Izručenje gulenista veći udar nego izlazak Srba

Ovo izručenje obavljeno bez navodnog znanja kosovskog rukovodstva, moglo bi da ima mnogo teže posledice po vladu Ramuša Haradinaja nego što to ima uskraćivanje podrške srpskih članova vlade, navode naši sagovornici.

Situacija se posle izručenja šestorice optuženih da su gulenisti, znatno usložila u odnosima premijera Kosova i predsednika Hašima Tačija, koji su i do tada vodili međusobni politički rat, jer nije tajna da Tači želi pad Haradinajave vlade, ukazuju naši sagovornici. Stanje se dodatno komplikuje imajući u vidu da kosovski parlament ima tri poslanika koji su Turci, a u vladi je i ministar Mahir Jagdjilar koji bi, prema proceni naših izvora, odmah izašao iz vlade ukoliko turski predsednik Taip Erdogan to kaže. Izvori Danasa pak dodaju, da će turski predsednik to uraditi samo ukoliko Tači na to bude spreman, odnosno ako reši da ruši vladu, a on za sad čeka pravi momenat.

Izvori Danasa kažu da u celoj priči oko izručenja postoji veoma bitan detalj, a to je što je Haradinaj posle toga smenio direktora tajne kosovske službe Driton Gašija, koji je u bliskim odnosima sa američkim diplomatama, a koji je bez znanja Haradinaja, ali čini se u dogovoru sa Tačijem, izveo akciju izručenja Turskoj. Prema kosovskom Ustavu, ukazuju naši sagovornici Gašija je moguće smeniti samo uz potpise Haradinaja i Tačija. Tači, kako nam je rečeno, još nije potpisao smenu. Osim Gašija, kosovske strukture su zbog ovog slučaja pretrpele i ostavku ministra unutrašnjih poslova Kosova Fljamura Sefaja.

Izručenje je zabrinulo veliki deo kosovske javnosti. Glavni i odgovorni urednik dnevne novine Koha Ditore Agron Bajrami za Radio Slobodna Evropa je rekao da je jasno da se ova deportacija nije smela dogoditi, jer je Kosovo time prekršilo međunarodne konvencije i pokazalo da ima problem sa unutrašnjom demokratijom i poštovanjem prava građana.

Naši sagovornici dodaju, Vlada Kosova ima 52 poslanika u parlamentu što znači njen pad, ali se niko još ne usuđuje da pokrene inicijativu o njenom opozivu. Haradinaj, prema rečima naših sagovornika, možda traži saveznike u 11 poslanika koji su se odvojili iz Samoopredeljenja, ali koliko će u tome uspeti to niko sa sigurnošću ne može da kaže. On je nedavno izjavio da ukoliko postoji volja za izborima, imaju glasove njegove partije. Nejasno je, da li će i kada će datu šansu iskoristiti opoziciona DSK, koja poziva na izbore. Kako nam je rečno, mnoge stvari oko opstanka vlade biće jasnije posle posete američkog diplomate Metju Palmera Beogradu.

Prema pisanju ovdašnjih mediji, sve kosovske stranke vladajuće koalicije i gotovo sve opozicione stranke saopštile su da su spremne za vanredne parlamentarne izbore zbog poteškoća sa kojima se suočava aktuelna vlada.

EU dala rok od četiri meseca za formiranje ZSO

Proces izrade statuta zajednice srpskih opština je započeo i teći će u naredna četiri meseca, navodi se u kratkom saopštenju Maje Kocijančić, portparolke Federike Mogerini. U saopštenju se pozdravlja objava kosovskog premijera Ramuša Haradinaja da je tim za izradu statuta ZSO dobio mandat. Ovaj dugo očekivani korak omogućava primenu sporazuma iz 2013. i 2015. navodi Kocijančić. Na kraju saopštenja se kaže i da Brisel pozvati glavne pregovarače iz Beograda i Prištine kao i tehničke timove da se angažuju u procesu izrade statuta ZSO.