Izgled glasačkog listića do 10. juna

Preostalih pet mora da ispravi greške, odnosno da prikupi nedostajuće validne potpise građana.

Koliko će tačno „ponuda“ biti na listiću pred biračima znaće se do 10. juna u ponoć kada je krajnji rok za proglašenje zbirne izborne liste.

Među poslednjima zeleno svetlo za učešće na predstojećim parlamentarnim izborima dobili su su Pokret slobodnih građana, Dosta je bilo – Suverenisti, Albanska demokratska alternativa koji će biti 16. na listiću, dok će sedamnaesti na listiću biti grupa građana Jedan od pet miliona.

Njihova lista je odobrena tek pošto su prikupili 732 nedostajuće pravno valjane izjave birača koji podržavaju tu izbornu listu.

Nedostatke su bili prinuđeni da otklanjaju i lista Nek maske padnu- Zelena stranka – Nova stranka koja je morala da dostavi 119 pravno valjanih potpisa građana. Šampioni nedostataka su komunisti – Socijalizam jedini izlaz – NKPJ – SKOJ, Aleksandar Banjanac – Aleksandar Đenić, jer su oni od 10.000 neophodnih potpisa imali važećih oko 500.

Kako bi omogućili proglašenje Ruske stranke – Slobodan Nikolić , oni su dužni da prikupe nedostajućih 435 pravno valjanih potpisa. Sličan problem ima i lista Čedomira Jovanovića – Koalicija za mir koja je u obavezi, ukoliko želi na izbore, da prikupi još 612 potpisa.

Pokret Levijatan – živim za Srbiju mora da dostavi još 3.085 nedostajućih pravno valjanih izjava birača koji podržavaju tu listu.

Evo šta o nadgledanju izbora kažu u Centru za istraživanje, transparentnost i odgovornost:

– Ublažen disbalans u medijskoj zastupljenosti političkih aktera, osam prijava Agenciji za borbu protiv korupcije zbog funkcionerske kampanje, zloupotrebe javnih resursa i kršenja propisa o finansiranju, sedam prijava REM-u protiv medijskih kuća i 38 zabeleženih navoda o pritiscima na birače – to su, po nalazima Posmatračke misije Crte, glavna obeležja perioda od 4. marta do 24. maja, tokom kojeg se predizborna kampanja zvanično vodila u dva dela, s pauzom izazvanom epidemijom i vanrednim stanjem.

Zabeleženi su slučajevi potkupljivanja birača kroz aktivnosti humanitarnog karaktera, posebno u prvom delu posmatranog razdoblja, kao i rast broja stranačkih radnih akcija u nastavku kampanje posle vanrednog stanja.

Javni radovi korišćeni su za češće pojavljivanje javnih funkcionera na terenu – intenzitet takvih aktivnosti je posle 12. maja porastao za 40 odsto u odnosu na martovski deo kampanje. To je uticalo i na veće prisustvo funkcionera u medijima.

Pritisci na birače su se najčešće sprovodili u cilju prikupljanja potpisa podrške uz pretnje otkazom ili gubitkom socijalne pomoći.

Od 17 zabeleženih slučajeva pritisaka na političke aktere, skoro polovina se odnosila na neravnopravan položaj prilikom prikupljanja i overe potpisa i dostupnost notara, a pet na fizičke napade na stranačke aktiviste i prostorije, koje su izveli nepoznati počinioci.

Medijski monitoring Crte zabeležio je veće prisustvo opozicionih aktera u programima televizija s nacionalnom frekvencijom, ali i dalje je jasna dominacija predstavnika vladajuće većine.

Po okončanju vanrednog stanja primećuje se promena u tonu predstavljanja političkih aktera u pomenutim medijima.

U većoj meri prisutna je neutralnost u odnosu na sve tri političke grupe – vlast, opoziciju koja učestvuje u izborima i opoziciju u bojkotu.

Posmatračka misija Crte, kao i celokupna javnost, nema informaciju da li je REM razmatrao njene prijave protiv emitera (TV Happy, TV Pink, TV Pančevo, RTV Studio B i RTV Novi Pazar) zbog sadržaja kojima se narušava ravnopravnost učesnika izborne trke“, navodi se u zaključku posmatrača Crte.