Jakšić: Dolazimo s Kosova 13. aprila u Beograd

I na svim prethodnim protestima u Beogradu bilo je ljudi sa Kosmeta, pogotovo na onom povodom godišnjice Oliverovog ubistva. Nije nas niko pozvao, ali to nije ni neophodno. Prema dosadašnjim najavama, svakako će više desetina nas iz Kosovske Mitrovice, ali i ostalih mesta južno i severno od Ibra 13. biti u prestonici, kaže za Danas Marko Jakšić, jedan od organizatora protesta „Jedan od pet miliona“ na Kosovu i bivši odbornik u Skupštini Kosovske Mitrovice sa liste „Srbija, demokratija, pravda – Oliver Ivanović“.

* U Beogradu deo opozicije veruje da je vlast protestima poljuljana, kako reaguju članovi i simpatizeri Srpske liste na severu na proteste?

– Ponašanje funkcionera Srpske, ujedno i SNS-a, naročito oštra osveta prema učesnicima protesta „Jedan od pet miliona“ kroz otkaze, suspenzije i premeštanja sa radnih mesta, kao ostale pretnje i šikaniranja pokazuju veliku nervozu u njihovim redovima. To potvrđuje da im protesti smetaju, da ih prilično iritiraju, posebno ovde gde se tako nešto nije očekivalo, jer je kreirana lažna slika da politiku Aleksandra Vučića podržavamo apsolutno i bezrezervno. Međutim, još je dug put pred nama da vlast, i na lokalnom ali i centralnom nivou bude poljuljana. Sedam godina oni prave sistem vladavine zasnovan na strahu, nasilju, laži, prevarama, ucenama, kršenju Ustava i zakona da bi dozvolili da ih tako lako poljuljamo. No, bitno je da je put trasiran, i jedno je sigurno – na njegovom kraju čeka nas promena ovog destruktivnog režima. Pitanje je trenutka kada će se to desiti, ali posle toga nas čeka mnogo teži i važniji posao. A to je restauracija čitavog sistema.

* Nemački stručnjak za Balkan Volfgang Išinger kaže da smo svetlosnim godinama udaljeni od rešenja za Kosovo. Kakav je vaš i utisak ljudi koji žive na severu Kosova o tome koliko je rešenje blizu ili daleko?

– Kada se tako govori onda je Nobelova nagrada za mir prava mera za one koji dođu do rešenja u tim ‘okolnostima’. Naprotiv, iako Haradinajeve takse ili Vučićeva retorika ponekad izgledaju kao potvrda Išingerovog stava, ipak je 2019. godina rešenja. Balkan je spletom okolnosti ponovo postao poprište sukoba velikih sila, te je ‘kompromisno’ rešenje sa ‘ustupkom’ Srbiji šansa da se u potpunosti umanji uticaj Rusije i učvrsti evroatlantska budućnost regiona nakon ulaska Crne Gore u NATO i sporazuma između Grčke i Makedonije. Pored toga ovo je poslednja prilika u narednih 30-ak godina da Kosovo dobije priznanje od strane Srbije uz određenu cenu, što politička elita u Prištini, iz njihove perspektive, ne bi smela da propusti. Ako ponove Miloševićevu grešku iz devedesetih vezanu za kontrolu čitavog Kosmeta, odlično. Nijedan političar posle Vučića neće moći ili hteti da nešto takvo učini.

* Očekujete li vanredne izbore na Kosovu?

– Ne. Održavanje izbora i na Kosovu, ali i u Srbiji, značilo bi dodatno odugovlačenje u već taksama prekinutim pregovorima i drastično umanjilo mogućnost za postizanje dogovora, tako da takve ‘egzibicije’ neće biti dopuštene od strane međunarodne zajednice.

* Koliko ljudima na Kosovu znače vesti o broju zemalja koje su povukle priznanje Kosova?

– Povlačenja priznanja Kosova značajna su samo zbog toga što potvrđuju činjenicu da ni posle 11 godina nezavisnost nije konačna i definitivna. Ne verujem da veliki broj ljudi zna gde je Palau, niti će baš da zbog povlačenja priznanja otići tamo da pliva sa ajkulama, ali svaka ta mikrodržava uglavnom u međunarodnim ogranizacijama ima glas snage kao i SAD, što može da bude važno oko različitih glasanja npr. u UN ili UNESCO.

* Da li su građanima na severu Kosova dovoljno jasni stavovi opozicije u Srbiji o rešenju za problem Kosova?

– Mislim da nisu. Jer im nisu ni dovoljno poznati. Siguran sam da tome umnogome doprinosi medijski mrak, pošto prostor za drugačije informisanje od onog koje plasira režim, osim preko društvenih mreža, ovde ne postoji. Stavove opozicije o Kosmetu zlonamerno serviraju predstavnici vladajuće većine kroz medije sa nacionalnom frekvencijom ili preko lokalnog TV Mosta definišući ih kao izdajničke, destruktivne i usmerene na iseljavanje i gubitak Kosmeta. Odnosno, pripisuju im one epitete koji ustvari oslikavaju odnos trenutne vlasti prema Kosmetu. Dok su korisnici društvenih mreža uglavnom mlađi ljudi, i svakako malobrojniji.

* Kako ocenjujete stavove Boška Obradovića i Dragana Đilasa o Kosovu?

– NJihovi stavovi, ujedno i stav SZS istaknut u programu saveza da je cilj pronalaženje održivog i pravičnog rešenja postignutog kroz dijalog sa Albancima a koje bi uvažilo Ustav Republike Srbije, su prihvatljivi i značajni. Pitanje Kosmeta je podjednako važno kao sloboda medija ili vladavina prava tako da je poželjno da se o njemu češće govori. Od svake naredne vlasti očekujem da prvo ukloni pogubne posledice svih Vučićevih i Đurićevih briselskih pobeda od po 5:0 nakon kojih je položaj Srba na Kosmetu drastično gori nego što je bio pre dijaloga u Briselu. Tek nakon toga je moguće voditi iskrene pregovore koji ne bi smeli biti vremenski limitirani. Naravno sve pod uslovom, da do nekakvog sporazuma ne dođe ove godine.

* U koliko mesta na Kosovu je organizovan i i dalje traje protest „Jedan od pet miliona“?

– Do sada su protesti, njih 9 ukupno, održani u Kosovskoj Mitrovici, Gračanici, Partešu i na administrativnom prelazu Jarinje. Sa protestima na Kosmetu će biti nastavljeno i u narednom periodu.

Nasilje na Kosovu eksplodira neočekivano

* Slažete li se sa ocenom KFOR-a da je bezbednosna situacija na severu stabilna?

– Bezbednosna situacija na Severu je po ocenama KFOR-a bila stabilna i neposredno pre marta 2004. pa smo posle imali ekstremno etničko nasilje, ili u julu 2011. pa je usledilo više od godinu dana barikada. Situacija deluje kao mirna, ali prilično podseća na onu koja je prethodila pomenutim događajima. Nasilje na Kosovu eksplodira neočekivano, i uvek bude na štetu Srba.