićev režim koristili kako bi manipulisali dinamikom dijaloga.

No, vratimo se na same izbore. Iako su predstavnici Građanske inicijative „Srpski opstanak“ tog januara zahtevali i od prištinskih i od beogradskih vlasti, ali i od ambasada Kvinte održavanje sastanka na kome se bi se pokušalo iznaći rešenje za održavanje izbora na KiM, a Srpska lista pozivala lokalno srpsko stanovništvo na proteste, situacija je bila identična onoj tokom referenduma za promenu Ustava – birališta za srpske izbore na KiM nije bilo.

Građani su svoje pravo glasa mogli da ostvare na biračkim mestima u centralnoj Srbiji, za šta je organizovan poseban prevoz. Isto je rađeno i u slučaju ustavnog referenduma, a oba procesa pratile su i kritike protivnika Srpske liste. Po njihovim rečima u oba slučaja uslov za prevoz ili refundaciju troškova goriva bilo je obavezivanje da će se glasati, u prvom slučaju, za ustavne promene, a u drugom za Aleksandra Vučića i njegovu listu.

Zanimljivo je i to da su gotovo sve ostale krize koje su obeležile prošlu godinu na Kosovu pratile najave i pretnje barikadama, dok se u slučaju održavanja izbora sve završilo na javnim apelima i pomenutoj protestnoj šetnji, nakon čega se našla „izlazna strategija“.

Decembarske izbore, po svemu sudeći, pratiće identična sudbina kao one prošlogodišnje, trećeaprilske.

Srbi su u još nezavidnijoj poziciji, uzimajući u obzir da se, sem nekoliko odbornika u dve opštine i par opštinskih funkcionera, nalaze van bilo kakvih institucija na severu Kosova.

Imajući u vidu krhku bezbednosnu situaciju na KiM, pitanje je kako će se obe strane postaviti u odnosu na izbore koji, iako još nisu raspisani, su najavljeni za 19. decembar.

Politikolog Ognjen Gogić kratko odgovara da Kurti izbore neće dozvoliti, ali i da Srbija to neće ni tražiti.

Razlog – dešavanja u Banjskoj i nepovereljivost prema Srbiji koja je usledila nakon toga.

„Prošle godine je srpska strana minimalno inistirala na tome. Ali to je ona situacija svršenog čina, jednom kada se nešto ustanovi ili ukine, teško je to promeniti. Kada mu je prošle godine prošla zabrana glasanja i na referendumu i na izborima, zašto bi tu odluku sada menjao. Srbija nema kredita da na tome insitira, pre svega zbog dešavanja u Banjskoj. To bi moglo da se protumači kao da Srbija želi da „mešetari“, a i Zapad i Priština su prema Srbiji dosta sumnjičavi“, navodi.

Pojašnjava da, ako bi izbori bili održani na KiM, iz centralne Srbije bi morao da dođe izborni materijal, te da bi svi bili, kako kaže, sumnjičavi da se u uz materijal ne prevozi oružje ili tome slično.

Savetnica kosovskog ministra za zajednice i povratak Rada Trajković kaže da ne bi bilo dobro ni poželjno da Srbi ne traže prava koja su još uvek važeća po Ahtisarijevom planu, koji je ušao u temelj kosovskog ustava

„Ustavna obaveza je da Srbi mogu da izlaze na izbore Srbije na prostoru Kosova. Svedoci smo da se Ustav od strane Prištine selektivno koristi, to pokazuje i slučaj zemljišta manastira Visoki Dečani. U tom kontekstu Srbi bi zaista trebalo da zatraže od Kvinte da im se omogući da glasaju“, kaže ona.

Upitana šta očekuje od Prištine, odgovara da se i ovih dana pokazalo da pritisci međunarodne zajednice na Kurtija ne deluju.

„Vidimo da je i Kosovo u fazi oduzimanja nacionalnih prava Srba po Ahtisarijevom planu“, navodi. Ona kaže, na pitanje da li kao savetnica ministra Nenada Rašića očekuje da ovaj političar uradi nešto po ovom pitanju, kaže da s obzirom da se ni u Beogradu još ne zna hoće li biti izbora, to i dalje nije tema.

„Kosovo je pritisnuto sa toliko teških problema, težim nego što su izbori. Stanje je više nego vanredno, a vidimo i da u ostatku Srbije još odluka o izborima nije doneta. Mislim da je pre pitanje da li su izbori Srbije legitimni bez Kosova, po srpskom Ustavu. Ovi izbori bi još više pokazali koliko je Srba manje na Kosovu, pogotovo nakon Banjske i barikada prošle godine. Tada su počele seobe, imamo poražavajuću statistiku jer je Srba sve manje. To bi odgovaralo svima da se ne zna. Izlaze ili ne je manji problem u odnosu ostaju li ili ne na izborima. Jer svakako izbore kradu, nadoknadiće to na drugi način“, navodi Trajković.

