Izbori u Beogradu: Ko će s kim, u kom formatu, i kako sprečiti da se ponovi decembarski scenario? 1foto (BETAPHOTO/MILOŠ MIŠKOV)

S obzirom na to da je vlast već najavila da će na ponovljene izbore u Beogradu izaći u jednom širokom bloku i da se priprema referendumska atmosfera, stav većine opozicionih stranaka je da njihov odgovor na to mora biti jedan široki savez. On bi obuhvatio prave opozicine stranke sa levog i desnog političkog spektra, ali i javne ličnosti, sve pod uslovom da su protiv aktuelnog režima. Ima, međutim i sitnih neslaganja koje su to prave opozicione stranke, ali i oko toga da li treba ići u jednoj, ili više kolona.

Jedna od opozicionih dilema kad su u pitanju izbori u Beogradu jeste treba li izaći ukoliko vlast ne ispuni sve preporuke ODIHR-a. Ukoliko se ništa od izbornih uslova ne promeni, kako tvrde pojedini naši sagovornici, ponovo se može očekivati izborna krađa i u takvim okolnostima je svejedno da li će opozicija izaći u jednom širokom narodnom pokretu, ili u dve-tri kolone. Ponoviće se tada decembarski scenario.

Na pitanje ko će sa kim na izbore i u kom formatu Miroslav Aleksić, lider NPS, odgovara za Danas da su sve opcije na stolu.

„Mi već duže vreme razgovaramo o stvaranju šireg fronta koji bi pored SPN činile i još neke opozicione stranke kao i ugledni pojedinci. Očito je da će na ponovljenim beogradskim izborima biti referendumska atmosfera, što zahteva širi opozicioni front, ali pre toga moramo videti kada će se održati izbori i pod kojim uslovima“, navodi Aleksić ne želeći da licitira ko je sve dobrodošao u tom širem frontu i da li tu ima mesta za njegove bivše kolege iz Narodne stranke, Dveri, DJB, Borisa Tadića, za Novi DSS i POKS, ili će ideološke razlike biti nepremostiva prepreka.

Zdravko Ponoš, lider Srbija centra, međutim, kaže za Danas da bitka za Beograd, kao i bitka na svim lokalnim izborima nije ideološko pitanje. To je pitanje kvaliteta života u lokalnoj sredini. Uveren je zato da može da se napravi dogovor u širokom frontu.

„Ako ima podozrivih možemo da se oslonimo i na odgovarajuća istraživanja. Važno je da se u ovo krene sa dobrom voljom i poštenom namerom. Svakako bi takvom objedinjavanju posebnu težinu dalo učešće i podrška uglednih ljudi koji nisu stranački angažovani“, objašnjava Ponoš.

Dodaje da se Srbija protiv nasilja pokazala kao dobar i funkcionalan format za političko odmeravanje sa SNS na prošlim izborima.

„Ispod toga ne bi trebalo da se ide na ponovljene beogradske izbore, a vreme je da vidimo šta može šire i bolje“, poručuje lider stranke Srbija centar i dodaje da će se opozicija boriti za ispunjenje svih uslova koje je naveo ODIHR.

Na pitanje da li će kandidat za gradonačelnika opozicije ostati Vladimir Obradović, ili će to biti neko drugi, sagovornik Danasa odgovara da razgovor o kandidatima za gradonačelnika ima smisla tek kad se opozicija dogovori o formatu izlaska na izbore.

Izbori u Beogradu: Ko će s kim, u kom formatu, i kako sprečiti da se ponovi decembarski scenario? 2
foto (BETAPHOTO/DRAGAN GOJIĆ)

Ponovo dilema jedna ili dve opozicione kolone?

Za Zorana Lutovca, lidera i poslanika Demokratske stranke, nije ključno pitanje da li nam je potrebno najšire moguće okupljanje, nego kako to okupljanje učiniti najefikasnijim: kroz jedinstveno delovanje jednog pokreta ili kroz sinhronizovano delovanje dve kolone.

„Vrlo brzo moramo dati odgovor na to pitanje i izaći pred građane, najpre sa zahtevom za ispunjavanje preporuka ODIHR-a i smernica iz EU, a potom i kroz jedinstveno ili usaglašeno i koordinisano delovanje na izborima“, navodi Lutovac.

Radomir Lazović, kopredsednik Zeleno levog fronta, međutim smatra da SPN i NADA (Novi DSS-POKS) treba da idu u dve kolone na beogradskim izborima, ali da saradnja bude koordinirana.

„Pošto ne smemo ni jedan glas da izgubimo, koalicija Srbija protiv nasilja trebalo bi da usaglasi blizak zajednički nastup na izborima sa koalicijom NADA i to u dve kolone (građanska i desna) i uz podršku javnih ličnosti i svih onih kojima je stalo do budućnosti Beograda i Srbije. Na ovaj način bi se i ljudima kojima je bliža konzervativna i desna politika, ponudilo da glasaju za opoziciju koja nije u saradnji sa Vučićem“, smatra Lazović.

Prema njegovim rečima, u suprotnom postoji mogućnost da ovi ljudi glasaju za Nestorovića, ili neki novi Vučićev konstrukt koji služi za zamajavanje ljudi desne orijentacije, kao što je to radio sa Zavetnicima.

