Gde će, kad i o čemu Beograd i Priština početi „dijalog koji bi imao za cilj da unapredi saradnju, ostvari napredak na putu ka Evropskoj Uniji i poboljša živote ljudi“, kako je predviđeno rezolucijom usvojenom 9. septembra u Generalnoj skupštini UN, trenutno niko ne zna ni na jednoj od strana, uključujući i Brisel, koji se preporučio za posrednika u razgovorima.
Iako kosovski premijer Hašim Tači tvrdi da je zbog utvrđivanja detalja vlada na čijem je čelu u stalnom kontaktu sa Vašingtonom i Briselom, u diplomatskim krugovima priča se da nikome još nije jasno kako će se rezolucija, koju su zajedno predložile EU i Srbija, sprovesti u delo i da za sada postoji samo dobra volja svih da Beograd i Priština sednu za pregovarački sto. Rok za početak razgovora, kako navode izvori Danasa, zvanično ne postoji, ali se procenjuje da bi njihovo odlaganje za 2011. bilo politički rizično, jer su za iduću godinu najavljeni parlamentarni kosovski izbori, a sve više se spekuliše da i ostatak Srbije ako ne u maju, najkasnije iduće jeseni očekuju vanredni izbori.
Na pitanje Danasa ko treba da učini prvi korak portparol kosovske vlade Memlji Krasnići odgovara da Priština već dugo pokazuje dobru volju da s Beogradom uspostavi međudržavnu saradnju, a da je „na Srbiji sada da to prihvati i da pokaže dobru volju za saradnjom s Kosovo na nivou dve nezavisne države“. Krasnići tvrdi da je usvajanjem rezolucije u GS kosovsko pitanje definitivno izmešteno iz UN u EU i da je ovaj dokument jasno definisao ulogu Brisela, koja je „veoma bitna i za Srbiju i za Kosovo na putu njihovih evropskih i NATO integracija“.
– Ako bude uspostavljen novi nivo međudržavne saradnje između Srbije i Kosova, posao EU da to olakša – kaže Krasnići.
On isključuje mogućnost da Priština prihvati pregovore o temama na kojima bi, prema nezvaničnim najavama, Beograd mogao da insistira: specijalnom statusu severa KiM, garancijama za Srbe južno od Ibra i eksteritorijalnosti manastira SPC. Krasnići tvrdi da neće biti razgovora o unutrašnjim kosovskim pitanjima, uključujući i eksteritorijalnost srpskih manastira jer, kako ističe, „SPC, prema Ahtisarijevom planu uživa najveću protekciju, što i ona, mada više nezvanično priznaje“.
Oliver Ivanović, državni sekretar Ministarstva za KiM, objašnjava za Danas da će predstavnike Beograda za razgovore sa zvaničnom Prištinom odrediti Vlada i predsednik Srbije. Za srpsku stranu, ističe Ivanović, najvažnije da kontakt ne bude direktan.
– UN moraju ostati u igri, ali se ni EU ne može izbeći. Priština neće pristati da razgovara bez Brisela, a mi bez Njujorka. Ukoliko oni traže i Vašington, Beograd će insistirati da se uključi i Rusija – kaže Ivanović.
Iako je Ketrin Ešton, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost, poručila da je Brisel jedina adresa za pregovore, Ivanović tvrdi da to ne isključuje Njujork i da kosovsko pitanje ostaje u Savetu bezbednosti UN.
Gosti i izdajnici
Kosovski premijer Hašim Tači izjavio je za prištinski dnevnik Koha ditore da je Srbija, prihvatanjem rezolucije u GS UN, „u jednoj ili drugoj formi“, priznala državu Kosovo. Priština, kako je Danasu nezvanično rečeno, ne očekuje da Beograd zvanično prizna samoproglašenu kosovsku nezavisnost, jer je svesna da postoje i druge mogućnosti, kao i da niko u Srbiji neće da reskira da u istoriju uđe kao izdajnik. Oliver Ivanović tvrdi da „nema govora o priznavanju kosovske nezavisnosti, jer rezolucija govori o inicijativi Srbije i ne pominje Kosovo, koje nije član UN, a njegovi predstavnici su na sednici GS sedeli na galeriji, kao gosti“.
Prani osnov Rezolucija 1244 SB UN
– Rusija je podržala rezoluciju GS UN, koju su predložile EU i Srbija, polazeći od toga da je taj dokument prihvatljiv za Srbiju. Moskva podržava spremnost EU da podržava proces dijaloga između dveju zemalja. Međunarodno pravni osnov rešavanja kosovskog pitanja ostaje Rezolucija 1244 SB UN – izjavio je za Danas ambasador Ruske Federacije u Srbiji Aleksandar Vasiljevič- Konuzin, odgovarajući na pitanje pod kojim uslovima bi Moskva podržala da se pregovori o KiM umesto u UN vode u okviru EU. Upitan da komentarišete tvrdnje ruskih analitičara da je zvanična Moskva, uprkos glasanju u GS UN za zajednički predlog EU i Srbije, razočarana ponašanjem Beograda, ambasador Konuzin kaže da treba poći od toga da je „Rusija, kao što je obećala, podržala stav Srbije, koji je iznela njena Vlada“. Povodom najava da će kosovski Srbi tražiti otvaranje ruskog konzulata u severnom delu KiM i rusko državljanstvo, Konuzin podseća da u Prištini postoji Kancelarija ambasade Ruske Federacije u Srbiji“ i ponavlja da „pravni status Pokrajine određuje Rezolucija 1244 SB UN“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
