Danas saznaje: Ukoliko Srbija i Kosovo ne postignu dogovor EU novca neće biti

Reč je o dve milijarde evra grantova i četiri milijardi kredita kroz međunarodne finansijske uslove, koji imaju za cilj da se smanji ekonomski jaz između zemalja regiona i EU.

„Ako nema napretka u pregovorima o normalizaciji odnosa, onda nema ni novca od EU za razvoj“, rekao je ovaj zvaničnik EK.

Kako je dodao, isplata pomoći će biti dva puta godišnje, ali tek onda kada bude ostvaren napredak, a ukoliko ga ne bude bilo, taj novac biće prosleđen drugim zemljama regiona koje ispunjavaju uslove EU.

„Država ima godinu dana da primeni ove uslove. Iskoristite to pametno ili ostajete bez fondova“, naglasio je visoki funkcioner Evropske komisije.

Kada je reč o normalizaciji odnosa sa Kosovom, poručuje da Srbija treba da ispuni svoj deo obaveza, smanji tenzije posebno kada je reč o severu Kosova, kao i da srpska zajednica učestvuje na lokalnim izborima, odnosno da ide korak po korak ka de fakto priznanju.

Prema njegovim rečima, EU pregovara sa Srbijom već 10 godina, ima mnogo napretka, ali je i dalje ključan zahtev sankciji Rusiji i normalizacija odnosa sa Prištinom.

„Zvanični Beograd je ostvario određeni napredak u oblasti vladavine prava, ali potrebno je više“, navodi zvaničnik EK.

Srbija je tehnički ispunila kriterijume za otvaranje klastera 3, pa bi uz usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU i normalizacijom odnosa, konačno bilo moguće otvoriti taj klaster, koji je važan i za primenu Plana rasta za Zapadni Balkan, rekao je ovaj zvaničnik EK i naglasio da su prošlonedeljna poseta predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen Beogradu i razgovori sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem bili ohrabrujući.

Evropska komisija je juče objavila godišnji izveštaj o napretku Srbije ka EU. U izveštaju se navodi da i dalje glavni uslov za napredak Srbije u procesu evropskih integracija ostaje usaglašavanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije (EU) i sankcije Rusiji, kao i normalizacija odnosa sa Kosovom.

Prethodno je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila juče na konferenciji za novinare u Briselu da je važno da Kosovo ima pred sobom jasan cilj učlanjivanja u Evropsku uniju, ali mora i EU biti jasna šta se očekuje od Prištine, a to je primena Nacrta Statuta Zajednice srpskih opština.

„Ta primena bi bila veliki iskorak, to bi bilo u interesu Kosova“, naglasila je Fon der Lajen.

Ona je dodala da je, ako se gledaju Kosovo i Srbija, potrebno da se svakoj strani da jedinstvena mogućnost da se približi EU.

„Podsticaj je puno pozitivniji i mi pitamo koji je vaš doprinost približavanju EU, koje su vaše aktivnosti i tako se ističe istinski doprinos na putu ka EU“, objasnila je Fon der Lajen.

Ona je naglasila da je proširenje ključna politika EU i da je kompletiranje Unije istorijski zadatak.

„Građani tih zemalja su Evropljani, vežu nas istorijske, geografske i vrednosne veze i kompletiranje EU prati i čvrsta ekonomska i geopolitička odluka“, dodala je Fon der Lajen i istakla da je proširenje EU ogromna prednost i za jednu i za drugu stranu, i da proširenjem svi dobijaju.

Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji je rekao da postoji zahtev Kosova za članstvo u EU i da je on u Savetu EU, a od Evropske komisije još nije zatraženo da se pripremi mišljenje.

„Nije moj zadatak da tumačim odluke Saveta EU i država članica, ali nas utisak je, a to se vidi u izveštaju, da se evropski put ostvaruje putem uspešnog dijaloga. Moraju se udvostručiti napore kako bi dijalog bio uspešan“, konstatovao je Varhelji.