„Ukoliko bi se SPN i NADA dogovorili da nastupe koordinisano i u saradnji, kao dve liste, mislim da bi u zbiru to donelo mnogo više glasova nego kada bi išli na istoj listi. Takođe, ovakav dogovor bi nam omogućio da imamo duplo više kontrolora na izborima koji bi trebalo blisko da sarađuju“, navodi Lazović.

Lazović: Za one koji su falsifikovali potpise na listama, vrata treba da budu zatvorena

Ne ističe decidirano sa kojim strankama ne treba praviti širi front, ali podseća da je SPN pokrenula pravne procese protiv organizacija i ljudi na čijim izbornim listama je bilo falsifikata –  Evropski put, “Ćale, ovo je za tebe, “Srbija na Zapadu”, lista Usame Zukorlić, Borisa Tadića – Saše Radulovića.…

„Za njih su vrata zatvorena“, kaže Lazović, a na pitanje da li su vrata zatvorena i za Dveri Boška Obradovića, on odgovara da bi o saradnji na desnici trebalo da se pita Miloš Jovanović i NADA, a ne on.

Iz koalicije NADA, međutim, poručuju da opozicija pre svega treba da odluči da li izlazi na izbore pod nepromenjenim uslovima koji podrazumevaju opet izbornu krađu, ili neće dozvoliti da igra kako Vučić svira.

Mihailović: Prvo ispunjenje izbornih uslova, pa onda izbori u Beogradu

Vojislav Mihailović, lider POKS-a, kaže da je Vučić smislio svoju igru, a to je organizovati izbore u što kraćem roku, 28. aprila, u kojem nema vremena da se pročisti birački spisak od njegovih kupljenih glasača sa lažnim prebivalištima, ljudi koji uopšte ne žive u Beogradu i nemaju nikakve veze sa gradom, ali glasaju za SNS.

„Ako pristanemo na tu njegovu igru, onda smo budale i svejedno je hoćemo li biti jedna lista ili više njih. Izbori na koje opozicija može da pristane su ako se održe 2.juna, kada može koliko toliko da se poboljšaju izborni uslovi i budu približni svim normalnim zemljama. Kada to pitanje rešimo, tek onda na dnevni red dolazi pitanje oko toga da li u jednoj ili više izbornih lista treba da izađemo. Svako ko se sada izjašnjava o tome, taj unapred kaže da će na izbore izaći i tome ide na ruku Aleksandru Vučiću. Ne pristajem ni na kakve priče oko načina izlaska na izbore dok se ne steknu uslovi da se na njih izađe“, poručuje Mihailović.

Ukoliko koalicije SPN i NADA zajedno budu izašle na izbore, svakako bi trebalo da prihvate što više aktera koji nisu bili deo tih lista u decembru, smatra Dušan Milenković, politički konsultant i dodaje da bi i svi ti akteri trebalo da budu svesni da nemaju nikakvu težinu da zahtevaju bilo šta u smislu broja odbornika, ili učešća u vlasti koju bi formirali u slučaju pobede.

„Vučićeva najava širokog pokreta koji će izaći na izbore na proleće je sigurno najznačajniji, ali ne i jedini uzrok kreiranja referendumske atmosfere. Dosta važan uzrok je i izborna krađa u decembru, jer je to najbrutalnije kršenje zakona i Ustava koje ima veze sa izbornim procesom do sada, otkad su došli na vlast 2012. godine. U uslovima kada režim poseže za takvim kriminalnim radnjama, ostali politički akteri se prirodno grupišu, kolike god da su razlike među njima“, navodi Milenković.

Opozicioni savez da nadmaši sadašnji front SPN

Glavni i odgovorni urednik Nove srpske poltičke misli Đorđe Vukadinović ocenjuje da bi opozicija na predstojećim beogradskim izborima trebalo da izađe u što širem savezu, koji znatno nadmašuje sadašnji format „Srbije protiv nasilja“.

„To, razume se, nije ni politički ni logistički jednostavno napraviti jer, za razliku od Vučićevog ‘pokreta’, ovde nema jednog hegemona i toliko dominantne polititičke ličnosti koja bi prosto nametnula svoju volju i viziju. Ali ako već Vučić nameće te izbore kao – još jedan – ‘referendum’ o njegovom liku i delu, ni opozicija nema razloga da od takvog „ili-ili“ postavljanja stvari beži“, navodi Vukadinovuć.

A to onda, kako kaže, pored širenja na „Proglas“ svakako uključuje i desne opozicione formacije, ne samo koaliciju NDSS/POKS, već i one koje su ostale ispod crte na poslednjim izborima, nacionalne intelektualce itd. Jedino tako, najširim mogućim frontom, opozicija bi možda mogla da se suprotstavi režimskoj mašineriji.

„Da se ne lažemo, uprkos pritisku iz EU, Vučić ne bi ni raspisivao ove izbore da nije uveren da će na njima pobediti i dodatno popraviti rezultat – ne toliko u glasovima, koliko u procentima i mandatima. A što se tiče ispunjenja zahteva ODIHR-a, bojim se da ne bi trebalo gajiti prevelike iluzije. Odnosno, ispuniće samo ono što ga neće mnogo tangirati i ‘boleti'“, zaključuje Vukadinović.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari