Izmene izbornih zakona su pokušaj manevra vlasti pred međustranački dijalog

Suština je u izbornim uslovima – prvo je potrebno obezbediti njih, da bi moglo da se govori o izbornim pravilima, naglašavaju iz opozicije.

Predlog koji je iznela ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić jeste da se zadrži proporcionalni sistem dodele mandata, ali da građani dobiju mogućnost da biraju imenom i prezimenom kandidate na listama.

„Raspodela mandata bi se obavljala u odnosu 70:30, što znači da bi se najveći broj poslanika birao na osnovu ostvarenih rezultata, a 30 odsto mandata bi određivale stranke zbog teritorijalne, rodne ili druge ravnopravnosti“, rekla je Matić za Večernje novosti pre nekoliko dana.

Ona je navela da nam je potrebna promena izbornih zakona jer je postojeći sistem „loš i destimulišući za stranačke aktiviste, s obzirom na to da se unapred zna ko će dobiti poslanička mesta“.

Za većinu stranka opozicije sam predlog nije sporan i vide u ovom modelu mnoge prednosti, ali ističu da nije dobar način na koji se predlažu izborne izmene, pre nego što se o tome govorilo u okviru međustranačkog dijaloga o izbornim uslovima.

Dragana Rakić, potpredsednica Demokratske stranke, kaže da predlog ministarke Matić može da se razmatra, ali da to nije ono što ne najvažnije kada se govori o izbornim uslovima.

– Mi ne govorimo o izbornim pravilima, odnosno načinu na koji se formalno biraju poslanici, već o izbornim uslovima. Poboljšanja u izbornim pravilima su naravno i poželjna i moguća, pa i predlog ministarke Matić može da se razmatra, ali suština problema nije u onom što imamo u zapisanim pravilima, već u onom što imamo u stvarnosti, naglasila je Rakić.

Ona ističe da je suštinski problem u tome što u Srbiji ne postoje izbori te da opozicija zato i traži pregovore, uz posredstvo EU, o izbornim uslovima, a ne izbornim pravilima, kako ona naglašava.

– Ovde su se izbori pretvorili u popis ljudi koje je režim uspeo da svojom lažljivom propagandom, ucenama, pritiscima i klasičnom korupcijom navede da glasaju. Ministarkin predlog je zapravo Vučićev pokušaj da razvodni i relativizuje temu poboljšanja izbornih uslova. Kada u Srbiju budemo vratili demokratiju, što ce se desiti kada promenimo kriminalizovan, autokratski režim, predložićemo izborni sistem koji će građanima omogućiti da biraju ljude i da budu proporcionalno predstavljeni u parlamentu, navela je Rakić.

Generalni sekretar Socijaldemokratske stranke Konstantin Samofalov kaže za Danas da se SDS od svog osnivanja zalaže za neposredan izbor odbornika, predsednika opština, gradonačelnika, poslanika.

– Problem izbora u Srbiji nije u načinu izbora funkcionera, već u autoritarnim praksama režima, zloupotrebama javnih resursa, funkcionerskoj kampanji, pritiscima, ucenama i pretnjama usmerenim na birače, u kriminalcima i huliganima koji u zatamnjenim džipovima obilaze izborna mesta, u cenzuri i autocenzuri medija. Stoga je pomenuti „predlog“ samo još jedan u nizu neiskrenih manevara vlasti koji ima za cilj da se pred evropskom javnošću predstavi kao tobože demokratična, dok u Srbiji svedočimo potpunoj eroziji demokratije i demokratskih institucija, naveo je Samofalov.

Biljana Đorđević iz inicijative Ne davimo Beograd kaže za Danas da se ta organizacija načelno slaže sa predlogom ministarke Matić ali da se bilo kakva izborna reforma ne može „zbrzavati“ već je potrebno pokrenuti širi dijalog oko tog pitanja nakon popravljanja uslova za slobodne i poštene izbore.

– Problematično je da opet imamo zloupotrebu promene izbornih zakona u delu koji se tiče izbornog sistema pred dijalog o izbornim uslovima. Prošle godine smo takvo podmetanje imali nakon prve faze međustranačkog dijaloga sa svrhom ublažavanja efekata bojkota, a sada u svrhu zamagljivanja prethodnog pitanja izbornih uslova bez kojih sama promena izbornog sistema – čak i na bolje – ne mora mnogo da znači, navela je Đorđević. Ona smatra da se reformom izbornog sistema može podstaći demokratizacija i decentralizacija Srbije ukoliko bi izborni sistem podstakao ravnomernu geografsku predstavljenost građana i građanki, snažniju vezu između poslanika i birača, kao i obavezu ravnopravnog predstavljanja manje zastupljenog pola i društvenih i nacionalnih manjina.

– U vremenu kada se širom Evrope i sveta koriste različite demokratske inovacije poput deliberativnih mini-javnosti gde građani razgovaraju o ključnim političkim temama, među kojima je i reforma izbornog sistema, za razvoj demokratije u Srbiji bi bilo blagotvorno pokrenuti jedan takav proces i dijalog, navela je Đorđević.

Miroslav Aleksić, potpredsednik Narodne stranke, ponovio je za Danas ono što je o ovoj temi nedavno rekao i u emisji „Među nama“ – da se Narodna stranka zalaže za „personalizovani proporcionalni model“, koji predlaže i ministarka Matić. Ipak, Aleksić je naglasio da je nije dobro što vlast jednostrano odlučuje o ovakvim izmenama, pre nego što se ušlo u međustranački dijalog.

– Najava promene izbornih zakona pre početka pregovora vlasti i opozicije o izbornim uslovima uz posredovanje EU je katastrofa. Ne može se govoriti o pregovorima a da vlast najavljuje izmenu izbornih zakona. Vlast ne može na svoju ruku da menja zakone pre pregovora kako bi je te izmene što manje koštale. Ako promene zakone pre pregovora, onda to neće biti pregovori o izbornim uslovima, rekao je Aleksić.

Opozicija negodovala i na izmene koje je premijerka najavila

O promeni izbornih pravila nedavno je govorila i predsednica Vlade Ana Brnabić. Ona je pre nedelju dana istakla da je u toku priprema izmena Zakona o izboru narodnih poslanika, Zakona o lokalnim izborima i Zakona o izboru predsednika Republike. I tada deo opozicije je negodovao. Miroslav Aleksić, potpredsednik Narodne stranke, tom prilikom je rekao da je ovo pokušaj „manipulacije vlasti“, u želji da izbegnu suštinske promene izbornih uslova koje će opozicija tražiti kroz dijalog pred predstavnicima EU.