Dačić sutra raspisuje predsedničke izbore: Ko su kandidati do sada?

Ovo su dvanesti po redu predsednički izbori.

Prvi put, za predsednika Srbije glasalo se 1990. godine, kada je ta funkcija uvedena.

Za sada je predsedničku trku najavilo sedmoro kandidata, ali se očekuje da će im se svakako pridružiti aktuleni predsednik Aleksandar Vučić i bivši Boris Tadić.

Aleksandar Vučić

„Ko će sada da se bavi izborima kad imamo bezbroj problema i muka. Ima još mesec dana do izbora, odluku o kandidatu donećemo 7. marta na sednici Predsedništva SNS“, objasnio je Vučić, negirajući da je počeo sa prikupljanjem potpisa.

Iako zvanično nije saopštio da li će se kandidovati ponovo za predsednika on je u neprekidnoj izbornoj kampanji, a po svemu sudeći zna se i odakle će zvanično otpočeti tu kampanju. To je saopštio gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović, tvrdeći da je dobio najavu da će lider Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić u predsedničku kampanju krenuti iz Jablaničkog okruga i da će tom prilikom obići fudbalski stadion u gradu na Veternici, čija je izgradnja u toku.

Vučić je rođen 1970 godine, završio je Pravni fakultet. Politikom je počeo da se bavi u Srpskoj radikalnoj stranci, koju je zamenio Srpskom naprednom strankom. Bio je ministar informisanja u vreme Slobodana Miloševića, kada je i donet nakaradni zakon o informisanju i kada su kažnjavani mediji.

Nakon što je SNS pobedio na izborima prošao je put od prvog potpredsednika vlade i ministra odbrane, preko predsednika vlade do  predsednika Srbije 2017, zamenivši na tom mestu svog političkog oca Tomislava Nikolića. Njegovu kandidaturu osim koalicije oko SNS, podržaće socijalisti i radikali.

Boris Tadić

Bivši predsednik Srbije u dva mandata Boris Tadić, lider Socijaldemokratske stranke, najavio je da će odluku o eventualnoj kandidaturi na predsedničkim izborima saopštiti za dva – tri dana, nakon njihovog raspisivanja. Sva je prilika da će se i on odlučiti da trči predsedničku trku, a na tom putu, kako je najavljeno podržaće ga LSV Nenada Čanka, Nova stranka i još neke manje stranke i pokreti.

Tadić je rođen 1958. godine. Diplomirao je socijalnu psihologiju. Nakon demokratskih promena 2 000. godine bio je ministar telekomunikacija, a potom i odbrane. Prvi put je za predsednika Srbije izabran 2004. godine, kada je pobedio Tomislava Nikolića u drugom krugu i 2008. godine pobedom u prvom krugu . Skratio je mandat i na izborima 2012. godine izgubio je u drugom krugu od Tomislava Nikolića. Tada je napustio i Demokratsku stranku i osnovao SDS i najavio “vidimo se u nekom drugom filmu”.

Zdravko Ponoš

Posle početnih nesuglasica, koalicija okupljena oko Stranke slobode i pravde (SSP, Narodne stanke (NS) i Demokratske stranke (DS) 30.januara združeno je stala iza nekadašnjeg načelnika Generalštaba Zdravka Ponoša kao zajedničkog predsedničkog kandidata. Kandidatura Ponoša je kod jednog dela biračkog tela probudila nadu da se 3. aprila, u najmanju ruku, čitava stvar neće završiti poniženjem opozicionog kandidata već u prvom krugu.

Između parlamentarnih i, pre svega, beogradskih izbora, predsednički izbori posmatrani su kao nefer okršaj koji će neprikosnoveno nokautom u prvoj rundi dobiti Vučić.

Ponoš je rođen 1962. godine. Završio je Vojnu akademiju. Magistrirao je iz oblasti telekomunikacija na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, a završio je i visoke vojne škole i kurseve. Generalštabno usavršavanje pohađao je na Kraljevskom koledžu za odbrambene studije u Londonu, a kurseve engleskog jezika u Školi stranih jezika JNA u Beogradu, kao i na Koledžu Lidsa „Sent Džon“ u Jorku.

Bio je zamenik načelnika Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore, a zatim je, odlukom predsednika Srbije Borisa Tadića, imenovan za načelnika Generalštaba. Nakon dve godine na toj funkciji i sukoba sa ministrom odbrane Draganom Šutanovcem, 2008. godine razrešen je dužnosti. Godinu dana kasnije Tadić je doneo ukaz o prestanku profesionalne vojne službe Zdravka Ponoša.

