Zdravko Ponoš za Danas: Dosta smo odratovali za nekoliko generacija, ovaj narod bi da živi

„Ja se zalažem za normalnu Srbiju, Srbiju u kojoj vlast ne deli građane na svoje i one druge, u kojoj građani nemaju strah od države nego im ona stvara osećaj pravde, sigurnosti, bezbednosti. To zavisi od onih koji vode zemlje na određeno vreme, rade li to i interesu svih ili kao sada U Srbiji u svom interesu i u interesu svoje ekipe. Ja se zalažem za normalnost. Biću predsednik koji poštuje Ustav, predsednik koji je u službi građana, koji ne deli narod na svoje i one druge, koji ne urušava institucije preotimajući im nadležnosti“, dodaje Ponoš.

* Kako biste vi drugačije građane, koji se sećaju devedesetih, smirili ne dižući paniku i ne podstičući strah, a ratuje se na tlu Evrope? Ili biste te stvari prepustili vladi?

– Predsednik ne sme da širi paniku, čak i kad su izazovi veliki. On ima ustavnu ulogu koja podrazumeva odmerenost, stabilnost, izbalansiranost, takt, osećaj za pravdu, red, identitet zemlje i naroda. Predsednik treba da amortizuje spoljne i unutrašnje pritiske na građane znanjem, iskustvom i autoritetom svoje pozicije. Odlazeći predsednik pokušava da koristi svoje iskustvo ministra Miloševićeve propaganda da homogenizuje naciju na strahu od rata. A nama je rata dosta. Dosta smo odratovali za nekoliko generacija. Ovaj narod bi da živi i da se maksimalno zaštiti od rata na koji ioanako ne može da utiče. Može samo na njegove posledice po svoj život. A to je zadatak odgovorne državne administracije. Vlada treba da organizuje državne insitucije i resurese na način da se uspešno odgovore novonastaloj situaciji u Evropi koja se odražava na život u Srbiji. Kompetentna vlada sastavljena od ljudi od struke i integriteta to može. Nekompetentana i korumirana vlada koja se dodvorava Predsedniku kao partijskom šefu to ne može.

* Kada smo kod Vlade, kako mislite da će izgledati kohabitacija vas kao predsednika i moguće SNS vlade? Ili o toj mogućnosti ne razmišljate ubeđeni u pobedu opozicije na svim nivoima?

– Nemamo luksuz da ovu stvar na predstojećim izborima rešimo do pola. Provalija je blizu. Red je da završimo posao koji je Đinđić nazvao “Srbija kao nedovršena država”.

* Ko je prema vašem sudu bio bolji predsednik države imajući u vidu odnos prema građanima, Vladi i svojim ustavnim ovlašćenjima Boris Tadić ili Tomislav Nikolić?

– I jedan i drugi su bivši predsednici. U uređenim zemljama bivši predsednici su poštovani ljudi, a o njihovim delima sude istoričari. Nisam istoričar. Tadića mnogo bolje poznajem, dovoljno dobro da sam sve što sam imao da mu kažem, rekao sam mu lično. A pažljivo sam slušao i sve što je on meni govorio.

* Podržavate li stav Srbije u vezi sa krizom u Ukrajini? Ruzumete li argumente Srbije protiv uvođenja sankcija?

– Ako bi vreme moglo da se vrati unazad, želim da verujem da bi se Ukrajina opredelila za vojnu neutralnost, a Rusija pozdravila evropski put Ukrajine. Zalažem se za poštovanje teritorijalnog integriteteta članica UN i osuđujem rusku invaziju. To sam uradio i pre reakcije vasti u Srbiji. Srbija ima puno moralno pravo na takav stav, na identičan stav kao kad su nam vojnom silom otimali Kosovo. Iskustvo sankcija kojima smo mi bili izloženi, a te sankcije su formalno bile usmerene protiv Miloševićevog režima, opredelilo me da generalno budem protiv sankcija. One po pravilu ojačaju režim, unesreće i osiromaše narod i formiraju snažnu negativnu emociju prema onima koji stoje iza tih sankcija. Bilo bi dobro da oni koji zagovaraju sankcije to imaju u vidu. Posebno kada posežu za necivilizovanim merama prema ruskim studentima i kada izbacuju ruska dela sa svog repertoara.

* Šta biste vi uradili drugačije ili pak kako biste građanima kojima odgovarate objasnili najbolju poziciju Srbije u ovim okolnostima?

– Spoljna politika Srbije je privatizovana kao i sve ostalo u zemlji. Velika cena je plaćena prethodnih godina dok smo svedočili kako Vučić nezrelo smatra da se spoljnopolitička pozicija Srbije zasniva na broju njegovih rukovanja, poluzagrljaja i tapšanja sa važnim državnicima. To možda i može da bude merilo odnosa između državnika koje ima svoje implikacije i na međudržavne odnose. Ali nisu svi šefovi država automatski i državnici. Vreme i dela sude o tome da li je neko dosegao do toga da bude i državnik. Srbija od Vučićevih rukovanja i ličnih donacija iz naših džepova nije imala nikave koristi, a sada kad rat u Ukrajini drma Evropu, to se belodano vidi. Vlast je jedva napipala zakasnelu, ali primerenu prvu zvaničnu reakciju. Ispravno glasanje za osudu invazije u Generalnoj skupštini UN nije bio rezultat institucionalno odmerenog pristupa, već je bilo posledica snažnog spoljnog pritiska. Sad režim grozničavo traži tajm aut u izjašnajvanju o Ukrajini, ali ne zbog nacionalnih nego zbog partijskih interesa. Sve je u funkciji izbora. Mole zapadne sagovornike da im progledaju kroz prste zbog nepriključivanjima daljim pritiscima na Rusiju, a uz uz obećanje da će to učiniti posle izbora. Kad bi dobili izbore prevarili bi ili glasače ili zapad. Neće imati priliku jer će izgubiti izbore.

