Jakšić: Srbi sa Kosova kolateralna šteta Vučićevih pobeda

Naši sagovornici navode da je i Srbina na Kosovu jasno da su “kolateralana šteta Vučićevih pobeda“, Kurtijevih ambicija i slepila SAD, Velike Britanije i EU. Eventualno priznanje KiM bilo bi samo dodatno ubrzanje njihovog nestanka sa ove teritorije.

Rada Trajković, predsednica “Evropskog pokreta Srba sa Kosova i Metohije, smatra da u kalkulacijama o Kosovu, javno mnjenje i nije toliko važno, jer je narod već pasiviziran godinama zbog sistematske režimske propagande. A Srbi na samom Kosovu su već dugo dati na milost i nemilost kriminalnim strukturama i oni nemaju slobodu da reaguju. To malo zabrinutosti koju Vučić ima o reakciji javnosti na temu Kosova, kaže Trajkovićeva, on već amortizuje pričama o jeftinijem gorivu.

“Predsednik Vučić uporno interpretira međunarodne odnose po pitanju Kosova na način koji Srbiji ne ide u prilog. Njegove razloge za to ne znam, ali znam da je njegova tvrdnja da se priznanjem Kosova od strane Srbije, Putinu oduzima argument u Ukrajini potpuna nelogičnost i nonsens. Putinu bi upravo išlo u korist kada bi centralna vlast jedne države priznala rezultate etno-secesionistickog pokreta na svojoj teritoriji. To bi za Putina značilo jačanje očekivanja da bi i Vlada Ukrajine, poput srpske vlade, kad-tad mogla priznati takozvanu “realnost na terenu” i prihvatiti samoproglašenu drzavnost Donjecka i Luganska”, navodi Trajkovićeva.
Prema njenim rečima, ako je istina da je Srbija pod pritiskom nekih međunarodnih aktera da po ovoj lošoj logici prizna Kosovo, onda su i ti akteri kratkovidi, jer ne vide dalekosežnu posledicu takve akcije koja će ojačati etnički nacionalizam, a i secesionizam na Balkanu i u širem evropskom kontekstu. A to je, kako kaže, upravo Putinov cilj.

Marko Jakšić, pravnik i nekadašnji bliski saradnik ubijenog Olivera Ivanovića ističe za Danas da se predsednik Vučić, u nameri da sačuva vlast po svaku cenu, ponaša kao očajnik koji patetikom i demagogijom želi da izmanipuliše i umrtvi javnost u Srbiji, uglavnom svoje birače, i pripremi ih za tobože težak izbor koji mu se kao nameće. Izbor između budućnosti i boljeg života koja je isključivo vezana za članstvo u EU i priznanja nezavisnosti Kosova. Taj izbor u stvarnosti ne postoji, zato što Srbija neće biti deo Unije ni narednih deset godina čak i da prizna Kosovo, kao što je i upitno postojanje EU posle Bregzita.

U ovom trenutku, navodi sagovonik Danasa, kada je dijalog Beograda i Prištine zapao u ćorsokak i kada je rat u Ukrajini reafirmisao princip teritorijalnog integriteta i suveriniteta, pitanje priznanja nezavisnosti Kosova od strane Srbije, jedino je potrebno onima koji su time napravili presedan da bi on to prestao da bude.

“Koliko god da se trenutni šarlatan od predsednika trudi da poziciju Srbije, po pitanju Kosova predstavi očajnom, jer isključivo govori samo o očekivanjima njegovih zapadnih “partnera“ jedini odgovoran za nju je on lično. Jer je on taj koji je prihvatio da učestvuje u procesu dijaloga u kojem posrednici od samog početka imaju jasno očekivnje za kraj, a to je međusobno priznanje. I Briselski sporazumi, i Vašingtonski sporazum su zaključeni sa tim ciljem i to je neko ko je bio ključni učesnik i potpisnik morao toga biti svestan”, ističe Jakšić i dodaje da sve što je Vučić potpisivao, ili iza zatvorenih vrata obećavao, a uz to još mnogo što šta što mu je bilo dopušteno, sada dolazi na naplatu.

Prema njegovim rečima ozbiljan državnik na mestu predsednika Srbije bi u ovim vremenima u razgovoru sa predstavnicima onih država koje su priznale jednostranu secesiju Kosova, njih podsećao na to koliko je to pogrešna odluka i tražio da je povuku. Dok bi odgovoran čovek, zbog toga što je svojim pogrešnim potezima doveo do toga da se njegova država nađe u teškom položaju, podneo ostavku.

