Foto: FoNet/ Zoran MrđaReferendum o Kosovu ne može biti raspisan bez prethodne promene Ustava, jer nije moguće organizovati izjašnjavanje naroda na pitanje koje je u suprotnosti sa najvišim pravnim aktom države – poručuju sagovornici našeg lista, koji komentarišu medijske napise da bi referendum o rešenju za Kosovu mogao da bude raspisan istovremeno kad i redovni parlamentarni izbori u proleće 2020.
Ratko Marković, penzionisani profesor ustavnog prava i jedan od autora Ustava Srbije iz 1990. godine, ističe da se na referendumu ne može odlučivati o Kosovu bez prethodne promene sadašnjeg Ustava (2006). Prema njegovim rečima, jedino je moguće doneti ustavni zakon kojim bi se Kosovu utvrdila suštinska autonomija, ali samo u okviru Srbije.
– Prema odredbama o promeni ustava, bili bi neophodno raspisati ustavni referendum, na kome bi se pitanje teritorijalne podele Srbije regulisalo na nov način, koji bi omogućio raspisivanje referenduma o Kosovu – objašnjava Marković.
Upitan da li bi državni vrh Srbije mogao da postupi poput vlasti Severne Makedonije, koje su raspisale referendum o promeni imena te države bez promene najvišeg pravnog akta, Marković navodi da je reč o odnosu političkih snaga i konstatuje da „politika može sve“.
– Vidite, taj referendum čak nije dobio ni potrebnu većinu a proglašen je za punovažan. Politika sve može, nemojte tu da imate nikakve znakove pitanja. Ona može da ignoriše ustav, kao i najobičniju ljudsku pamet. Sve je to moguće, ali je sve to „divlje“ sa stanovišta ustava – ukazuje Marković.
Lider Demokratske stranke Srbije i profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Miloš Jovanović ne veruje u mogućnost referenduma o Kosovu jer, kako kaže, na njemu nije moguće postaviti protivustavno pitanje.
– Ako i bude referenduma, verovatnije je da će se on ticati isključivo promena koje se odnose na pravosuđe, odnosno na Visoki savet sudstva – smatra Jovanović.
Zoran Ivošević, bivši sudija Vrhovnog suda, podseća da Srbija kao država ima obavezu koju još uvek nije izvršila i koja ne proističe iz Briselskog sporazuma već iz našeg Ustava, a reč je o donošenju posebnog zakona u proceduri za donošenje najvišeg akta, kojim bi bilo uređeno šta znači „Kosovo i Metohija kao suštinska autonomija“.
– To bi moglo da bude nešto što bi zadovoljilo i Albance na Kosovu. Suštinska autonomija bi mogla da znači zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast, a da sve ostalo bude na nivou republike. Prema tome, oni bi imali vladu, skupštinu i svoje sudove, ali samo u okviru autonomije – navodi Ivošević.
Podsetimo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić u više navrata je ponovio da će u slučaju rešenja kosovskog pitanja morati da se ide na referendum. U Skupštini Srbije na posebnoj sednici o Kosovu koja je održana krajem maja, Vučić je kazao da će građani odlučivati na referendumu ukoliko bude postignut kompromis sa Albancima, dodavši da je skeptičan da će kompromisa biti. Tom prilikom, on je poručio da će referendum biti obavezujući i da će „biti onako kako narod odluči“.
Zaseda Odbor za ustavna pitanja
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo Skupštine Srbije razmatraće danas (petak) Predlog za promenu Ustava Srbije, koji je krajem novembra prošle godine parlamentu podnela Vlada Srbije. U pitanju je predlog o promeni dela ustava koji se tiče pravosuđa, odnosno sudstva i tužilaštva. Vlada je skupštini u novembru podnela samo predlog da se menja taj deo Ustava i razloge zbog čega ih treba menjati, ali ne i tekst odnosno ustavne amandmane. I za promenu dela Ustava koji se odnosi na pravosuđe, neophodan je referendum.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