* Lider SSP kaže da je za drugi krug predsedničkih izbora potrebno da na izbore izađe 3.800.000 građana. Imate li bojazan ili utisak da je rat dosta skrenuo pažnju građana sa izbora i ostalih tema važnih za opoziciju pa je ova izlaznost upitna?

– Vlast se trudi da skrene pažnju sa izbora i da sve prekrije rasplamsavanjem straha od rata u Ukrajini. Najveći rizik da posledice rata u Ukrajini imaju teže posledice po Srbiju je ova odlazeća vlast. Pa oni su napravili dramu epskih razmera od lokalnih poplava jer nisu bili u stanju da organizuju nadležne lokalne i republičke službe pa su podigli specijalnu brigadu Vojske Srbije i načelnika Generalštaba da im spasavaju obraz džakovima sa peskom. To je razlog više da građani masovno izađu na izbore i izaberu vlast koja će im omogućiti da vode svoju, a ne državnu brigu. Državnom brigom treba da se bavi onaj ko se na izborima uhvati u to kolo i ne treba nikom da se žali ili neka iz kola izađe kad već ne zna da igra.

* Postoje i mišljenja da strah i neizvesnost učvršćuje poverenje građana u vlast. Kako će to uticati na vaš rezultat ili mislite da neće?

– Strah i neizvesnost od 2010. generiše vlast SNS. U ovoj predizbornoj kampanji odlazeća vlast zloupotrebljava ovaj rat u Ukrajini kako bi išli korak dalje i širili paniku sa ciljem da postignu to što navodite. To je krajnje neodgovorno i protivno interesima građana i naše zemlje. Uzalud. Građani ne veruju predsedniku koji širi paniku i dvoumi se da li te probleme da reši tako što će češće da se moli Bogu ili da se besi. Jeftina demagogija. On se u stvari moli Bogu za opstanak na vlasti da se ne bi obesio kad posle silaska sa vlasti bude morao da pogleda kakav haos je ostavio iza sebe. Svako ima svoju muku. Građani imaju redovne životne probleme i ne interesuju ih problem nesposobne vlasti. Tu stvar rešavaju jednom u par godina, na izborima. U aprilu je prilika da se to reši.

* Jeste li vi kandidat desnice, konzervativaca, kako vas deo javnosti percipira?

– Kandidat sam nasnažnije opozocione liste demokratskih partija i pokreta “Marinika Tepić – Ujedinjeni za pobedu Srbije” uz podršku uglednih javnih ličnosti. Sada me već podržava nekoliko stotina hiljada građana različitih političkih opredeljenja. Za sebe mislim da sam centrista, ali ne zato što u svemu imam takvu poziciju nego je to ugrubo zbir savova koji su bliski političkom centru. Po pitanju socijalne pravde, na levoj sam strani od centra, a po pitanju stvari od značaja za nacionalnu bezbednost moja pozicija je pomerena desno od centra. Mislim da je moje socijalno poreklo uticalo na prvo, a profesija na drugo.

* Šta mislite kao građanin o Đilasovoj ideji da se ukinu zdravstveni doprinosi?

– Velika su izdvajanja iz inače skromnih plata u Srbiji. I pored toga, nivo zdravstvene zaštite nije dobar. Zaposleni u zdravstvu su takođe jako slabo plaćeni i poniženi. Građani su prinuđeni da zdravstvene probleme često rešavaju u privatnim ustanovama jer se u državnim predugo čeka. Bolničko lečenje je ipak nešto što malo ko može sebii da priušti u privatnim bolnicama. Mnogo toga mora da se menja. Država sada ne ispunjava ni one obaveze koje ima prema zdravstvenom fondu. Mislim da je važno da se reformom zdravstvenog sistema omogući osiguranicima pristup privatnim zdravstvenim ustanovama o trošku državnog zdravstvenog osiguranja. Tako bi se prevazišli nedopustva čekanja na intevencije koje neki i ne dočekaju, a ceo radni vek su ulagali u taj sistem. Reforma zdravstvenog sistema nije ekonomsko pitanje i mora pažljivo da joj se pristupi.

Pesma ima neobičnu energiju

* Koju muziku slušate i da li vam se dopada pobednička pesma koja će Srbiju predstavljati na Evroviziji?

– Ta pesma ima neku neobičnu energiju koja poziva na razmišljanje i pokreće na akciju. Inače godinama ne pratim Evroviziju, pa nisam ni ove godine. Ali ovo je nešto posebno. Ja sam inače ostao nepopravljivo okrenut ka rok muzici. Uhvatio sam sebe kako mi se dopada misao jednog mog prijatelja koji je rekao da je sve što njemu treba u muzici već snimljeno.