Izbori za parlament Srbije 2022: Glasanje bez kraja i konca

Pretpostavka je da iza toga „moraju“ stoji to što spoljnopolitičkim partnerima Srbije ponestaje strpljenja, a i srpskoj opoziciji, koja je dosad stajala po strani, puštajući da otezanje ide svojim tokom.

Otezanje svakako ulazi u istoriju čudnovatih političkih pojava i to tim pre, zato što je priprema ovih parlamentarnih izbora trajala praktično od oktobra 2018.

Imajući u vidu toliku energiju uloženu u te pripreme, teško je shvatljivo, kako su se parlamentarni izbori tako lako i tako otvoreno od načina da se smeni ili produži vlast, pretvorili u puko oruđe spoljne politike.

Otezanje drugačije nego 2020.

Od izbora novog parlamenta zavisi izbor nove vlade, vlade sa legitimitetom, u čijoj nadležnosti bi trebalo da budu ključne odluke o daljem političkom i ekonomskom pravcu zemlje.

Otezanje posla izbora 2020. da se formira vlada bilo je korišćeno kao oružje u spoljnoj politici, jer je u vreme tada odlazeće vlade sklopljen Vašingotnski sporazum Beograda i Prištine.

Otezanje sa formiranjem vlade je 2020. bilo izraz volje vladajuće stranke i njenog lidera Aleksandra Vučića, dok je sada 2022. u to „umešana“ i opozicija.

Što je po opoziciju loše, ovo otezanje dovodi u pitanje prethodne godine pregovora sa vlašću o izbornim uslovima, i čini da one izgledaju protraćene.

Okrugli sto kao institucija

U oktobru 2018. održan je prvi okrugli sto na kome su učestvovali samo predstavnici tadašnje opozicije, koji su zahtevali od vlasti promenu izbornih uslova.

U naredne tri godine „okrugli sto“ je postao institucija pregovora između predstavnika vlasti i opozicije, zahvaljujući kojoj su vođeni komplikovani razgovori vrlo širokog kruga učesnika.

Učestvovali su predstavnici Evropskog parlamenta, domaćih nevladinih organizacija, dva predsednika parlamenta Maja Gojković i Ivica Dačić, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, i naravno lideri stranaka i udruženja.

Za redovne izbore 2020. dogovor nije postignut, deo opozicije na te izbore nije izašao, ali s obzirom da su održani u uslovima korona pandemije, čak ni demonstracije protiv kovid mera nakon objavljivanja rezultata nisu vodile „obaranju“ izbornog postupka.

Delimični dogovor i takozvani hibridni dokument postignuti su u oktobru 2021.

Tada je i određen datum izbora od 3. aprila 2022. i potvrđeno da će se vanredni parlamentarni izbori održati istovremeno kad i redovni predsednički i redovni beogradski.

Pravila ostala nejasna

Iz razloga koji nisu sasvim objašnjivi, čak ni time da u parlamentu izabranom 2020. nije bilo predstavnika opozicije, promene izbornih zakona na osnovu tog hibridnog sporazuma, proizvoda višegodišnjeg okruglog stola i posredovanja grupe poslanika Evropskog parlamenta, ostale su nedovoljno predstavljene javnosti, građanima i biračima.

Promene izbornih pravila usvojene su nakon što je sproveden referendum 16. januara 2022. o promeni dela Ustava koji se tiče izbora sudija i tužilaca, a zbog usklađivanja sa zahtevima Evropske unije.

Izbornim pravilima su se svi toliko bavili u sprskoj politici nekoliko godina uzastopno, da bi na kraju u osvit izbora 3. aprila 2022, prosečan birač ostao bez prostog uvida šta se promenilo, na čiju korist ili štetu.

Biraču je, po tome što je na referendumu oko 40 odsto izašlih birača glasalo za NE, dok su vladajuće stranke bila za DA, takoreći ostavljeno na zaključak da je izborni postupak „oporavljen“ od neravnopravnosti na koju se prethodnih godina toliko žalila opozicija i zbog čega je i ustanovljen stalni „okrugli sto“.

Ishod je bio da su se izbori za Beograd i za predsednika Republike istovremeno održani 3. aprila 2022, pravno okončali kao legitimni, u koliko toliko razumnom roku.

Stupio je na dužnost i novi gradonačelnik prestonice Aleksandar Šapić, dok je reizabrani predsednik Republike sa razmakom od mesec dana i inaugurisan (položio zakletvu) i imao inaugracionu proslavu (na Vidovdan 28. juna).

Srbija, međutim,  ulazi u duboko leto sa parlamentom u odlazećem sazivu i tehničkom mandatu, budući za izbori za Narodnu skupštinu pravno nisu okončani, a toliko vremensko rastezanje može ponovo pokrenuti pitanje da li su ipak, bili legitimni.

Ostala prednost u kampanji

Izbori za 3. april 2022. raspisani su u različitim terminima, u februaru i martu, kako bi se uskladili različiti rokovi za kampanju na različitim nivoima, ali su vladajuća Srpska napredna stranka i njen glavni partner Socijalistička partija Srbije, počele sa jasnom prednošću.

Ova prednost najvidiljiva je u brzom prikupljanju potpisa potrebnih za kandidaturu.

