Izmena Poslovnika mogući izlaz iz blokade

 Na dnevnom redu su, između ostalih, zakoni čije je usvajanje uslov za stavljanje Srbije na „belu šengensku listu“, ali i oni koji se odnose na oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela i Predlog zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije.

U vladajućoj koaliciji se nadaju da će rad parlamenta biti efikasniji, a predsednica Skupštine Slavica Đukić-Dejanovićnajavila je konsultacije s predstavnicima poslaničkih grupa. Konsultacije poslaničkih grupa i predsednice Skupštine biće održane danas u devet sati, pred sam početak sednice.

Kao mogući izlaz iz blokade Skupštine, pojedini poslanici su najavili eventualnu izmenu Poslovnika. Skoro svaki novi saziv Skupštine menjao je Poslovnik, a i prošli je formirao radnu grupu koja je izradila radnu verziju. Na čelu radne grupe bio je Boško Ristić(DS), ali o njihovom predlogu prošla Skupština se nije ni izjašnjavala. Očekuje se da i ovaj saziv odredi radnu grupu koja će raditi na izmeni Poslovnika. Šefica poslaničkog kluba Za evropsku Srbiju Nada Kolundžija kaže da je trenutno prioritet Zakon o Narodnoj skupštini.

– Formirali smo radnu grupu koja će raditi na ovom zakonu čije je donošenje ustavna obaveza. Zakon o Narodnoj skupštini bi trebalo da prethodi novom poslovniku, a verovatno ćemo čim počne da radi radna grupa za taj zakon, imenovati članove radne grupe koji će se baviti Poslovnikom – objašnjava Kolundžija.

Dodajući da su sve poslaničke grupe dobile sve dosadašnje verzije Predloga poslovnika, Kolundžija kaže da će verovatno sastav radne grupe biti inoviran.

– Rano je govoriti hoće li nas i dalje predstavljati Boško Ristić. Mislim da je najbolje da on bude član i nove radne grupe, jer se izradom novog poslovnika duže bavi – navodi Kolundžija.

Na pitanje kako će izgledati novi poslovnik i hoće li biti oštrije kaznene odredbe, Kolundžija odgovara da to tek treba videti.

– Možda nije neophodno pooštravanje kaznenih odredbi, većje dovoljno preciziranje sadašnjeg poslovnika. Treba otkloniti nejasnoće, posebno one vezane za tumačenje članova 225 i 226 o dobijanju obaveštenja. Treba precizirati šta poslanik može da reklamira kako bi dobio rečpreko reda – smatra Kolundžija.

Zamenik šefa poslaničkog kluba DSS Radojko Obradovićsmatra da promena Poslovnika nije neophodna za efikasniji rad parlamenta.

– Ovaj poslovnik je važio u pretprošlom sazivu, kada smo imali dve jake opozicione stranke – SRS i DS, ali je Skupština bila mnogo efikasnija – primećuje Obradović.

U DSS smatraju da je važnije da predsednica Skupštine poštuje Poslovnik nego njegova promena. Radikali, koji neprekidno tvrde da oni ne blokiraju rad Skupštine, načelno nemaju ništa protiv promene Poslovnika. Šef poslaničkog kluba SRS Dragan Todorović nedavno je u parlamentu izjavio da bi možda trebalo vratiti Poslovnik iz 1992. Ocenjujući da je taj poslovnik bio najbolji u oblasti prava poslanika, Todorovićje rekao da je vladajuća većina 1993. taj poslovnik promenila, jer im nije odgovarala kritika sa skupštinske govornice i na svaki način su hteli da spreče poslanike da govore o onome što je važno za građane Srbije.

Sadašnji poslovnik takođe sadrži kaznene odredbe koje aktuelna predsednica i potpredsednici retko koriste. Prema članu 105, „zbog povrede reda na sednici predsednik Narodne skupštine može da izrekne mere: opomenu, oduzimanje reči ili udaljenje sa sednice“. Poslanik kome je izrečena opomena mora da plati novčanu kaznu od tri hiljade dinara. Onaj ko je u toku sednice dva puta bio opomenut kažnjava se sa osam hiljada, a parlamentarac kome predsedavajući zbog nečega što je izgovorio za govornicom oduzme reč, mora da plati kaznu od 16.000 dinara. Najviša novčana kazna predviđena Poslovnikom jeste 32.000 dinara i dobija je onaj ko je prethodno udaljen sa sednice. U Poslovniku piše i da „ako je narodnom poslaniku izrečeno više ovakvih mera novčane kazne se ne sabiraju, većse samo primenjuje najveća novčana kazna.

U Nacrtu novog poslovnika koji je prošlog leta izradila radna grupa koju je predvodio Boško Ristićpredlagano je sužavanje mogućnosti opstrukcije sednica reklamiranjem povreda Poslovnika tako što je predlagano da samo jedan poslanik može da govori o konkretnom slučaju. Predlagano je i skraćenje procedure za ratifikaciju međunarodnih sporazuma i donošenje zakona koji se tiču evropskih integracija. Među predlaganim novitetima je i direktno odgovaranje članova Vlade na poslanička pitanja u Skupštini, a jedna od ideja je bila i ograničenje imuniteta poslanika samo za pokretanje određenih tema pred parlamentom, čime bi mu bila garantovana sloboda izražavanja, ali ne i zaštita od provere sumnji da je umešan u neka krivična dela.

Mršavi rezultati

Sadašnji saziv Skupštine konstituisan je 11. juna, a rezultati rada su više nego mršavi. Nije usvojen nijedan nov zakon, (izuzimajući Zakon o ministarstvima neophodan za formiranje Vlade), održano je pet vanrednih sednica, od čega dve posebne, 7. jula kada je birana Vlada i 15. septembra kada je obeležavan Međunarodni dan demokratije. Na ostalim „radnim“ sednicama, ratifikovani su SSP, Trgovinski sporazum sa EU i naftno-gasni sa Rusijom, desetak kreditnih ugovora i imenovani pojedini funkcioneri. Skupština nije odredila ni svoje nove delegacije u interparlamentarnim telima, a – od formiranja novih poslaničkih grupa – sporan je i sastav skupštinskih odbora.