U januaru 2010. postavljen je na mesto pomoćnika ministra spoljnih poslova za bilateralne odnose, dok je na čelu Ministarstva bio Vuk Jeremić. Na tom mestu bio je do promene vlasti 2012. godine. Bio je šef kabineta Vuka Jeremića dok je on bio predsednik 67. zasedanja Generalne skupštine UN.

Jedan je od osnivača Narodne stranke i njen potpredsednik. Na prošlogodišnjim stranačkim izborima nije se kandidovao.

Boško Obradović

Lider Dveri Boško Obradović poodavno je obelodanio svoju kandidaturu za predsednika Republike. Njega će podržati takozvani Patriotski savez, koji se u poslednje vreme dosta osuo zbog koalicije sa POKS-om Žike Gojkovića. Obradović bi mogao, kako tvrde analitičari, da odvuče Vučiću jedan deo tradicionalnih radikalskih birača.

Rođen je 1976. godine u selu Vranići kod Čačka. Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu na katedri za srpsku književnost 2002. godine. Sa još dvoje studenata pokrenuo je 1999. godine glasilo Dveri srpske, iz kojeg je 2003. formirano udruženje građana Srpski sabor Dveri.

Bio je jedan od urednika internet prezentacije www.dverisrpske.com, glavni urednik TV produkcije Dveri srpske, kao i pokretač i menadžer projekata Sabora srpske omladine, Srpske mreže i Svetosavske škole.

Za predsednika Srpskog pokreta Dveri izabran je na Osnivačkom saboru u junu 2015. godine. Njegova stranka 2016. godine postala je parlamentarna sa 13 poslanika, a on je bio šef poslaničke grupe. Njegov poslanički mandat obeležen je bojkotom rada parlamenta, ali i raznim incidentima, od bacanja kompjuterskog miša na predsednika poslaničke grupe SNS, Aleksandra Martinovića, do tuče u skupštinskoj sali i upada na RTS.

Miloš Jovanović

Na početku prošle godine kandidaturu za predsednika najavio je i Miloš Jovanović, predsednik DSS. Njegovu kandidaturu podržala je koalicija NADA, koju čine DSS i jedna frakcija Pokreta obnove kraljevine Srbije, kao i 23 udruženja građana.

Rođen je 1976. Diplomirao je 1999. godine na Pravnom fakultetu Univerziteta Pariz 1 Panteon-Sorbona, a 2000. godine na Odseku političkih nauka Sorbone. Na istom univerzitetu završio je magistarske studije iz međunarodnih odnosa 2001. godine sa radom na temu: ’’Međunarodno priznanje slovenačke i hrvatske nezavisnosti”, a doktorsku disertaciju odbranio u decembru 2010. godine na temu: ‘’Opravdanost i opravdavanje upotrebe sile u poslehladnoratovskom periodu. Studija slučaja: Vojna intervencija NATO protiv Savezne Republike Jugoslavije 1999. godine’’.

Od 2014. godine docent je na predmetima Uvod u pravo evropskih integracija i Međunarodni odnosi na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Bio je savetnik ministra za KiM za međunarodno pravna pitanja, ali i koordinator pravnog tima Vlade Republike Srbije. Bio je i poslanik, a za predsednika DSS izabran je 2017. godine.

Srđan Škoro

Kandidaturu za prdsednika Srbije, pre nekoliko meseci najavio je Srđan Škoro, novinar. Nameru da se kandiduje obelodanio je gostujući u jutarnjem programu televizije N1. Tada je pozvao sve ljude koji ga „teraju da se kandiduje“ i prijatelje iz Skupštine Slobodne Srbije i saborce iz opozicije da ga podrže.

Umesto Skupštine slobodne Srbije, koja se ogradila od njegove kandiature, podržao ga je pokret “Da se struka pita“ i još sedam pokreta i udruženja- lekar Dejan Žujović iz pokreta ‘Za sve moje ljude’, advokat Vladimir Terzić iz šabačkog pokreta ‘Buđenje’ i samostalna odbornica u Skupštini Beograda Anđelka Žunić.

Rođen je1963. Diplomirao je istoriju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Novinarstvom je počeo da se bavi 1978 . godine. Pisao je za NiN , Dugu, radio je u Radio Politici za koju je izveštavao sa ratišta, bio je i urednik Revije 92, a u Večernjom novostima dve godine zaredom proglašen je najboljim novinarem.

