„Izvinjenja građanima obe zemlje“: Kako je izgledala prva zvanična poseta hrvatskog predsednika Srbiji i Crnoj Gori?

Ovom prilikom su se predsednik državne zajednice Srbije i Crne Gore, Svetozar Marović i predsednik Hrvatske Stejpan Mesić izvinili za sva zla ili štetu koje su građani ove dve države počinili jedni drugima.

Marović i Mesić su se prilikom ove posete založili i za pojedinačnu odgovornost onih koji su počinili ratne zločine tokom rata u Hrvatskoj.

Hrvatska delegacija na čelu sa Mesićem se tada sastala sa najvišim predstavnicima Srbije i SCG kao državne zajednice, kao i sa predstavnicima hrvatske etniče zajednice u SCG i organizacijama koje rade na povratku izbeglih lica.

„Ne želimo, niti pristajemo da živimo u prošlosti, već u zajedničkoj evropskoj budućnosti. Svi nosimo puno emocija i predrasuda koje nekad opterećuju racionalno prosuđivanje. Kao predsednik državne zajednice, u ime prošlosti koju ne možemo zaboraviti, želim da se izvinim za sva zla koja je bilo koji građanin Srbije i Crne Gore učino bilo kome u Hrvatskoj“, rekao je tada Svetozar Marović.

On je objasnio da je izvinjenje uputio ne zbog toga što misli da su narodi krivi, već zbog toga što svi pojedinci koji su počinili zločine treba za to da odgovaraju pred sudom.

Kompletna digitalna arhiva svih brojeva Danasa od 1997. do danas dostupna članovima Kluba čitalaca Danasa na portalu klub.danas.rs.

„Prihvaćam ovu simboličku ispriku i ispričavam se svima onima kojima su građani Hrvatske nanjeli bol i štetu zloupotrebljavajući poziciju ili zakon u bilo koje vrijeme i bilo kada“, rekao je data predsednik Hrvatske Mesić.

Dvojica predsednika su ovaj susret tada ocenili kao izuzetno značajan ne samo za dobrosusedske odnose već i zbog „svih budućih sporazuma i akcije koji će olakšati život građanima dveju zemalja“.

Tada je kao zajednički cilj SCG i Hrvatske ocenjena regionalna saradnja i regionalna saradnja i evropske integracije.

Predsednik Marović je tada ocenio da je sastanak sa Mesićem u velikoj meri ispunio očekivanja iako nisu rešena sva pitanja iz prošlosti.

Dvojica predsednika su tada ocenila da sudbine raseljenih i nestalih moraju biti prioritet, a ukidanje viznog režima bi trebalo da bude trajno rešenje jer je to ujedno bilo i evropsko rešenje.

Mesić je nakon sastanka sa vrhom SCG precizirao da je tokom rata u Hrvatskoj BiH bilo nedozvoljenih radnji i da krivica mora da bude pojedinačna.

„Moraju odgovarati konkretni Srbi, konkretni Hrvati i konkretni Bošnjaci, jer se tek onda oslobađamo kolektivne krivnje“, izjavio je tada Mesić. Dodao je i da to mora da uradi domaće pravosuđe ili Haški tribunal.

Duh pomirenja

Dnevni list danas je pre 20 godina preneo i šta su pisale velike svetske novinske agencije o prvoj zvaničnoj poseti jednog hrvatskog predsednika Beogradu.

Agencija Frans-pres je gestove izvinjenja dva predsednika ocenila kao najveće iznenađenje Mesićeve posete Beogradu, i podsetila da javnost i politički analitičari od njegove posete SCG nisu očekivali spektakularne rezultate.

Konstatovali su i da Beograd i Zagreb, razmenjujući izvinjenja za međusobno izazvane patnje tokom rata koji je ostavio nekih 20.000 mrtvi i naterao 200.000 srba da pobegnu iz Hrvatske, učinili značajan korak ka potpunoj normalizaciji međusobnih odnosa.

Asošijeted pres je tada ocenio da izvinjenja unose duh pomirenja i prevazilaženja nesporazuma koji su ostali da tinjaju između dve zemlje od završetka rata.

Kao još otvorena pitanje između Beograda i Zagreba, američka agencija je navela povratak izbeglica, rešenja imovinskih prava i par manjih razmirica oko zajedničke granice.

Nemačka agencija DPA napisala je u uvodnoj rečenici izveštaja iz Beograda da su Mesić i Marović poslali novu poruku da odnosi između Srbije i Hrvatske nastavljaju putem unapređenja, uprkos problemima koji preostaju da se reše.