Kako ograničiti moć predsednika – suprotstavljena viđenja Vučića i Ponoša

Kako ograničiti moć predsednika Srbije tema je koju je nametnula opozicija kritikujući godinama unazad Vučića za prekoračenje izbornih ovlašćenja zbog čega opozicioni kandidat Zdravko Ponoš nudi svoje rešenje, ali ubrzo i predsednik SNS Aleksandar Vučić obećava nešto drugačije.

Ponoš, kao i koalicija koja ga kandiduje, isticali su u više navrata da je dosadašnji predsednik Vučić „delio građane“ i koncentrisao u svojim rukama moć veću od one koja mu ustavnim ovlašćenjima pripada.

Zbog ovoga je Ponoš, najavljući svoju kandidaturu, predložio i izmene koje bi značile promenu sistema vlasti ali i naveo da je neophodna promena izbornog sistema.

Ponoš kaže da Srbija nema dobar izborni sistem, „mi nemamo reprezentativnu demokratiju“, kako navodi on, već u skupštini imamo predstavnike partija, a ne građana i naroda.

– Ovaj izborni sistem mora da se menja, ja se zalažem za kombinovani izborni sistem koji će omogućiti da u skupštini sede predstavnici naroda, a ne predstavnici partija. Ja se nadam da ću biti poslednji predsednik izabran na ovaj način. Zalažem se za to da predsednici Srbije budu birani u Narodnoj skupštini, ali u skupštini koja će sa pravom nositi ime narodna jer će u njoj biti predstavnici naroda a ne samo stranaka“, naveo je on.

Način izbora predsednika je pitanje oblika organizacije vlasti, navodi za Danas Dušan Vučićević, docent na Fakultetu političkih nauka, objašnjavajući šta ovakvo rešenje znači u praksi.

– To bi bio prelazak sa polupredsedničkog na parlamentarni sistem gde se predsednik države bira u parlamentu i potpuno ukidanje neposrednog izbora predsednika. U tom slučaju morao bi da se menja Ustav, po istoj proceduri po kojoj je menjan nedavno, putem referenduma, što nije problematično iz ugla da je ukinut cenzus izlaznosti – naveo je Vučićević.

Način izbora predsednika, pak, ne mora biti povezan sa izbornim sistemom i načinom izbora narodnih poslanika, ukazuje on, dodajući da parlamentarni sistemi, koji biraju predsednika države u narodnim skupštinama, postoje u kombinaciji sa različitim izbornim sistemima.

Vučićević podseća da u domaćoj javnosti odavno postoje debate o tome da li treba ograničiti moć Predsednika promenom načina njegovog izbora, ili možda treba proširiti ustavna ovlašćenja te funkcije – ako već ima neposredni demokratski legitmitet zbog direktnog izbora, da onda poseduje i moć koja ide uz to.

Ipak, on smatra, da nijedan od ovih pravaca ne bi doveo do ublažavanja autoritarnih tendencija u društvu koje su proizvod gomiljanja moći kod jednog čoveka.

– To se odnosi na realnu institucionalnu moć koja bi se, po mom mišljenju, samo preselila na premijera ukoliko je uskratimo predsedniku države – navodi Vučićević.

U tom slučaju bi Aleksandar Vučić, verovatno bio premijer, a ne predsednik države, zaključuje on.

– To je odnos snaga kakav smo imali dok je Tomislav Nikolić bio predsednik, a najmoćnija politička figura je bio Vučić, kao premijer. Čak i korak ranije, dok je Vučić bio prvi potpredsednik Vlade on je bio najmoćnija figura zato što je imao kontrolu nad najvećim brojem mandata u Narodnoj skupštini. U stvari, kontrola nad poslaničkom većinom, koja izvire iz broja mandata koji se osvoje na parlamentarnim izborima, jeste ta koja garantuje najmoćniju poziciju u državi, bez obzira na to na kojoj se funkciji institucionalno nalazite – naglašava Vučićević.

Možda je upravo svestan toga, Vučić ubrzo posle Ponoševog predloga za izmenu oblika vlasti i izbornog sistema, rekao da će se povući sa mesta predsednika Srpske napredne stranke, i biti „predsednik svih građana“.

Onako kako je to uradio njegov prethodnik Tomislav Nikolić kada je došao na predsedničko mesto, a što je Vučić u više navrata obećao da će uraditi ali nije ispunio.

Dušan Vučićević ističe da ne veruje da će Vučić i sada biti „predsednik svih građana“, jer se ni do sada nije tako ponašao.

– Ne verujem da će Vučić biti ono što funkcija predsednika jeste – neko ko izražava državno jedinstvo – jer se do sad nije tako ponašao – naglasio je on.

Politikolog Mladen Mrdalj, koji u javnosti zagovara promenu izbornog sistema na većinski umesto proporcionalnog, kaže da je izjava generala Ponoša još jedan pokazatelj da izborni sistem postaje sve bitnija tema u javnosti.

– Građani sve više shvataju da je problem u političkom sistemu, a izborni sistem je njegovo srce. Sa druge strane, političari zavise od partijskih mašinerija, pa se tako nalaze razapeti između interesa partokratije i interesa građana. Predlog da se uvede “kombinovani sistem” je upravo izraz te razapetosti: kako sačuvati partokratiju, a građanima dati privid onoga što žele: konkretnu sistemsku promenu. Suštinsku promenu nam može doneti samo većinski izborni sistem, jer je u njemu najmanja odanost partiji -naveo je on.

Mrdalj dodaje i da su opozicioni kandidati „u zgodnoj poziciji“, jer ako ne budu imali većinu u vlasti neće biti u poziciji da ispune obećano, te je pravi test koliko će se o ovome govoriti za skupštinskom govornicom.