Izveštaj Evropske komisije o poglavljima 23 i 24

Izveštaj je objavljen na sajtu Kancelarije za evropske integracije pre tri dana, iako na dokumentu kao datum izdavanja stoji maj 2017. godine.

Kako prenosi Juropijen vestern Balkans, za sada niko iz Ministarstva za evropske integracije, Kancelarije za evropske integracije ili Pregovaračkog tima ili Vlade Srbije nije javno govorio o tom dokumentu.

U tekstu se navodi da Evropska komisija ne konstatuje eksplicitno da li je Srbija ostvarila zadovoljavajući napredak ili ne, već se samo pominje da je do sada pripremljen veliki broj institucionalnih i zakonodavnih promena, odnosno da su usvojeni brojni pravilnici, strategije i akcioni planovi.

„Kako Srbija bude napredovala, pažnja će se postepeno premeštati na delotvornost reforme procesa zakonodavstva u praksi, na kapacitet institucija zaduženih za sprovođenje vladavine prava, kao i uslovima u kojima one postupaju“, navodi se u izveštaju.

Juropijen vestern Balksans navodi da ta birokratizovana floskula Evropske komisije znači da je došlo vreme kada će Evropska unija pratiti sprovođenje svega onoga što je usvojeno i da više neće biti važno da li je neki zakon ili pravilnik donet, već da li se on primenjuje.

U prošlogodišnjem izveštaju o napretku Srbije, Evropska komisija je borbu protiv korupcije označila kao oblast u kojoj nije ostvaren nikakav napredak.

U ovom izveštaju, koji se odnosi na Poglavlje 23, ne navodi se jasno da li je bilo napretka ili ne, ali ako se pogleda sve ono što se Srbiji zamera, jasno je da u ovoj oblasti i dalje tapkamo u mestu, navodi Juropijen vestern Balkans.

Tako, na primer, Evropska komisija konstatuje da Vlada ne sarađuje sa Savetom za borbu protiv korupcije i poziva vlast na konstruktivnu saradnju sa ovim državnim telom.

„Članovi Saveta nisu konsultovani o nacrtima zakona koji bi po proceni Saveta potencijalno mogli da utiču na korupciju u Srbiji“, piše u izveštaju.

Vlada bolju saradnju nema ni sa nezavisnim telom, odnosno Agencijom za borbu protiv korupcije.

„Agencija treba da dobije neophodne alate i političku podršku kao nezavisno telo kako bi u potpunosti ostvarila svoju ulogu u srpskoj politici u oblasti borbe protiv korupcije“, poručuje Evropska komisija i podseća da je novi zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije trebalo da bude
usvojen do polovine prošle godine.

Kada je reč o ostvarivanju osnovnih prava, u izveštaju se navodi da se „Srbija i dalje suočava sa velikim izazovima u stvaranju okruženja koje bi pogodovalo pluralističkoj medijskoj sceni“.

„Prijavljivani napadi na novinare i zastrašivanje novinara i dalje predstavljaju razlog za zabrinutost“, konstatuje Evropska komisija.

Podseća se i da je Srbija jedina evropska država koja pravno još nije regulisala oblast pružanja besplatne pravne pomoći, kao i da se kasni sa štampanjem udžbenika na jezicima nacionalnih manjina.

„Do februara 2017. godine, od planiranih 100 naslova štampano je 24, dok su 33 u procedure davanja saglasnosti i biće odmah nakon toga pušteni u postupak štampanja“, kaže se u izveštaju.