Izbori na Kosovu i u Srbiji odložiće nastavak dijaloga na neko vreme

U izjavi agenciji Beta, Surlić navodi da očekuje da će Brisel inicirati nastavak dijaloga nakon uspostavljanja nove Vlade na Kosovu ali da će taj proces biti prekinut novim izbornim ciklusom u Srbiji.

„U tom vremenskom periodu se ne očekuje epohalni sporazum, ali svakako da će se pozicija EU i SAD konsolidovati u zajednički zahtev za normalizacijom odnosa i deblokadom Kosova na međunarodom planu. To znači da će pritisak biti usmeren na obe strane, ali da je najveći uslov pre svega prema Beogradu“, rekao je Surlić.

On je dodao da ne bi trebalo očekivati finalni sporazum i da će za medijatore biti veliki izazov da se odnosi Beograda i Prištine u međuvremenu ne pogoršaju, uzimajući u obzir aktuelnu izbornu kampanju u kojoj se na osnovu poruka političara iz Prištine naslućuju populistički i radikalni potezi.

Bećaj je u izjavi Beti dodao da razgovori treba da počnu ali da je vrlo teško očekivati ozbiljne rezultate sem fotografisanja strana u dijalogu, tim pre jer nije isključena ni mogućnosti novih izbora na Kosovu, imajući u vidu način na koji se bira predsednik Kosova.

„S druge strane, izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića da sve dok je on predsednik, neće biti priznanja Kosova, otežava svaku inicijativu za postizanje dogovora“, naveo je Bećaj.

Bećaj je dodao da ideja o razmeni teritorija nije u fokusu ali da se može ponovo otvoriti u procesu dijaloga, posebno kako se proces bude približavao završetku.

„Ako se oživi, posledice razmene teritorija su ozbiljne. Prvo, podrivaju nezavisnu državu Kosovo, promoviše masovno raseljavanje Srba koji žive južno od reke Ibar. Otvara se mogućnost nacionalnog ujedinjenja sa Albanijom. Račun za ove procese upućuje se kosovskoj strani kao uzročniku ideje o ‘etničkoj Albaniji’ i stvaraju se etničke države. Taj presedan (iako sporazuman) izazivao bi domino efekte svuda gde postoje međunacionalni sukobi. Vučić bi tako uspeo da podistigne podelu Kosova i ujedinjenje Srba u jednu državu, što ni ratom nije mogao da učini Slobodan Milošević“, ocenio je on.

Prištinski analitičar smatra da se najave administracije novog američkog predsednika Džozefa Bajdena suštinski razlikuju od administracije Donalda Trampa jer on priznaje teritorijalni integritet i suverenitet Kosova i jer će tražiti rešenje tog pitanje objedinjavanjem napora sa EU, čime će umanjiti sve ruske napore koji mogu da otežaju ili onemoguće rešavanje procesa dijaloga.

„U stvarnosti, posle poslednje izjave Vučića da dok je on predsednik ‘neće priznati nezavisnost Kosova’ epilog dijaloga neće imati rezultata… Potpuna normalizacija se neće dogoditi brzo, uprkos očekivanom angažovanju SAD nakon dolaska nove administracije, kao i očekivanim promenama u odnosima između SAD i EU“, smatra Bećaj.

Surlić je dodao da ideja o razmeni teritorija jeste odbačena od međunaronih akterta ali da je Beograd nije odbacio i da samo čeka adekvatan politički momenat u kojem bi se kandidovao kompromis koji podrazumeva takvo rešenje.

„U okolnostima u kojima se zahteva brz dogovor i neki vid prihvatanja kosovske nezavisnosti, a sistemski ugrožavaju prava srpske zajednice na Kosovu, ne primenjuje Zajednica srpskih opština i mnoge odredbe Ahtisarijevog plana, razgraničenje u vidu povlačenja linija na etničkoj osnovi se vidi kao jedno od vrlo prihvatljivih rešenja za političku elitu u Beogradu. Bez obzira na međunarodne pritiske koji će tek uslediti, bilo kakva vrsta priznavanja nezavisnosti Kosova od strane Srbije ne može izbeći političku nestabilnost i duboki društveni rascep. Stoga ideje razgraničenja od podele do razmene teritorije tiho tinjaju“, smatra Surlić.

On je ocenio da će za Vašington i novu administraciju SAD Balkan i dalje ostati simbolički važno pitanje kao odbrana opravdanosti opsežne intervencije devedesetih godina ali da je Amerika svesna da bez Rusije nema punog međunarodnog priznanja Kosova u vidu članstva u UN.

„Građani oba društva ne vide direktne koristi od eventualnog sporazuma. Politički lideri Beograda i Prištine predstavljaju normalizaciju kao maraton nametnut od EU, kao takmičenje u kome se moraju znati pobednik i gubitnik. U takvom ambijentu nema društvenih podsticaja koji bi senzitivna pitanja kao što su suočavanje s prošlošću, ratne zločine, pitanje nestalih, status raseljenih i druga, predstavili kao neophodan uslov trajnom miru i razumevanju“, naveo je Surlić.

Asistent na FPN je dodao da su i ekonomska i privredna saradnja duboko uslovljene političkim odnosima dve strane, pa je neophodno razdvojiti tehnička od statusnih pitanja.