Jakšić: Slab uticaj na Dodika

I kada premijer Vučić u Parizu izjavi da najviše strahuje od destabilizacije Zapadnog Balkana, onda smatram da je, pre svega, mislio na situaciju u RS u vezi sa referendumom, objasnio je Jakšić.

Kao sagovornik u seriji intervjua „Bet rukavica“, Jakišić je ukazao da referendum u RS jeste destabilizujući faktor u čitavom regionu, koji ima tri neuralgične tačke: Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju i Kosovo.

Upitan da li je dilema Evropska unija (EU) ili Rusija stvarna ili lažna, Jakšić je odgovorio da je ta dilema kod nekih ljudi u Srbiji stvarna, mada on ne vidi razlog za to, jer smatra da nema nikakve potrebe da Srbija ne sarađuje i sa EU i sa Rusijom.

Jakšić je podsetio da je u zvaničnoj politici Srbija članstvo u EU proglasila svojim strateškim ciljem i da je zato stvaranje dileme EU ili Rusija jako loše i samo pomaže da jačaju pritisci sa Istoka.

Prema oceni Jakšića, vrlo je simptomatično da su na izjavu nemačkog državnog sekretara za Evropu u Ministarstvu spoljnih poslova Mihaela Rota odmah reagovali oni koji su u suštini prozvani – pobornici jačeg približavanja Rusiji.

Izjava Rota je potpuno legitimna, istakao je Jakšić i podsetio da je nemački državni sekretar upitao hoće li Srbija da se jasno opredeli za EU i, u skladu sa tim, vremenom počne da prihvata sve više obaveza koje proističu iz puta ka EU.

To ne znači da se time ukida saradnja sa Rusijom. Ista ta Nemačka veoma dobro sarađuje sa Rusijom i mnogo je bolje sarađivala dok nije bio zaveden režim sankcija, rekao je Jakšić.

Prema tome, to jedno drugo ne isključuje, ali ovo je više politička orijentacija koju smo mi prihvatili, ocenio je Jakšić, koji smatra da se u praksi izgleda vrlo često sabotira to napredovanje ka EU i nudi alternativa koja se zove evroazijska federacija.

On je konstatovao i da nije dobro to što se u EU samo retorički govori o proširenju, dok ono u praksi uopšte nije na dnevnom redu.

Videli smo i pre neki dan, na osnovu izlaganja predsednika Evropske komisije, da se proširenje uopšte ne pominje. Tako da smo mi prepušteni opasnom procesu, upozorio je Jakšić, a to je da sami pokušamo da se približimo EU, dok ona ne izražava neka jača očekivanja.

Upitan o odnosima Srbije i Hrvatske posle izbora, on je primetio da postoji određena zakonitost da se dve desničarske stranke uvek lakše dogovore.

To bi u ovom slučaju moglo da važi, ako Hrvatska demokratska zajednica (HDZ), kako se očekuje, napravi koaliciju u Hrvatskoj. Na vlasti u Srbiji je stranka desnog centra, prema tome dve stranke sa jakim nacionalističkim osnovama će se lakše dogovoriti, nego što su to svojevremeno uspevali Ivo Josipović i Boris Tadić, predvideo je Jakšić.

On je konstatovao da u Hrvatskoj više nema potrebe za nekom vrstom predizborne retorike u kojoj i nije prednjačio HDZ, već socijaldemokrate, tako da sada postoje sve pretpostavke da se krene u ozbiljnu normalizaciju odnosa koja je u interesu obe strane.

Prema rečima Jakšića, normalizacija odnosa ne bi trebalo da se svede samo na bukete cveća koji se na sredini mosta predaju hrvatskoj predsednici, jer je to mnogo ozbiljniji proces, koji ne zavisi od ličnog odnosa lidera u jednoj ili drugoj zemlji.

Upitan kako odluka Velike Britanije da izađe iz EU utiče na Srbiju, Jakšić je odgovorio da su efekti negativni i da će biti potrebno vreme da se oni saniraju.

Verovatno će talas tog uticaja početi da slabi tek onog trenutka kada se završe i tehnički pregovori o izlasku Velike Britanije iz EU, prognozira Jakšić.

Dok god ti pregovori traju, to je aktuelna tema, ta aktuelna tema stimuliše i evroskeptike kojih po Srbiji, prema rečima Jakšića, nažalost ima više nego što bi se to danas očekivalo.

On je upozorio i da Bregzit ima svojevrsnu radijaciju koja se širi Evropom i stimuliše sve evroskeptične pokrete i antievropske pokrete, kako u Francuskoj, Holandiji, Danskoj, tako i u Srbiji.

Na pitanje ko je od kandidata za Belu kuću bolji za Srbiju, Jakšić je ocenio da je Srbija na periferiji američke spoljne politike i da je loš svaki pokušaj da se Srbija zvanično svrsta među pristalice jednog od kandidata i za njega navija.

Srbija je samo u poziciji da posmatra ko će pobediti. Ne mislim da su u pravu oni koji najvijaju za Trampa zato što nas je muž Hilari Klinton bombardovao. To apsolutno nikakve veze sa savremenom politikom nema. Treba biti realan i hladne glave, čekati i posle se odrediti, savetovao je Jakšić.

On veruje i da će se u briselskim pregovorima još lomiti koplja oko Zajednice srpskih opština, o kojoj se dugo priča, ali ništa nije urađeno.

Sa srpske strane nije napravljen statut tih opština. Sada, kada je srpska strana krenula da ga pravi, vidimo da postoji alternativni statut, koji prave vlasti u Prištini, ukazao je Jakšić.

Dakle, dodao je on, svaka situacija i svaka tačka na dnevnom redu pregovora u Briselu ima velika osporavanja i vidi se koliko je teško.

Zajednica srpskih opština jedna je od bitnih pretpostavki, mnogo važnija nego što su automobilske tablice ili telefonski broj, jer bi ona suštinski trebalo da odredi status življenja srpske manjine na Kosovu, precizirao je Jakšić.

Kada je reč o pregovorima sa EU, on je napomenuo da se nedovoljno govori o suštinskom napretku i zatvaranju poglavlja, i kao primere pomenuo poglavlja 23 i 24.

Ne vidim veliki pomak u reformi pravosuđa, koja je jedna od ključnih reformi koja se od Srbije očekuje. Ne vidim poboljšanje na medijskoj sceni. Ako ne vidim pogoršanje, onda poboljšanje, svakako, ne vidim, predočio je Jakšić.

Prema njegovoj oceni, morali bismo zato mnogo više i ozbiljnije da razmislimo, da se ne hvalimo samo time kako ćemo otvoriti neko poglavlje, nego šta ćemo učiniti da se ta poglavlja zatvore.

Iskustva sa poglavljima 23 i 24, imajući u vidu da nema suštinskog napretka, kako smatra Jakšić, pokazuju da se nedovoljno radi na onome što obećavamo i što kažemo našim građanima da radimo i što verovatno pokušavamo da ubedimo i naše pratnere u Briselu.

Nemam utisak da se na tome radi, jer ne vidim nikakve rezultate, zaključio je Jakšić.