Varhelji je istakao je da su ovogodišnji izveštaji važan signal da EU želi da ubrza proces proširenja, a preporuke pokazuju da je na terenu ostvaren jasan napredak.

„Velika odluka koju donosimo danas je i Plan rasta za Zapadni Balkan, što je odvažan pristup koji će katalizovati napredak i zatvoriti jaz između EU i zemalja regiona, čime će se dati prilika ranije integracije u EU pre nego joj se i de fakto priključe“, objasnio je Varhelji.

On je predočio da će se od partnera u regionu tražiti da se jedni prema drugima odnose „kako će se donositi prema nama“.
„Kada integriše četiri slobode na isti način mora postupati prema ostalim partnerima na Zapadnom Balkanu“, dodao je Varhelji.

Pregovori otvoreni sa Moldavijom, Ukrajinom i Gruzijom

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da je danas istorijski dan, jer deset godina od događaja na Majdanu, Komisija predlaže Savetu Evropske unije (EU) otvaranje pregovora o pristupanju sa Ukrajinom i Moldavijom. „Kolegijum Evropske komisije doneo je odluku da se predloži i da pregovori sa Bosnom i Hercegovinom počnu kada se ispune određeni uslovi usklađenosti sa kriterijumima o članstvu, odnosno da se Savetu EU predloži i odobravanje Gruziji status zemlje kandidata pod uslovom ispunjenja određenih uslova“, rekla je Fon der Lajen. Ona je podsetila da je nedavno bila u Ukrajini i da je napredak zemlje „dojmljiv“ i da ima rezultata reformi koje se sprovode proteklih meseci.

Preporuka EP da se Kosovu ukinu restriktivne mere

Poslanici Spoljnopolitičkog komiteta Evropskog parlamenta (AFET) poručili su juče da Kosovu treba ukinuti restriktivne mere, jasno reći da je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik taj koji ometa napredak Bosne i Hercegovine, a Srbiji da održi fer i slobodne izbore.

Oni su istovremeno pozdravili istorijske odluke za Ukrajinu, Moldaviju i Gruziju.Evropski komesar za susedsku politiku i pregovore o proširenju Oliver Varhelji predstavio im je ključne ocene godišnjih izveštaja o napretku 10 država koje žele članstvo u Uniji, a poslanici su podržali proširenje na zemlje Zapadnog Balkana, Ukrajinu, Moldaviju, davanje statusa kandidata Gruziji.

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik izjavio je da važna poruka za Srbiju da izbori 17. decembra moraju biti slobodni i fer, kako bi zemlja dobila reprezentativni parlament koji će biti fokusiran na važan zakonodavni posao kako bi napredovala u procesu evropskih integracija.

U izveštaju o Srbiji su brojne reference na „ograničeni napredak“ u vladavini prava, slobodi medija, neki napredak u istavnoj reformi, predočio je Bilčik, a nama treba pravi napredak u reformama, usklađivanju spoljne i bezbednosne politike, pravi napredak u normalizaciji odnosa sa Kosovom.

Bilčik je upitao Varheljija kako će se Plan rasta za Zapadni Balkan odnositi prema dijalogu Beograda i Prištine.

Tomas Vajc, iz poslaničke grupe Zelenih, pozvao je Evropsku komisiju da ukine restriktivne mere Kosovu, dodajući da nije bila mudra odluka premijera Aljbina Kurtija da albanske gradonačelnike uvodi u opštine na severu, ali da treba znati da veliki deo eskalacije dolazi od Srbije, dok je poslanik Hrvatske u Evropskom parlamentu i izvestilac za Crnu Goru Tonino Picula kritikovao Varheljija jer u izveštaju za BIH nije pomenuta destruktivna politika predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, odnosno nije jasno rečeno da je to smetnja ispunjavanju uslova za otvaranje pregovora sa BIH.

On je ukazao i da nije navedeno da li je istraga potvrdila da li je u sukobima u Banjskoj bila uključena srpska država, na čelu sa Aleksandrom Vučićem.