Izvršna komisija u Prištini odobrila zvaničan stav za podnošenje zahteva Kosova za članstvo u EU

Na sastanku je, kako je saopštila kosovska vlada, rečeno da je članstvo Kosova u EU strateški cilj.

„To je dokazano primenom Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, agendom evropskih reformi, regionalnom saradnjom i učešćem u programima EU i različitim formatima u okviru nje“, naznačeno je.

Članovi komisije razgovarali su ujedno i o narednim koracima institucija u vezi sa podnošenjem zahteva za članstvom.

Govorilo se i o geopolitičkoj situaciji i „drugim relevantnim dešavanjima“.

Ova komisija je osnovana na 94. sednici vlade i funkcioniše, kako je prethodno najavljeno, kao međuinstitucionalni mehanizam odgovoran za pripremu aplikacije za članstvo u EU.

Od početka rata u Ukrajini kosovska diplomatija pojačano lobira za učlanjenje Kosova u međunarodne organizacije. Tako je Kosovo u maju predalo zahtev za članstvo u Savetu Evrope, a tada ujedno i najavilo podnošenje zahteva za članstvo u EU.

Iz kosovske vlade saopštili su nedavno da se u decembru očekuje da podnesu zahtev za članstvo u Evropskoj uniji.

Još u septembru je za Danas Vladimir Međak, član Glavnog odbora Evropskog pokreta u Srbiji, rekao da Kosovo ne ispunjava prvi formalni uslov da bi podnelo aplikaciju za članstvo u EU, budući da pet zemalja članica Unije ne priznaje njegovu nezavisnost.

On je podsetio na član 49. Osnivačkog ugovora EU u kojem se navodi da svaka evropska država može da podnese zahtev.
Najava Vlade Kosova da se decembru očekuje da Kosovo podnese zahtev za članstvo u Evropskoj uniji uzbudila je deo javnosti i medija u Srbiji iako ovo nije prvi put da se iz Prištine čuju ove najave.

Nakon što je Kosovo u maju apliciralo za članstvo u Savetu Evrope i zavničnici u Prištini objavili da imaju neophodnu podršku dve trećine zemalja, počele su spekulacije da se Kosovo sprema i da zatraži članstvo u EU.

U septembru je o tome u Pragu zamenik kosovskog premijera Besnik Bisljimi obavestio je ministra za evropska pitanja Češke, zemlje koja do kraja godine predsedava Unijom.

Isto je ponovila i predsednica Kosova Vjosa Osmani, rekavši da je Kosovo napredna zemlja, „svetionik nade“ i slučaj sui generis, čiji je status rešen „nepovratno i jednom zauvek“, da je to nepovratna realnost i da je kao konstitutivna jedinica bivše države izašla disolucijom, a ne secisijom, čiju je nezavisnost potvrdio Međunarodni sud pravde.

„Sada pokušavamo da nateramo Srbiju da primeni to što je potpisala. Na primer, pitanje električne energije, ličnih karata, registarskih tablica, jer se Srbija sa tim sama složila da to prizna. Međutim, kada to pokušamo da primenimo, pogodite šta – opet – oni doteraju tenkove na granice“, rekla je u septembru Osmani.

Osnovana je i Izvršna komisiju za članstvo u Evropskoj uniji kao prvi proceduralni korak za pripremu aplikacije.

Sada je tu nameru ozvaničila i kosovska vlada, a stručna javnost i na Kosovu i u Srbiji razmatraju da li je pravi trenutak za to.

Još u septembru je za Danas Vladimir Međak, član Glavnog odbora Evropskog pokreta u Srbiji, rekao da Kosovo ne ispunjava prvi formalni uslov da bi podnelo aplikaciju za članstvo u EU, budući da pet zemalja članica Unije ne priznaje njegovu nezavisnost.

On je podsetio na član 49. Osnivačkog ugovora EU u kojem se navodi da svaka evropska država može da podnese zahtev.

– Međutim, pet članica EU Kosovo ne smatra državom. Ono ne ispunjava formalni uslov. Dva su formalna uslova, prvi je da je u zemlja u Evropi, što je faktički ispunjeno, a drugi je da je država. Kosovo to ne ispinjava u skaldu sa shvatanjem svih 27 država članica. Ono to može da uradi, ali za to moraju da se dogovore sa predsedavajućim EU, koji mora da objasni državama članicama koje ne priznaju Kosovo da to ne znači da su ga priznale – objašnjava Međak.

Prema njegovim rečima, predsedavajući uvek ima diskreciono pravo da te stvari uradi.

– I kad je Srbija podnosila zahtev za prijem, podnela ga je tokom švedskog predsedavanja jer je Švetska na to blagonaklono gledala. Ali onda je aplikacija stajala šest meseci u fioci dok se nisu stekli uslovi i to politički uslovi. Ovde je reč o formalno pravnim uslovima i pitanje je kako bi se gledalo na to i da li bi to smatrali kršenjem Osnivačkog ugovora od strane predsedavajućeg – zaključio je tada Međak.

A direktor Instituta za evropske poslove Naim Leo Beširi za Danas je tada rekao da je rano za aplikaciju Kosova za članstvo u EU, a i da je rano i za reakciju Srbije.

– Aplikacija za članstvo u Evropskoj uniji prvi je korak dugog puta ka punopravnom članstvu. Imajući u vidu da pet od dvadesetsedam članica ne prepoznaje nezavisnost Kosova, teško je očekivati da bi Savet Evropske unije mogao jednoglasno da zatraži mišljenje Evropske komisije o aplikaciji za članstvo što je drugi korak. Bilo bi iznenađenje da se Španija, Kipar i Grčka slože da se pokrene drugi korak. Ukoliko bi se to dogodilo, odgovaranje na upitnik Komisije i sastavljanje izveštaja može da potraje i dve godine, kao u slučaju Srbije. Drugim rečima, rano je za aplikaciju, a rano je i za reagovanje Srbije – naveo je on.