foto FoNet Miki Jevtović„Izbori na koje opozicija ne izlazi, automatski se moraju okarakterisati ne samo kao nelegitimni, već kao nelegalni. Posebno, ukoliko su njene primedbe na legalnost izbornog postupka, dokumentovane, a sve obzirom na iskustvo od prethodnih izbornih ciklusa. Tada su organi zakonodavne, izvršne i pravosudne vlasti odbile da se blagovremeno i delotvorno suoče sa tim primedbama“, objašnjava za Danas Tanasije Marinković, profesor na Pravnom fakultetu, odgovarajući na naše pitanje mogu li beogradski izbori biti legitmni, ukoliko na njih ne izađu dve najveće opozicione grupacije.
Marinković napominje da legalnost izbora nalaže da se ceo izborni postupak sprovodi u skladu s odgovarajućom ustavnom, zakonskom i podzakonskom regulativom. Legitimnost izbora je nešto više od legalnosti i podrazumeva da je slobodna volja građana došla do izražaja u svakoj fazi izbornog postupka, a pogotovo u konačnom rezultatu izbora.
„U načelu, legalni izbori vode legitimnom rezultatu, i obrnuto, nelegalni nelegitimnom rezultatu, ali je moguće i da volja birača trijumfuje uprkos mnogobrojnim neregularnostima“, istiće profesor Marinković.
Prema njegovim rečima, argument nelegalnosti izbora još je ubedljiviji ukoliko su te, ili slične primedbe, na koje organi vlasti ne reaguju, istakli i neučesnici u izbornom postupku, stručna javnost – kompetentne domaće i međunarodne posmatračke misije i druge relevantne međunarodne organizacije.
„Ako govorimo o predstojećim izborima u Srbiji, možemo da konstatujemo da organi (ponavljamo: zakonodavne, izvršne i pravosudne) vlasti nisu odgovorili na osude izbornih nepravilnosti sadržane u Rezoluciji Evropskog parlamenta od 8. februara i u Izveštaju ODIHR-a od 28. februara. Poslednja u nizu međunarodnih osuda došla je 29. marta od Komiteta Ujedinjenih nacija za ljudska prava koji je takođe zatražio istragu navoda o izbornim nepravilnostima“, podseća sagovornik Danasa.
Sve u svemu, kako kaže, postupak koji se ponavlja pod nepromenjenim uslovima, uprkos svim prethodnim osudama, a za beogradske izbore su rokovi za izborne radnje već počeli da teku, nije izborni postupak koji može da omogući izražavanje slobodne volje građana.
„To je izrežirano, izmanipulisano i instrumentalizovano glasanje“, ističe Marinković.
Politikolog Dušan Milenković ipak smatra da će legitimitet izbora, na kojima ne učestvuju dve najveće opozicione grupacije, zavisiti od izlaznosti.
„Ukoliko izlaznost bude drastično manja, režim će ponovo morati da nalazi kreativna rešenja pod pritiskom domaće javnosti, ali i režimskih podržavalaca sa Zapada“, navodi Milenković , dok su predstavnici opozicionih strana kategorični u oceni da će beogradski izbori 2. juna biti nelegitimni i da će to biti nasilna pobeda Aleksandra Vučića i naprednjaka.
Zoran Lutovac, poslanik i lider Demokratske stranke, kaže za Danas da izbori neće biti legitimni ako nema uslova da budu slobodni i pošteni, bez obzira ko na njih izađe.
„Građani i političke stranke imaju pravo da takve izbore ne samo osporavaju, nego i sprečavaju. Ako vlast ne poštuje Ustav i zakone obaveza je svakog slobodnog građanina da se tome suprotstavi“, ističe Lutovac, dok Pavle Grbović, poslanik i predsednik Pokreta slobodnih građana pita koga bi to , u slučaju da opozicija ne izađe na izbore, pobedili naprednjaci..
On dodaje da bi to bila nasilna pobeda nad građanima Beograda, koji su im već jednom jasno poručili da ih ne žele.
„Ukoliko do dogovora ne dođe, a mala je šansa da se zahtevi prihvate, ne samo da to neće biti izbori, nego ćemo pružiti aktivan otpor njihovom održavanju. Bilo kakvo održavanje takvih izbora za nas neće biti legitimno i tako nešto nećemo prihvatiti. Siguran sam da velika većina građana Beograda u potpunosti razume takav stav“, navodi za Danas Predrag Marsenić, poslanik Novog DSS.
On dodaje i da opozicija treba da pruži aktivan otpor održavanju tih „izbora“, koji će dodatno podići tenzije u društvu.
„Izlaziti na izbore pod istim uslovima, pristajati na krađu slobodno izražene volje građana predstavljalo bi saučesništvo u krađi. Beograđani će razumeti. Prosto mi dajemo primer kako se ne pristaje na lopovluk. Moramo se izboriti za slobodu i izbore koji dolikuju demokratskim društvima“, ocenjuje za Danas Danijela Nestorović, poslanica Ekološkog ustanka .
Prema njenim rečima SNS ovakvom pobedom, bez učešća opozicije, neće imati legitimemet da upravlja gradom, a na našu primedbu da će ipak opozicija , u slučaju bojkota, ostati četiri godine van instutucija, Nestorovićeva ponavlja da je borba za bolje izborne uslove prioritet,
„Moramo da se izborimo za bolje izborne uslove,a ovo što imamo prosto nije opcija“, zaključuje poslanica Ekološkog ustanka.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
