Zaoštravanje tenzija na relaciji Zapad-Rusija nakon nedavnog rušenja malezijskog aviona iznad istočne Ukrajine primoraće Srbiju da u narednom periodu prekine politiku balansiranja između EU i Moskve, ocenjuju za Danas spoljnopolitički stručnjaci iz Nemačke.
Komentarišući izjave predsednika Republike Srpske Milorada Dodika o otcepljenoj ukrajinskoj pokrajini Krimu kao mogućem uzoru za RS, naši sagovornici izražavaju uverenje da Srbija neće rizikovati svoj evropski put, odnosno da će nastaviti da podržava teritorijalni integritet BiH.
Franc-Lotar Altman, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu u Bukureštu i član UO Asocijacije za Jugoistočnu Evropu iz Minhena, kaže za Danas da najnoviji događaji, naročito okolnosti u vezi s rušenjem malezijskog aviona, „koje je verovatno izazvano raketnim bacačem koji su ispalili proruski pobunjenici u Ukrajini“, dovodi Beograd u veoma tešku situaciju.
„Dosad su zapadne države pokazivale izvesno razumevanje za poziciju Srbije, koja se našla u sendviču između Moskve i EU, ali sada će to razumevanje prestati. Evropska ideja, u principu, odnosi se na promovisanje zone mira i slobode kretanja, što Srbija treba da svesrdno podrži. Srbija treba da pokaže solidarnost sa žrtvama i podrži raspoređivanje međunarodnih stručnjaka kako bi počela istraga o nesreći, a to ne prihvataju proruski pobunjenici“, navodi Altman.
Nemački analitičar konstatuje da Srbija treba jasno da se odredi, jer Zapad više neće tolerisati „neodređeni stav Beograda“, naglašavajući da kandidatura za EU ne znači samo dobijanje sredstava.
Kada je reč o poruci Dodika da bi Republika Srpska mogla da sledi primer Krima, Altman ocenjuje da bi to podrazumevalo ujedinjenje RS sa Srbijom. „Ipak, Srbija uopšte ne želi da rizikuje svoj evropski put prihvatajući takav korak kada su praktično sve države širom sveta osudile rusko preuzimanje Krima“, zaključuje ovaj stručnjak.
Bernd Hiteman, generalni sekretar Evropskog pokreta Nemačke, odgovarajući na pitanje Danasa da li očekuje da zapadne države pojačaju pritisak na Srbiju da uskladi spoljnu politiku sa EU, kaže da je potrebno „diskutovati o sadržini, a ne ideologijama iz prošlosti“.
„Istočnoevropske države takođe podržavaju slobodu i evropsku integraciju. Spoljna politika predstavlja deo poglavlja 31 u procesu pregovora o pristupanju, pa je usklađivanje normalno. Ali, u svakom slučaju treba biti svestan da svaka država članica EU ima pravo veta, što će se jednog dana odnositi i na Srbiju. Nažalost, EU još ne govori jednim glasom“, ukazuje Hiteman.
Povodom Dodikovih izjava, on ističe da je nezamislivo da će Srbija slediti ruski način i oružano podržati „krimski primer“. „Za razliku od Rusije, Srbija istinski sledi evropski put, koji isključuje oružana rešenja“, smatra Bernd Hiteman.
Simić: Neobičan incident s Kirbijem
Izvinjenje Ambasade SAD u Beogradu zbog „pogrešnog“ komentara ambasadora Majkla Kirbija o stavu Srbije prema teritorijalnom integritetu Ukrajine krajnje je neočekivan i neobičan diplomatski incident, a taj slučaj pokazuje da se Srbija nalazi u veoma komplikovanoj situaciji u trenutku sunovrata odnosa SAD i Rusije, rekao je za Danas Predrag Simić, predsednik Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji, komentarišući revidiranje prvobitne Kirbijeve izjave da svet neće pozdraviti „neosuđivanje teritorijalnog integriteta Ukrajine“, na koju je u sredu reagovao i premijer Srbije. Prema njegovim rečima, SAD žele da neutrališu Rusiju i sigurno bi im bilo važno da se Beograd „jasno odredi“. Simić podseća i da su pre dva meseca izbile varnice između stranih diplomata i premijera Vučića zbog navoda OEBS o ugroženoj slobodi medija u Srbiji.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
