Jedan Dan mrmota je gotov, kako da izbegnemo novi – na izborima?

Vlast izbore dočekuje spremnije od opozicije, što i nije teško imajući da ih vodi čovek u čijim su rukama sve poluge moći. Kada se u obzir uzme da su SNS aktivisti već sedmicama sa štandovima širom Beograda, sama se nameće pomisao da je sve ovo snebivanje oko (ne)legitimne gradske većine bilo farsa, kako bi opoziciona javnost imala čime da se zanima.

Naprednjački aktivisti, na štandovima, po sopstvenom priznanju prikupljaju podatke onih koji žele da ih podrže na narednim lokalnim izborima, a dele i promotivni materijal o projektima u Beogradu. Isti onaj koji je deljen i pred decembarske izbore.

Nisu naprednjaci poznati po tome da neće da urade nešto kad mogu, kao što su sad učinili sa formiranjem gradske vlasti. Moralnost im nije jača strana, pa je jasno da iza podizanja moralne lestvice legitimiteta stoji nešto drugo – međunarodne reakcije na izborne nepravilnosti i želja Njega Jednoga da u glavnom gradu ima stabilnu većinu.

Iako je sam rekao da se preporuke ODIHR-a moraju ispuniti što pre, najavom da će učestvovati u kampanji u Beogradu, predsednik Republike potvrđuje da će opet dominirati izbornom kampanjom za odbornike u Skupštini grada.

Da je tako bilo i pre 17. decembra zaključio je i ODIHR, a kada se na to doda u prvi plan isticanje tehničkih preporuka iz Izveštaja od strane premijerke i njenog Šefa, za očekivati je da režim ponovo pokuša da izbore našminka, bez suštisnkih promena, u vidu revizije biračkog spiska i sprečavanja organizovane migracije stanovništva iz jedne u drugu lokalnu samoupravu.

Na svemu onome što se naziva opozicijom je da ne dozvoli vlasti da uspe u nameri da još jednom napuderiše izbore. Opozicionari iz koalicija Srbija protiv nasilja i NADA nalaze se, opet, pred situacijom ‘ako uzmeš kajaćeš se, ako ne uzmeš – kajaćeš se’. Izlaskom na izbore bez da su uslovi poboljšani, još jednom bi pokazali sopstvene zahteve, a neizlaskom bi se našli u nezavidnoj poziciji do koje je doveo bojkot 2020. godine, koji, vreme je pokazalo, nije doneo gotovo ništa opozicionoj borbi.

Na opoziciji je da prihvati referendumsku atmosferu koju stvara vlast i da, sa dobrom kampanjom, neponavljajući greške iz prethodne, doprinese tome da nijedan opozicioni glas ne bude bačen – dakle sve što je protiv Njega Jednoga na jednu listu. To ne znači sigurnu pobedu, ali znači dodatno krnjenje ionako odveć krhke naprednjačke većine u prestonici.

Što je i u redu, s obzirom da će, bar se tako najavljuje, sve ono što korača stazama Njega Nepogrešivog se naći pod kišobranom Pokreta za narod i državu.

U suprotnom sve će ovo biti jedan veliki Dan mrmota.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.