I dok predsednik Srpske liste Goran Rakić do sada nije odgovorio na naš upit za izjavu, predsednik „Srpskog opstanka“ Aleksandar Arsenijević kaže da izbora na severu sigurno neće biti, ali i da njegova inicijativa neće ovog puta imati akcije u tom pogledu jer ih smatraju uzaludnim.

„Ako se već prošle godine, kada su bili mnogo bolji uslovi, nisu održali, siguran sam da neće ni sada. Beograd je tada imao moć da traži da se održe, za razliku od sada kada nema nikakvih ingerencija“, kaže on.

Dodaje da, kada je u pitanju sam izborni dan, ne vidi drugu mogućnost sem ponavljanja onoga što se desilo tokom prošlog izbornog procesa, odnosno organizovanje prevoza za birače.

„Mislim da ni Nenad Rašić, poput ranije Gorana Rakića, neće želeti da razgovara o tome“, navodi Arsenijević, obrazlažući zašto smatra da bi akcije koje bi išle u pravcu održavanja izbora na Kosovu bile uzaludne.

On upućuje i kritike opoziciji i Srbiji, jer se prošle godine nisu, kako kaže, oglašavali preterano po tom pitanju iako je prekršena jedna od tačaka Ustava.

„Legitimitet izbora će zavisiti od opozicionih aktera koji se i prošli put nisu preterano oglašavali po tom pitanju iako je prekršen Ustav, koji kaže da izbori moraju biti održani na biralištima na kojima su održani i prošli izbori. To ne zavisi od nas, već od njih“, kaže on.

Opoziciona narodna poslanica u Skupštini Srbije, iz redova Demokratske stranke, Tatjana Manojlović, upitana upravo za pitanje legitimiteta izbora imajući u vidu situaciju s glasanjem na Kosovu, kaže da je na opoziciji da najveću budnost usmere na kontrolu izbora, pa i na eventualne zloupotrebe glasova Srba sa KiM.

„Mnogo je indikatora u praksi prethodnih izbora koji ukazuju na neregularnost. Već sada vidimo da se Vučić dovija na sve moguće načine da zaustavi pad rejtinga. Naše je da najveću budnost usmerimo na kontrolu izbora, pa i na eventualne zloupotrebe glasova Srba sa Kosova i Metohije“, kaže ona.

Manojlović navodi da ne zna da li će vladajući režimu Srbiji, kako kaže, tobože pokušati da ponovo organizuje glasanje na KiM, ali da je svakako sigurna da Srbi neće moći da lgasaju na svojim biralištima.

„Dok sadašnji vladajući režim u Srbiji nije zaseo na vlast, Srbi na Kosovu i Metohiji su glasali u svojim mestima za Narodnu skupštinu Srbije. Sada to više nije moguće jer se Vučić u svojim navodnim pobedama za pregovaračkim stolom u Briselu toga prava praktično odrekao. Ne znam da li će sad tobože pokušati da ponovo organizuju glasanje na KiM, ali sam sigurna da od toga neće biti ništa, odnosno da Srbi sa Kosova i Metohije neće moći da glasaju u svojim mestima“, navodi.

Veruje, kaže, da će im to pravo formalno biti omogućemo u centralnoj Srbiji, al i da čisto sumnjam da će biti njihovog masovnijeg organizovanog dolaska u Rašku i druga mesta na glasanje, kao što je bilo prošlog puta.

„Srbi na Kosovu se osećaju prodanim od strane vlasti u Beogradu i u njihovim sredinama je Vučićev ugled u strmoglavom padu posle svega što se dešavalo od napuštanja kosovskih institucija od strane Srba. Srpska lista, koja je do sad bila filijala Srpske napredne stranke na KiM, praktično je politički mrtva i ne znam ni ko bi od njih uopšte sad smeo da dođe među preostali srpski narod na Kosovu i pozove da se glasa sa Skupštinu Srbije i Vučića. Ljudi koji su formalno u vođstvu Srpske liste ne smeju ni nos da promole, a kamoli da agituju na terenu. Uverena sam u to da bi preostali Srbi sa Kosova i Metohije u većini sada glasali za opoziciju, samo kad bi mogli da se slobodno izjasne“, poručuje poslanica Manojlović.