Izbori na severu Kosova: Zašto Beograd ignoriše, a Priština insistira?

Izbori koji načinom održavanja, ali i brojem izašlih birača mogu biti sve samo ne demokratski i legitimni, održani su u nedelju na severu Kosova, a građani su birali lokalne odbornike i gradonačelnike četiri u četiri opštine – Zubin Potok, Leposavić, Severna Mitrovica, Zvečan.

Glasanje u montažnim kontejnerima i policijskim stanicama, specijalci Kosovske policije koji čuvaju biračka mesta, a pre svega bojkot srpske zajednice i vodećih srpskih političkih grupacija koje na Severu Kosova deluju – doveo je do toga da novi gradonačelnici su izabrani sa 114, 197, 553 i 100 glasova. Svi redom iz Samoopredeljenja i Demokratske partije Kosova. Ništa bolja situacija nije kada je u pitanju glasanje za lokalne odbornike.

O legitimitetu tih gradonačelnika i odbornika izlišno je pričati. Srpsko stanovništvo izbore je velikom većinom bojktovalo. Suštinski jedina se iz srpske zajednice kandidovala nezavisna kandidatkinja za gradonačelnicu Zvečana Slađana Pantović i osvojila ukupno pet glasova.

Zanimljivija je kandidatura za gradonačelnika Leposavića Aleksandra Jablanovića, predsednika Partije kosovskih Srba, stranke koja je imala i listu za odbornička mesta u opštini Leposavić, a koja je u poslednjim momentima izbore odlučila da bojkotuje.

Besmisao ovog izbornog možda najbolje oslikava situacija u Leposaviću gde nisu sigurni mogu li odbornici postati oni kandidati Samoopredeljenja koji su osvojili ravno nula glasova. Takođe, otvoreno je i pitanje opštinskih službenika, ali i prostorija, odnosno gde će novoizabrani gradonačelnici imati kabinet i kako će funkcionisati bez dovoljnog broja službenika, s obzirom da su Srbi i dalje van institucija.

Šta su izbori pokazali?

Priština je našla način da se izbori održe i tako proba da ne dozvoli Beogradu da dijalog drži “na leru”. Stara je namera Beograda da dijalog zamrzne, a to je za celu prošlu godinu prvi put uspeo onda kada su Srbi na severu Kosova napustili kosovske institucije. Tog 5. novembra dinamika odnosa s Prištinom se promenila. Loptica je prebačena u njihov deo terena. Srbi, predvođeni Srpskom listom, su postavili dva zahteva za povratak u institucije – formiranje Zajednica srpskih opština i povlačenje specijalnih pripadnika Kosovske policije sa severnog dela KiM.

Kako su sada gradonačelnici na severu članovi Samoopredeljenja i Demokratske partije Kosova, a kako gradonačelnici opština sa srpskom većinom bi trebalo da učestvuju u formiranju te iste ZSO, čini se kao da Beograd postavljanjem ove “kvake 22” zapravo nikada nije ni želeo da se Srbi u institucije vrate, ili je, vreme će pokazati, za to samo ostavio prostor. Odnosno da je želeo da minira i obesmisli evropski predlog za Kosovo.

Zašto bi Beograd želeo ZSO? Time gubi argument za neispuvanje obaveza iz dijaloga, a vrlo je jasno da dijalog ne vodi u pravcu reintegracije KiM u Srbiju.

Izborni dan je prošao je mirno, Beograd i Srpska lista pozvali su Srbe da glasanje ignorišu.

Priština je pokazala da može i perfidnije da postupa i tako ispuni zamišljeno. Takođe, neučestvovanje srpskih opcija pokazalo je da su svi oni, čak i ako opozicija Srpske liste, pod nekakvim uticajem Beograda. Ili Kurtija, u slučaju Slađane Pantović.

Takođe, jasno je da neizlazak na izbore nije autentična odluka lokalnih Srba, kao što to nisu bili ulazak u institucije Kosova 2013. i izlazak prošle godine.

