„Izbori pod lupom“: Poricanje genocida u Srebrenici zajedničko za 80 odsto izbornih lista

Kao kandidati ili podržavaoci lista pojavljuju se jedan osuđeni ratni zločinac – Vojislav Šešelj i devet osoba koje su povezane sa ratnim dešavanjima devedesetih i na Kosovu, pokazao je izveštaj Inicijative mladih za ljudska prava pod nazivom „Odnos prema ratnim zločincima u izbornoj kampanji“ .

„Izborne kampanje namerno potvrđuju populističke stavove i ostavljaju javnost u zabludi kada je reč o presudama međunarodnih i domaćih sudova za ratne zločine“, rekao je Marko Milosavljević iz te organizacije.

Kao primere odnosa prema ratnim zločincima, naveo je opasku predsedničkog kandidata Ujedinjeni za pobedu Srbije Zdravka Ponoša o Ratku Mladiću kao „tragičnoj ličnosti“ koja je ipak sprovela i neke „briljantne vojne akcije“ tokom rata u Bosni i Hercegovini, kao i „banalno poricanje“ genocida u Srebrenici u nastupima lidera i kandidata sa liste Srpske radikalne stranke, koalicije NADA i Suverenista.

„Beležimo i poricanje genocida uz tumačenje da se radi o ‘užasnom zločinu’ iz tabora vladajuće koalicije Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije, dok se Ujedinjeni za pobedu Srbije i koalicija Ajmo ljudi oslanjanju na deklaraciju Skupštine Srbije o osudi zločina, koju je jedino Radomir Lazović iz koalicije Moramo interpretirao kao priznanje genocida od strane Srbije“, rekao je Milosavljević.

Ivana Stevanović iz Fondacije Slavko Ćuruvija upozorila je da se mediji nalaze pod strahovitim pritiscima u aktuelnoj kampanji.

„Radi se o finansijskim pritiscima kroz nefer raspodelu novca za sufinansiranje, koruptivnim pritiscima na osnovu ‘dilova’ vlasnika medija sa vlastima i bezbednosnim pritiscima, jer se novinari suočavaju sa pretnjama, napadima i zastrašivanjem“, rekla je Stevanović.

Osvrnula se i na to što je u toku period kada je, kao rezultat pregovora o izbornim uslovima između vlasti i opozicije, zabranjena funkcionerska kampanja.

„Tada predsednik Srbije ne bi trebalo da se pojavljuje (u medijima) u okviru funkcionerske kampanje, a zapravo prisustvujemo tome da je on svakodnevno prisutan u javnosti, samo prošle nedelje imao je šest intervjua i dužih obraćanja, a da ne govorimo o kratkim prilozima tokom informativnih emisija. Dakle, svi dogovori koji su postojali pre izbora sa opozicijom, uz posredovanje evroparlamentaraca, i ono što je ugrožavajuće za institucije rezultiralo je – ničim“, rekla je Stevanović.

Uroš Jovanović iz Građanskih inicijativa rekao je da je ta organizacija tokom praćena dosadašnjeg toka izborne kampanje zabeležila alarmantan broj kršenja sloboda izražavanja, okupljanja i udruživanja.

„Najviše je bilo ugrožavanja slobode izražavanja i udruživanja – imali smo slučajeve verbanih i fizičkih napada, kao i pritiske na aktiviste poput 15. februara, kada je bio ekološki protest ispred Palate Srbija, što je ugrožavanje slobode okupljanja“, rekao je Jovanović.

Kada je reč o položaju žena kao kandidatkinja na predstojećim izborima, Miloš Đajić iz Akademije ženskog liderstva upozorio je da su se one suočile sa diskriminacijom i neravnopravnim uslovima u političkoj trci pošto, prema njegovim rečima, imaju manje svih resursa na raspolaganju od kolega muškaraca, dok su se, kako tvrdi, u kampanji i kroz politička obraćanja suočile i sa nasiljem.

Udružena akcija „Izbori pod lupom“ okuplja oko 30 organizacija civilnog društva, koje su se udružile u praćenju izbornog procesa, od raspisivanja parlamentarnih izbora pa do izbornog dana 3. aprila.