“ Nažalost, naš predsednik nije ni jedno ni drugo. Zato od njega očekujem u narednom periodu mnoga popuštanja po pitanju Kosova, pa čak i priznanje pravdajući se time da time čuva mir i budućnost, kao i bezbednost Srba na Kosovu. Pozivanje na Putina i njegovo tumačenje odluke Međunarodnog suda pravde, kao i tumačenje pitanja koje je Generalna skupština UN na predlog Srbije postavila sudu su još jedan loš pokušaj manipulacije istinom i prebacivanja odgovornosti. Odluka MSP ništa ne govori o secesiji Kosova već kaže da tekst deklaracije koju je usvojila grupa privatnih lica nije u suprotnosti sa međunarodnim pravom. Putinovo pozivanje na ovu odluku, kao i na jednostranu nezavisnost Kosova u cilju opravdanja akcije u Ukrajini, ne može ugroziti ustavne pozicije Srbije u pogledu južne pokrajine, već ih napotiv dodatno ojačati, jer je podjednako pogrešno i ono što se dešava u Ukrajini kao i priznanja jednostrane nezavisnosti Kosova”, objašnjava sagovonik Danasa.

Na pitanje kako na najavu mogućeg priznanja nezavisnosti Kosova reaguju Srbi iz južne srpske pokrajine, on kaže da su Srbi na Kosovu kolateralana šteta Vučićevih “pobeda“, Kurtijevih ambicija i slepila SAD, Velike Britanije i EU. Eventualno priznanje bilo bi, kaže, samo dodatno ubrzanje njihovog nestanka sa ove teritorije, koji se svakodnevno dešava, a o čemu se gotovo i ne govori. I to zarad velikih ideala- evropske budućnosti i boljeg života Srbije bez Kosova i Kosova bez Srba.

“ Bilo bi smešno, da nije žalosno”,kaže Jakšić.

Goran Bogdanović, bivši ministar za KiM u vladi Mirka Cvetkovića i potpredsednik SDS kaže da od dolaska na vlast naprednjaci stralno traže krivca u nekom drugom, a sada i u Vladimiru Putinu.

“Kad sami tražite đavola i interpretirate odluke Međunarodnig suda pravde, onda dođete u situaciju da i međunarodna zajednica shvati da imate nameru da priznate nezavisnost Kosova. Tačno je da međunarodna zajednica želi da Sbija prizna Kosovo, ali je isto toliko tačno da ti pritisci nisu toliki kakve ih predstavlja Vučić. Njima je pre svega cilj potpisivanje sveobuhvatnog obavezujućeg sporazuma, a priznanje nezavisnosti će doći postepeno”, kaže Bogdanović koji tvrdi da i sam često razgovara sa međunarodnim akterima.

On napominje da se ljudi sa Kosova već dovoljno osećaju izdanim. Više su u strahu od odluka Beograda, nego od samih Albanaca.

“Uplašeni su za goli život, tako da sutradan kada bi Vučić priznao Kosovo, bojim se da niko od tamošnjih Srba ne bi izašao da protestvuje, napominje Bogdanović, dok dr Marko Jakšić, bivši visoki funkcioner DSS kaže da o raspoloženju Srba sa KiM dovoljno govori to što se svakodnevno, bez pompe i velikih objašnjenja iseljavaju sa Kosova.
Gradovi, poput Leposavića, Zubinog potoka, Kosovske Mitrovice sve su prazniji. Nekada se u Mitrovici rađalo po hiljadu dece, a sada nema ni 400 i to, kaže, jasno govori, o odlasku Srba sa Kosova, koji su izgubili svaku nadu u bolje sutra i koji su izgubili nadu da će obećanja Beograda iz proteklih godina biti ispunjena.

“Dan kada je Sveti Georgije ubio aždahu, predsednik Srbije je iskoristio da za sve nevolje okrivi predsednika Rusije, počev od laganog do sigurnog priznanja samproglašene republike Kosovo do toga da je Putin sam kriv što će Srbija da mu uvede sankcije. Nažalost, predsednik je u svom višesatnom govoru zaboravio da kaže da Srbija nije jedina koja nije uvela sankcije Rusiji, već da sankcije nisu uvele Turska, Gruzija, Moldavija, zemlje koj su u sporu sa Rusijom,potom Belorusija, Kazahstan, Jermenija, Nije rekao ni istinu zbog čega se tako drastično menja spoljna politika Srbije”, kaže Jakšić i dodaje možda zato da bi u drugi plan pale predsednikove kriminalne veze.

“Opet imamo na delu manipulaciju predsednika Srbije, sa ciljem da se zavaraju građani zbog loše vladavine i sve težeg života. On je faktički ucenjena ličnost”, zaključuje Jakšić.