Da li je ključna reč u izveštaju EK o Srbiji „nenazadovanje“?

Usklađivanje politike sa Unijom je nešto što se očekuje od Srbije kao zemlje koja drža status kandidata za članstvo, međutim ovde se možda i jasnije vidi udaljavanje ovih politika.

Ono na čemu je EK takođe insistira u ovom izveštaju jeste kako se Srbija ponela u jeku usvajanja rezolucije UN o Srebrenici, dodajuću da je javni prostor otvoren za ratne zločince u negiranje genocida.

– Srbija tek treba da pokaže istinsku predanost istrazi i presuđivanju ratnih zločina. Niz srpskih političkih stranaka, političara i medija i dalje bez reperkusija pruža podršku i javni prostor osuđenim ratnim zločincima i negira ratne zločine, uključujući i genocid u Srebrenici – piše u nacrtu izveštaja.

O odnosima sa zemljama regiona posebno su istaknuti odnosi sa Hrvatskom i BiH, ali je zaključak da Srbija ostaje predana održavanju dobrih međusobnih odnosa s ostalim zemljama iz procesa proširenja i sa susednim članicama EU.

Srbija u očima EK iz godine u godinu na određenim poljima ne pravi nikakav napredak, pa se postavlja pitanje da li uopšte postoji politička volja beograda da napravi pomak.

Prosečna ocena pripremljenosti za članstvo u EU najvažniji podatak iz izveštaja

Aleksandar Ivković, istraživač Centra savremene politike, kaže da ovaj dokument svako treba gledati u celosti i da kao zaključak izveštaja ne bi trebalo oslanjati se na samo jednu oblast, podsećajući da sam izveštaj prati sve aspekte kandidature Srbije i drugih zemalja, uključujući unutrašnje reforme, stanje demokratije i vladavine prava, stanje ekonomije, spoljnopolitičku usklađenost i, za Srbiju i Kosovo, napredak u dijalogu.

– Izveštaj Evropske komisije je poprilično opširan dokument. Ne bih kao poruku izveštaja izdvojio samo jednu oblast, jer on nije ni zamišljen da tako izgleda, već da bude opšti pregled situacije – kaže.

Naš sagovornik ističe da kada izveštaj bude objavljen (30. oktobra), moći će da se izračuna prosečna ocena pripremljenosti za članstvo u EU, koja je u slučaju Srbije gotovo nepromenjena godinama.

– To je možda i najvažniji podatak iz izveštaja, jer je to posao koji isključivo zavisi od Srbije i ni jedan spoljni faktor nas ne sprečava da ubrzamo reforme koje će nas uskladiti sa EU. To se ne dešava već dugo, a videćemo da li je došlo do osetnijeg napretka, mada ga ne očekujem – poručuje.

Sa druge strane, Ivković kaže da je tačno je da je spoljna politika i neusklađenost sa sankcijama Rusiji jedan od glavnih faktora koji sprečava Srbiju da napreduje dalje u procesu evropskih integracija.

Podseća da iako Komisija piše izveštaje o napretku, odluku o tome da li će Srbija otvoriti novi klaster, što je formalno sledeći korak u procesu, donosi Savet EU, i to konsenzusom, dodajući da je dovoljno je da se samo jedna članica EU ne složi, i neće biti napretka, a da je jedan od glavnih izvora neslaganja poslednjih godina sigurno spoljna politika.

– Moj utisak je da naša vlast nema veliku motivaciju da napreduje na famoznom „evropskom putu“, tako da je ne uznemirava previše što spoljna politika koči taj napredak i neće revidirati tu poziciju. A to takođe objašnjava i zašto su unutrašnje reforme toliko spore – kaže Ivković.

Naš sagovornik dodaje da kako bismo znali da li će Srbija napredovati, treba pre svega gledati šta kažu članice EU, a ne Evropska komisija.

– Izveštaj Evropske komisije je sveobuhvatan dokument napisan diplomatskim jezikom, tako da više strana može različito da ga tumači, mada za one koji znaju da „dešifruju“ diplomatski rečnik EK nema toliko različitih tumačenja. Ali čak i ako je izveštaj vrlo pozitivan, članice EU mogu da odluče da Srbija neće napredovati iz političkih razloga – zaključuje Ivković.

Briselu najvažnije da nema nazadovanja

– Ne bismo imali visoke posete iz Evropske unije u proteklim mesecima da su države članice spremne da oštrijim jezikom opišu situaciju koju živimo u Srbiji – poručuje po ovom pitanju direktor Instituta za evropske poslove Naim Leo Beširi i dodaje da iako nema napretka gotovo ni u jednoj oblasti života u kojoj EU ima nadležnost, za očekivati je da novi izveštaj Evropske komisije pokaže da nema nazadovanja u evropskim integracijama.

On navodi da će se EK u ovom izveštaju koristiti vrlo diplomatski jezik da se skrene pažnja da Srbija nije uvela sankcije Rusiji i da napredak u pregovorima s Prištinom ne postoji, ali da u formalnim ocenama će najverovatnije stajati da nema nazadovanja.

Beširi ističe da je to iz razloga što se Srbija usaglasila s nekim izjavama evropske diplomatije u proteklih godinu dana i uprkos činjenici da je Srbija zemlja kandidat s najmanjom stopom usaglašenosti zajedničke spoljne, bezbednosne i odbrambene politike EU, najvažnije je administraciji u Briselu da nema nazadovanja.

– Ipak, stava sam da nenazadovanje upravo znači suprotno. To znači da su godine koje prolaze pojeli skakavci i to u nesposobnosti vlasti da uskladi svoje zakonodavstvo s EU i da pokaže jasnu primenu istog od čega bi svi građani imali koristi, a ne samo privilegovana većina bliska vlasti – kaže naš sagovornik.

Beširi ocenjuje da je ovo samo novi pokušaji Brisela da Beograd privole pozamašnim sumama novca neophodnih za sprovođenje reformi.

– Novi izveštaj će u preko 80% teksta biti identičan prošlogodišnjem, a Srbiji će se kao đaku ponavljaču ponoviti sve ono što mi ovde živimo. Zakoni su loši, još lošije se primenjuju, građani i privreda nemaju pravnu ni sudsku zaštitu, institucije ne rade svoj posao, korupcija je sveprisutna dok kriminal caruje u izvlačenju novca građana kroz lažne i nameštene nabavke i podršku propagandnim medijima – ističe.

Beširi ostaje pri stavu da ovogodišnji izveštaj neće sadržati nikakve novitete, dodajući da nisu dovoljne godine da prođu da Srbija postane punopravna članica EU, već da je potrebno da se ozbiljno „zasuku rukavi“ i odlučno reše životna pitanja, od rasta cena i troškova života, preko infrastrukture i liberalne ekonomije do borbe protiv korupcije i kriminala i završno s rešavanjem regionalnih pitanja, mira s Prištinom i otklona od malicioznog ruskog i kineskog uticaja.

– Bez toga, Srbija nije pouzdan partner i nije joj mesto u EU, a posledice toga uveliko živimo – zaključuje.