Šta dalje?

Pitanje šta dalje ima dve dimenzije – jedna je vezana za život građana, druga za tok dijaloga.

Lokalnom stanovništvu život će biti dodatno otežan nakon ovih izbora, pre svega zbog dodatnih tenzija i mogućih kriza, ali i zbog stava Beograda da potpuno ignoriše delovanje Prištine, sve u cilju, kako govori Vučić i branioci njegove politike, ogoljavanja Kurtijeve okupacije na Kosovu.

Samo je pitanje kome? Lokalnim Srbima, koji su mu već govorili da ako uklone barikade će ih “loviti kao zečeve”? Međunarodnoj zajednici, koja je rekla da će izborne rezultate priznati? Biračkom telu SNS-a?

Nelegitimni gradonačelnici će imati legalne mehanizme za donošenje odluka, kao i Skupštine opština. Eventualni pokušaj ulaska u zgrade opština od strane novih gradonačelnika mogao bi izazvati incidente, a premeštanje opštinske administracije u sela naseljena albanskim stanovništvom značilo bi da bi Srbi, ako žele izvaditi bilo koji dokument, morali ići u te delove opštine, dakle van gradskog jezgra kako bi im to bilo omogućeno.

Ali, ovih šest meseci, koliko su Srbi van institucija, pokazali su kosovske institucije na severu KiM zapravo nikada i nisu profunkcionisale.

Priština će nastaviti da “šmira” suverenitet na severu. Nastaviće se sa eksproprijacijom zemljišta zarad gradnje policijskih baza, koja je olakšana novim zakonom, ali i drugim potezima poput nedozvoljavanja prelaska administrativnih prelaza iz pravca centralne Srbije onima sa KM tablicama.

Beograd će nastaviti da to ignoriše, kao što je izignorisao izborni dan. Potpuni raskid veze između lokalnih Srba i kosovskih institucija ide na ruku režimu iz Beograda. Takođe, ne treba isključiti i određene promene unutar same Srpske liste, ali ni nastavak obesmišljavanja dijaloga i evropskog predloga.

U Briselu 2. maja govoriće se o, kako je rekao portparol EU Peter Stano, sporazumu o nestalim licima, prvom nacrtu Statuta ZSO, a biće vremena i za druga pitanja. Ipak, upitno je da li će se naći neko direktno rešenje za izbore.

EU i SAD nisu želeli da podrže akciju Beograda da pregovore drži „na leru“, a Beograd nije uspeo u nameri da se sada svi bave isključivo situacijom oko izbora.

Međunarodna zajednica, iako je podržala Prištinu u nameri da sprovode izbore, navela je da i da izbori nisu iznedrili trajno rešenje.

Prostor za premošćavanje krize postoji u pogledu toga što novoizabrani gradonačelnici moraju da podnesu zakletvu pred lokalnom Skupštinom u roku od mesec dana. Ako sazivi lokalnih skupština ne budu mogli biti formirani, a gradonačelnici u roku od mesec dana ne podnesu zakletvu – mora se ići na nove izbore. Ali pitanje je šta onda sa zahtevom oko ZSO.

Čak iako se naprave konkretniji koraci ka ZSO 2. maja, to neće značiti njeno formiranje, što je zahtev za povratak u institucije. Ako se odluče na povratak Vučić će morati da kod Srpske liste insistira da se u institucije vrate, čak i ako i jedni i drugi znaju da Kurti nikada neće formirati ZSO po Briselskom sporazumu.

Vučić je naveo da su izbori na Severu Kosova produžili krizu za nekoliko godina, a ako Brisel, reklo bi se očekivano, ne iznedri rešenje za izbore i povratak Srba u institucije, ne treba da čudi ako se kroz neko vreme u svakodnevni govor vrati akronim SAO – ovog puta Sever Kosova.