Vanredni parlamentarni i redovni lokalni izbori u gradovima Beogradu i Boru i 12 opština, raspisani su na državni praznik Sretenje 15. februara, tako da su vladajuće stranke imale mogućnost da na neradni dan okupe aktiviste i sigrune glasače za davanje potpisa za kandidature.

Bilo je postavljeno pitanje i angažovanja notara za overu potpisa na neradni dan, ali samo reda radi.

Opozicija je imala i „šum“ u vidu „protestnog kampovanja“ aktivista okupljenih oko Save Manojlovića, ispred zgrade Predsedništva i organizovanje demonstracija, čiji smisao nije bio baš jasan.

Manojlovićev protest zaokupio je pažnju opozicione javnosti i aktivista, a partije vlasti su nesmetano mogle da pokazuju brojnost svojih pristalica po lokalnim odborima gde su se prikupljali potpisi podrške za kandidate.

Lažni potpisi i prava istraživanja

Pitanje lažiranih potpisa za kandidovanje, ostalo je i dalje kao i u svim prethodnim postupcima, uprkos napisima o prijavama i falsifikatima.

Najveći domet opozicije bio je otvaranje medija za njene predstavnike, ali pomenutim sporazumima „darovano“ joj je ono, na šta svakako ima pravo.

Opoziciona javnost posebno je pratila istraživanja javnog mnjenja čiji su rezultati bili povoljni po pojedine opozicione učesnike i koji su se na kraju pokazali drastično netačnim.

Sa druge strane pitanje je međutim, odakle tolika preciznost i tačnost u istraživanjima kojima se diči vlast. Agencija Ipsos, je kao što to čini od 2017, neposredno pred izbornu ćutnju objavila nalaze svojih istraživanja, koji su se gotovo u dlaku poklopili sa tri dana kasnije objavljenim rezultatima.

Osim ove nepogrešivosti, neobično je bilo i ponašanje učesnika u izbornoj noći.

„Obrnuta“ izborna noć

Naime, u toj noći gotovo sve je bilo obrnuto od ustaljenih izbornih događaja i običaja. Republička izborna komisija zatvorila je sednice i postavila digitalnu platformu za elektronsko praćenje obrade biračkog materijala i objavljivanje rezultata.

Ova onlajn platforma koja je takođe dogovorena u hibridnom „okruglom stolu“, kako se ispostavilo, od strane opozcije nije osporena, iako je dočekana u javnosti sa velikim iznenađenjem.

Sve, iako deo opozicionih stranaka nije potpisao hibridni sporazum, niti pak učestvovao u promeni izbornih zakona, osim u svojstvu posmatrača i kritičara, ovakvo prihvatanje „elektronskog RIK-a“, deluje neprirodno.

Druga velika neobičnost je to što su u izbornoj noći prvi proglasili „pobedu“ upravo oni koji bi to trebalo da urade na kraju, dakle oni koji su blizu cenzusa. Jer, u prebrojavanju izbornih rezultata, mali procenti glasova bi trebalo da budu sigurni na kraju izborne noći, ne na početku.

Tako je prvi proglasio da je sigurno prešao cenzus Boško Obradović, vođa Dveri, u koaliciji sa frakcijom POKS oko Žike Gojkovića, već oko 22 sata. Odmah potom je to učinila i Milica Đurđević Stamenkovski, predsednica stranke Zavetnici.

Treća neobičnost je što tadašnja najjača opoziciona koalicija Udruženi za pobedu Srbije, nije imala svoje brojanje glasova – njima je navodno pukla aplikacija.

Opozicija je očigledno bila zadovoljna brojem glasova, poslaničkih i odborničkih mesta, koje je prema elektronskoj platformi RIK-a osvojila, i nije povela ozbiljnu akciju da ospori izborni postupak, što znači da je samim tim potvrdila legitimnost izbora.

Šta će biti sa legitimnošću

Prilika da se legitimnost izbora ospori je postojala zbog incidenta u kome je učestvovao član Ujedinjenih Pavle Grbović, koji je ušao u fizički sukob sa članovima SNS u blizini biračkog mesta u Zemunu.

Održano je okupljanje opozicije ispred sedišta RIK-a zbog napada na Grbovića, ali budući da je jedan član SNS tvrdio da je i on napadnut u Čačku od strane pristalice opozicije, ova dva slučaja, su i RIK i državni organi, postavili u istu ravan.

Na proteste posle izbornog dana ispred sedišta RIK-a je pozivao i Aleksandar Jovanović Ćuta ispred koalicije Moramo, sa zahtevom za javno prebrojavanje glasova.

Oni su splasli gotovo odmah, čim su uživo saopšteni rezultati, a zapisnici sa pojedinačnih biračkih mesta postali dostupni na sajtu RIK-a-

Kao neobično, građani su isticali i čekanje u redovima na izborni dan ispred biračkih mesta, koje se produžilo ponegde, posebno i Beogradu i posle roka za zatvaranja birališta, ali se i to uzelo kao znak legitimnosti izbornog procesa.

Opozicija nije snažno zagovarala da se bolje organizuje samo glasanje ili da se poveća broj biračkih mesta, a ostala je uskraćena i za medijski prostor kada je kampanja završena, a koji joj potom sleduje kao poslanicima Narodne skupštine.