„Retorika između Hrvatske i Srbije ovih dana je podignuta na nivo na kome ne bi trebala biti, naročito ne u pitanjima koja su značajna za ceo region, kao što je odgovornost za zločine devedesetih. Jasna je poruka da se predsednik Hrvatske mora povući i prestati sa pritiscima na tužilaštvo u Beogradu, koje je pokrenulo postupak protiv četvorice hrvatskih pilota, koji se optužuju da su tokom hrvatske vojno-policijske akcije Oluja u avgustu 1995. naredili avionsko raketiranje kolone izbeglica „, kaže za Danas pravnik, Milan Antonijević.
Prema njegovim rečima saradnja tužilaštava u Hrvatskoj i Srbiji u predmetima koji se pokreću zbog ratnih zločina na obe strane je do sada bila na zadovoljavajućem nivou, ali daleko od idealne, što je i utvrđeno u Indeksu regionalne saradnje koji pokriva četiri zemlje našeg regiona, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, naravno i Hrvatsku i Srbiju.
„Naš izveštaj Indeks za 2021. godinu, čiju revidiranu verziju objavljujemo krajem ovog meseca, sadržaće i ovaj detalj koji ponovo udaljava dve države od istine za zločine devedesetih, uključujući i Oluju. Hrvatska mora učiniti sve da se istina razotkrije, ljudi su stradali, proterani su i o tome se mora govoriti, koliko god to bilo bolno za deo javnosti u Hrvatskoj, koji uporno zatvara oči na ono što se dešavalo uoči 5. avgusta 1995. godine“, ističe Antonijević.
On ističe da zaista ne zna odakle sada političke poruke u predmetima koji su isključivo u domenu pravosuđa naših zemalja, ali da smo na to već navikli.
„Mi smo u prethodnim decenijama videli politizaciju svakog suđenja za ratne zločine, kako onih pred našim sudovima, tako i suđenja pred Haškim tribunalom. Ta politizacija je bila vidljiva u svim zemljama u regionu. Svaki put kada se sudilo Hrvatskim državljanima, kampanja protiv Haškog tribunala se u Hrvatskoj podizala. Isto se dešavalo i u Bosni i Hercegovini i Srbiji“, navodi Antonijević.
Poruka Milanovića da ga začuđuje da tužilaštvo u Srbiji diže optužnice protiv četiri hrvatska pilota nakon 27 godina pokazuje, smatra sagovornik Danasa, koliko malo su regionalni lideri svesni činjenice da ratni zločini ne zastarevaju i da se dokazi mogu pojavljivati i više decenija nakon izvršenih dela.
„Ostavljam po strani i pitanje univerzalne nadležnosti za ratne zločine i našeg zakona koji je neretko narušavao odnose Srbije i Hrvatske, jer kada čitate izjave hrvatskog predsednika, tu pravne nauke i humanitarnog prava nema, samo neke čudne politike i neodmerenih izjava. Složićete se da je izjava Milanovića koju je uputio svima nama: „pokušavaš stalno Srbiji pomoći i onda se čude što su ih Nemci bombardovali“ daleko od poruke koju bi jedan evropski lider, pri čistoj svesti, trebalo upućivati susednoj zemlji sa kojom ima prijateljske odnose“, ističe Antonijević.
On je kaže siguran da su to jeftini „domaći politički poeni u Hrvatskoj“, ali skupi kada se gleda regionalna saradnja.
No, na Srbiji je da ne reaguje i ne ulazi u tu spiralu neodmerenih izjava, već da u dijalogu sa Milanovićem primiri strasti, ali to je posao za našu diplomatiju. Očekujem da i Evropska komisija reaguje, jer su pitanja ratnih zločina na svim stranama, ipak, pitanja koja se tiču Evropske unije, a ne samo zemlje članice i njenog suseda koji je na putu ka Evropskoj uniji“, zaključuje Milan Antonijević u izjavi za Danas.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.