Izvestilac EP: Srbija mora da napravi izbor u svojoj spoljnoj politici između Rusije i EU

„Ili će da nastavi odnos sa Putinovim režimom, koji mnogi nazivaju fašističkim, ili će Srbija da krene u pravcu politike Evropske unije. Da se podrži Ukrajina, da se usprotivi režimu Putina i da se gleda u mogućnost neke drugačije Rusije posle njega“, istakao je Kubilijus, prenosi N1.

N1 podseća da poslanici Evropskog parlamenta traže od komesara Evropske unije za spoljne poslove Žozepa Borela da sankcioniše 13 pojedinaca koji su uključeni u progon ruskog opozicionara Vladimira Kara-Murze, a u rezoluciju Evropskog parlamenta za Srbiju ušao je amandman kojim se izražava zabrinutost zbog prisluškivanja dvojice ruskih opozicionara u Beogradu, i dostavljanje informacija o njima ruskim službama bezbednosti.

„Mi iskazujemo svoju solidarnost sa dvojicom ruskih opozicionara, pošto vidimo šta se dešava u Rusiji. Zabrinuti smo, posebno za Kar-Murzu, koji je u zatvoru. Zatražili smo od Borela da pokrene sankcije protiv tih zvaničnika u Rusiji, koji su učestvovali u tom progonu. Znamo da je ta priča pokrenuta sa nekim događajima u Srbiji, gde su srpski zvaničnici učestvovali u tome, i kako se čini, davali informacije rusklim zvaničnicima“, rekao je Kubilijus i dodao da je nakon početka rata u Ukrajini promenjen odnos svih zemalja prema Rusiji koje žele da uđu u Evropsku uniju i ruskih zvaničnika. Takođe, napominje da prisluškivanje može da utiče na budućnost proširenja Evropske unije.

„Zemlje koje žele da uđu u Evropsku uniju, između ostalog i Srbija, pre nego što uđu nu nju kao punopravne članice, moraju da se pridruže evropskim politikama, u ekonomiji, vladavini prava i spoljnoj bezbednosnoj politici. A sada, rat Rusije protiv Ukrajine postavlja pitanja odnosa različitih zemalja sa Rusijom. Ta pitanja su se zaoštrila. Zemlje kandidati moraju da donesu jasne odluke, šta je njihov stav? Da li će podržati Putina do kraja njegovog režima, ili će kao demokratske zemlje Evrope podržati Ukrajinu i boriti se protiv nedemokratskog, autoritarnog, čak fašističkog Putinovog režima, i to je odluka srpskih zvaničnika i srpskog naroda“, rekao je izvestilac EP.

Upitan da prokomentariše zahtev za sankcionisanjem 13 osoba koji su uključeni u progon ruskog opozicionara Vladimira Kara-Murze, on je precizirao da se radi o ruskim zvaničnicima, i da među njima nema srpskih funkcionera.

Govoreći o otkazanoj poseti ministra inostranih poslova Rusije Sergeja Lavrova Srbiji, on je kazao da zemlje koje su zabranile prelet aviona gde je bio Lavrov „razumeju kakve politike treba da sprovode“.

„One shvataju da će Evropska unija podržavati Ukrajinu do njene pobede, što znači da će biti velikih promena u Rusiji, i da će morati da razmišljaju o Rusiji posle Putina. Ne znam da li srpske vlasti imaju tako jasnu viziju i da li se pripremaju za neku drugačiju Rusiju“, rekao je Kubilijus.

Ponavlja da Srbija treba da uskladi ekonomsku i bezbednosnu politiku sa Evropskom unijom.

„Ako Srbija nije u stanju da sebe uskladi sa evropskim politikama, to je problem Srbije, a ne Evropske unije. Ja bih pozvao vlast u Srbiji, da bude dovoljno hrabra i da gleda dugoročno. Putin i režim u Kremlju nisu Rusija, oni ne predstavljau sve Ruse. Rusija može da bude, i biće drugačija. I Srbija mora da se pripremi za jednu drugačiju Rusiju, i da ulaže u odnose sa tom Rusijom koja tek dolazi, demokratskom Rusijom. U slučaju Kara-Murze, izveštaj Evropskog parlamenta nije dobar za Srbiju, i zbog toga Srbija mora da napravi izbor, u kom pravcu će ići u svojoj bezbednosnoj i spoljnoj politici“, istakao je izvestilac Evropskog parlamenta za dijalog sa Moskvom.