Izborna komisija treba da bude nezavisno telo

To telo ili organ imalo bi status nezavisnog državnog organa poput Agencije za borbu protiv korupcije, zaštitnika građana ili poverenika, a nadležnosti tog tela bile bi proširene u odnosu na sadašnju Republički izbornu komisiju (RIK), smatraju predstavnici Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) koji su juče svoje predloge predstavili novinarima.

Kako je objašnjeno, izborna regulativa u Srbiji ne poznaje stalnu profesionalnu izbornu administraciju koja bi se bavila i evidencijom borača, odnosno biračkim spiskom, organizovanjem i sprovođenjem izbora, finansiranjem političkih aktivnosti, praćenjem uloge medija, analizom i iniciranjem izmena zakona u oblasti izbornog prava koje bi usavršile izborni sistem i proces. Tako bi se izbegle greške koje nastaju zbog nekoordinacije raznih tela koja se bave ovim aspektima izbora. Sada je RIK aktivna samo prilikom izbora i nadležna je samo za jedan deo izbornog procesa i to neposredno organizovanje i sprovođenje izbora. RIK može da ponovi izbore ukoliko utvrdi nepravilnost na osnovu prigovora, ali ne može da u cilju zaštite izbornog prava pokreće postupke po službenoj dužnosti protiv političkog subjekta ili zaposlenog u izbornoj administraciji, zbog čega veliki broj prekršaja i povreda zakona ostaje nekažnjen.

U CeSID-u predlažu da formiranje tela koje bi bilo aktivno bez obzira na to da li se izbori održavaju ili ne. Članovi tog centralnog izbornog organa, njih devet ili 11, imali bi mandat duži od trajanja izbornog ciklusa, na primer pet, sedam ili više godina, čime bi se sprečilo da promene u parlamentu utiču na rad članova. Treba takođe zakonom jasno definisati kriterijume za rad u izbornoj administraciji. Na lokalnom nivou pojedinci iz uprave bi bili zaduženi za neke aspekte izbornog procesa i održavali bi vezu sa centralnim telom.

Đorđe Vuković, programski direktor CeSID, kaže da bi se ovakvom postavkom stvari izbegao veliki broj primedbi koje stranke posle izbora iznose na račun izbornog procesa. Prema njegovim rečima, o ovom predlogu su predstavnici CeSID više puta u proteklih desetak godina razgovarali sa predstavnicima stranaka u parlamentu i koji su se složili da takvo telo treba da postoji, međutim, nikada nije bilo dovoljno političke volje u partijama i ministarstvima da se realizuje ovaj plan.