Na dan formiranja nove Vlade Srbije, u aprilu 2014, na Jutarnjem programu RTS-a kritički je govorio o sastavu nove izvršne vlasti, na šta je oštro reagovala Srpska napredna stranka. Škoro je uskoro smenjen sa funkcije šefa deska „Večernjih novosti“ i ponuđen mu je premeštaj u listu Sport.

Sport je ugašen, a on je prebačen u Zov koji je takođe prestao da izazi.“ Od 2021, godine je na Birou rada.
Bio je osnivač i član Predsedništva Pokreta slobodnih građana Srbije, koji napušta zbog nesporazuma sa bračnim parom Janković. Član je Skupštine slobodne Srbije, a od juna 2021. i koordinator Saveta za informisanje te organizacije.

Milica Đurđević Stamenkovski

Predsedničku trku po svemu sudeći trčaće i tri dame. Prva među njima koja je najavila da će se kandidovati za predsednika je Milica Đurđević Stamenkovski, potpredsednica i jedan od osnivača Srpske stranke Zavetnici.

Rođena je 1990. godine, a diplomirala je na Fakultetu političkih nauka. Pokret Zavetnici osnovan je 2012. godine, a kasnije je prerastao u stranku. Do sada Zavetnici nisu prešli cenzus, a na poslednjim izborima osvojili su 1, 43 odsto glasova. U kampanji za beogradske izbore 2018.godine “Zavetnici” su na prostorije Kuće ljudskih prava zalepili plakate kojima su izrazili protivljenje kandidaturi osnivačice Fonda za humanitarno pravo Nataše Kandić za Nobolevu nagradu za mir.

ekoliko dana kasnije su ponovo na te, ali i prostorije Žena u crnom, Centra za kulturnu dekontaminaciju i Inicijative Ne davimo Beograd, izlepili nalepnice sa natpisima “Strani agenti” i “Zatvoreno od 4. marta”. U maju te godine Komitet pravnika za ljudska prava (JUKOM) podneo je protiv Milice Đurđević krivičnu prijavu Višem javnom tužilaštvu u Beogradu „povodom aktivnosti i stavova koje je iznosila o delovanju nevladnih organizacija“.

Biljana Stojković

Nakon izvesnog kolebanja dr Biljana Stojković prihvatila je da bude predsednički kandidat koalicije Moramo, koju čine Otvorena građanska platforma Akcija, Ekološki ustanak i Ne davimo Beograd. Stojkovićeva je rođena 1972. godine. Diplomirala je na Biološkom fakultetu, na kome je i doktorirala.

Predaje genetiku kao izborni predmet na Filozofskom fakultetu. Zbog svoje međunarodne naučne karijere izabrana je u Savet evropskog društva za evolucionu biologiju i blisko sarađuje sa švedskim Univerzitetom. Nije članica ni jedne stranke, ali je članica Skupštine slobodne Srbije i bavi se političkim aktivizmom.

Branka Stamenković

Kandidaturu za predsednika Srbije poslednja je najavila Branka Stamenković u ime Suverenista, koji čine stranka Dosta je bilo, Zdrava Srbija i Živim za Srbiju. Stamenkovićeva je rođena 1968. godine, a nakon srednje škole radila je u društvenom i privatnom sektoru na različitim poslovima, od administrativnih do rukovodećih, „da bi se krajem devedesetih godina prošlog veka otisnula u preduzetničke vode.

Krajem 2008. godine, nakon serije blogova o ličnom iskustvu na porođaju, pokrenula Građansku inicijativu ‘Majka Hrabrost’ za poboljšanje uslova u srpskim porodilištima za koju je dobila četiri nagrade. Kao stipendista britanskog Sofija centra za proučavanje kosmologije u kulturi, iste godine upisala je i postdiplomske akademske studije iz kulturološke astronomije i astrologije na velškom univerzitetu Triniti Sent Dejvid u Lampeteru, Velika Britanija. Studije je završila 2011. godine“, piše u biografiji.

Politikom se bavi od 2014. godine, kada se po prvi put kandidovala za narodnu poslanicu u Skupštini Srbije i odbornicu u Skupštini grada Beograda na listi grupe građana „Dosta je bilo. Bila je poslanik u jednom mandatu do 2020. godine.

Miljan Jovićević

U ime pokreta Istina je jedina prava politika, predsedničku kandidaturu najavio je i Miljan Jovićević.

Ima 37 godina i master je ekonomskih nauka. Najavljujući kandidaturu za predsednika Srbije rekao je da će se zalagati za rasterećenje medija.