Savo Manojlović se žali, a da li overivači zaista opstruišu sakupljanje potpisa za beogradske izbore?

Lista „Dr Savo Manojlović – I ja sam Beograd“ pokreta Kreni-Promeni poslednja dva dana ukazivala je na, kako kažu, opstrukciju sakupljanja potpisa za izlazak na beogradske izbore 2. juna, od strane opštinskih uprava koje ne žele da im daju overivače.

Prvo je u utorak u zgradu Opštine Novi Beograd „upao“ kandidat za gradonačelnika Beograda i lider ovog pokreta Savo Manojlović, da bi zatim, dan kasnije, aktivista Kreni-Promeni Aleksandar Jovanović ušao u Opštinu Čukaricu, za istim zahtevom – da im opština omogući overivače za potpise neophodne za izlazak na izbore.

Sudeći po snimcima objavljenim na profilima na društvenim mrežama ovog pokreta, Manojlović je u zgradi opštine zatražio razgovor sa prvim čovekom Novog Beograda, kako bi se problem rešio. Do razgovora je došlo nakon poruke lidera Kreni-Promeni da iz zgrade neće izaći dok ne dođe do sastanka, zbog čega iz nje fizički pokušali da ga izvuku radnici obezbeđenja.

Manojlović je pripadnicima obezbeđenja i policije, koji su pristigli nakon što obezbeđenje nije uspelo da ga izbaci, rekao da su opštinski overivači bili na raspolaganju kada je pokret čiji je deo prikupljao potpise za narodnu inicijativu za zabranu iskopavanja litijuma i bora, a da ih sada opština ne da.

“Do sada, kada smo skupljali potpise za narodnu incijativu na ulici, davali su nam overivače. Sada nam ne daju. Mi imamo kratak rok. Do 12. treba da sakupimo potpise. Opština Novi Beograd i opština Voždovac nam ne daju overitelje, a po zakonu nemaju prava da to rade. Taj problem mora da se reši”, rekao je Manojlović. Nakon ove „intervencije“ ovoj listi su omogućena dva overivača u Novom Beogradu.

S druge strane Jovanoviću je u opštini Čukarica rečeno da su zaposleni na dočeku kineskog predsednika Si Đinpinga, koji je u utorak i sredu bio u poseti Beogradu, a vlast mu je priredila doček kakav je ranije priređivan i ruskom predsedniku Putinu i francuskom predsedniku Makronu.

„Ako je za vlast i „satelite“ overivači rade kako treba“

Alimpić napominje da kako bi se lista našla na biračkom listiću, potrebno je da se sakupi zakonom predviđeni broj overenih potpisa podrške – od 300 za najmanje opštine pa do čak 3000 potpisa.

„Potpise overavaju notari ili opštinski overitelji. Njihov broj je ograničen, a pokazalo se i da su podložni uticaju vladajućih stranaka. Notari su privatnici, nisu mnogo motivisani da overavaju potpise čija overa se plaća po 30 dinara niti da rade prekovremeno. Naravno, ukoliko treba overavati potpise za vladajuću koaliciju ili za njihove satelitske liste, oni će raditi koliko i kada treba. U mnogim opštinama liste koje su zaista opozicione suočavaju se sa odgovorima da su svi overitelji zauzeti, da su na terenu i da zbog toga trenutno ne mogu da overavaju potpise za takve liste“, navodi on.

U ovom izbornom ciklusu, napominje Alimpić, poseban problem predstavlja činjenica da su izbori koji će se održati 2. juna zakazani tek 26. aprila.

„Već 29. aprila otpočeo je prolećni školski raspust a od 1. do 6. maja bili su neradni dani i veliki broj birača koji bi mogao da potpiše podršku nije bio u mestu svog prebivališta, a notari i overivači nisu radili“, kaže on.

Naš sagovornik napominje da tokom prethodnih izbora održanih 17. decembra 2023. su prikupljeni „jasni dokazi da je jedan broj lista predavao falsifikovane potpise, koje neki od birača čiji su navodni potpisi overeni nisu uopšte potpisali“.

Ipak, on podvlači da su nadležni organi na podnete prigovore i krivične prijave ostali nemi, a postoje sumnje da se takva krivična dela ponavljaju i u ovom izbornom ciklusu.

„Ovaj problem treba da bude jedna od tema pregovora o unapređenju izbornih uslova. Problem je prepoznat i u preporukama OEBS/ODIHR, a rešenja mogu biti različita, od propisivanja posebnih, ravnopravnijih rasporeda rada overivača od strane izbornih komisija pa do ukidanja obaveze prikupljanja potpisa ili omogućavanja jednom biraču da potpiše za veći broj lista, što bi imalo sličan efekat kao i ukidanje. Poseban problem predstavlja takozvana trka za prvo mesto na glasačkom listiću, jer se smatra da to mesto donosi prednost kod birača i stoga je postalo uobičajeno da svi overivači rade isključivo za vladajuću listu sve dok ona ne prikupi i preda potpise i obezbedi broj 1 na listiću“, objašnjava.

Alimpić smatra da ovo izbore čini neravnopravnim od samog početka izbornog procesa, te kao potencijalno rešenje nudi da se i na lokalnim izborima redosled na listiću određuje putem žreba, kao što se to radi kada se održavaju izbori za predsednika Republike.

„Na ovim izborima jedan broj opozicionih stranaka odlučio je da ne učestvuje jer izborni uslovi nisu poboljšani. Ukoliko je vlastima stalo da stranke koje žele da izađu na izbore, to ipak učine dobro bi bilo da iskoriste svoj uticaj na ovlašćene overitelje koji očigledno imaju, da bar ova početna radnja u izbornom procesu bude ravnopravnije i pravednije organizovana“, zaključuje Alimpić.

Ko izlazi, a ko bojkotuje u Beogradu?

Izbori za Skupštinu grada Beograda i skupštine opština raspisani za 2. jun. Do sada su proglašene liste koalicije oko SNS-a „Beograd, sutra“, Ruske stranke, kao stranke nacionalne manjine, GG „Ćale, ovo je za tebe“, GG „Kad ako ne sad: Za zeleni Beograd“ Dejana Žujovića, GG „1od5miliona – Beogradski front“.

Izlazak su najavili i koalicija nekoliko opozicionih stranaka, članica doskorašnje koalicije „Srbija protiv nasilja“ pod nazivom „Biramo Beograd“, pokret Kreni – Promeni, MI snaga naroda Branimira Nestorovića, MI – Glas iz naroda, koalicija Narodne stranke, Nove Srbije i pokreta Živim za Srbiju, Dosta je bilo, koalicija manjinskih opcija „Beograd naš grad – Snaga“, kao i Unija Roma Srbija.

Izbore u Beogradu bojkotuju SSP, SRCE, ZAJEDNO, kao i koalicija NADA Novog DSS-a i POKS-a. Ove stranke, izuzev ZAJEDNO, izlaze na lokalne izbore u drugim gradovima u Srbiji.