Foto: Tviter/ 1 od 5 milionaRadikalizacija protesta u Srbiji nedelju dana pre 20-godišnjice od bombardovanja SRJ teško da se može smatrati slučajnom podudarnošću, izjavio je zamenik predsednika Komiteta za spoljnu politiku gornjeg doma ruskog parlamenta Saveta federacije Vladimir Džabarov.
Džabarov je za današnje izdanje moskovskog dnevnika Izvestija kazao da u Srbiji medju opozicijom postoje snage koje su „za ubrzano zbližavanje sa Zapadom“, i da „nije isključeno da upravo njima odgovara sadašnja destabilizacija“.
„Pri tome, poboljšanje odnosa sa Zapadom po njihovom mišljenju treba da se odvija na račun pogoršanja odnosa sa Rusijom. Mislim da je Rusija za veliku većinu Srba bila i ostala jedan od glavnih saveznika i partnera“, rekao je Džabarov.
On je dodao da su protesti u Srbiji unutrašnja stvar same Srbije, u koju „Rusija nema nameru da se meša“.
Analitičar Pavel Kandelj iz Evropskog instituta Ruske akademije nauka rekao je listu da se dogadjaji u Srbiji razvijaju po scenariju „obojenih revolucija“, mada bi, kako smatra, u ovom slučaju bilo bolje nazivati je „bezbojnom“ revolucijom.
On je naveo da, mada Vašington i Brisel „saosećaju sa prozapadnom opozicijom“, Aleksandar Vučić još nije učinio sve što od njega očekuju.
„Od Vučića očekuju ono što je obećao svojim pokroviteljima na Zapadu, sporazum o normalizaciji odnosa sa Prištinom. Faktički je reč o priznanju nezavisnosti Kosova. Vašington i Brisel ga za sada ne otpisuju, ali se Vučić i njegova partija na vlasti nalaze dovoljno dugo“, rekao je Kandelj dodajući da je zbog nezaposlenosti, niskog životnog standarda i siromašnih penzionera „potencijal nezadovoljstva dosta visok“.
Analitičar je uveren da protesti mogu da postanu kritični za vlast Aleksandra Vučića pri dva uslova.
„Ako rukovodstvo podje na aktivnu primenu sile prema opoziciji, što predsednik za sada izbegava na svaki način, i u slučaju nekih odlučnih koraka u odnosu na Prištinu, koja uporno čini sve da spreči dijalog. U takvoj situaciji, šanse lidera Srbije da ostane na svom mestu se jako smanjuju“, ocenio je Kandelj.
Izvestija piše, pozivajući se na izvore u vladajućim krugovima Srbije, da Beograd za sada ne namerava da primeni silu, bojeći se optužbi zapadnih partnera.
List podseća da se 24. marta navršava 20 godina od početka bombardovanja SRJ i dodaje da je neizvesno da li će tog datuma biti održane nove akcije.
Tog dana mitinzi mogu da dobiju nove obrise, a reakcija na primenu sile, ako se vlast na to odluči, verovatno će biti posebna, dodaje Izvestija.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
