Jakšić: Srbija je pred sudbonosnom odlukom da evropski predlog prihvati ili odbaci

Jakšić je na debati u Beogradu o tom apelu, koji su između ostalih potpisali bivši ambasadori, novinari, istoričari i predstavnici nevladinog sektora, kazao da su svi oni svesni ozbiljnosti trenutka u kome se Srbija nalazi, jer „ističu poslednja zrnca peščanika koji je aktiviran u Briselu pre jedne decenije“.

„Sve to vreme podgrevane su lažne nade da će Srbija na neki čudesan način južnu pokrajinu (Kosovo i Metohiju) privesti svom ustavnom amandmanu. Tako se u najširoj javnosti ušančila jedna atmosfera koja je definisana onim sloganom ‘Kosovo je Srbija'“, ocenio je on.

Jakšić je kazao da postoji razumevanje za narod, ali ne za to što je narod „svesno uterivan u tu iluziju i udaljivan od realnosti“.

„Mi pokušavamo da popravimo tu štetu. Srbija je pred sudbonosnom odlukom da evropski predlog ili prihvati ili odbaci. Optuživaće nas za izdaju, ali izdaja je, makar iz nehata, držati Srbiju u lancima prošlosti i ne dopustiti da Srbi sa Kosova počnu da žive normalno uz svu podršku matice“, istakao je on.

Bivši ambasador Srbije u Nemačkoj Ivo Visković ocenio je da ne bi bilo dobro da se nakon tog skupa izađe sa utiskom da je sve što je stiglo sa Zapada dobro, između ostalog i predlog za Kosovo, i da ga samo zbog toga treba prihvatiti.

„Ja mislim da je ovo što je ponuđeno ispod onoga što Srbija, kao društvo i politička elita, mogu da prihvate, ali sam apsolutno protiv toga da o tome odlučuje pojedinac ili mala grupa ljudi. Pitanje je toliko značajno, da mislim da se o njemu mora izjasniti javnost u najširem smislu“, kazao je Visković.

Naveo je i da bi trebalo tražiti odgovor koji prihvata većina, ali izrazio sumnju da će taj stav biti onakav kakvim ga građani žele „zbog stanja u društvu i dugogodišnje manipulacije javnim mnjenjem“.

Visković je dodao da u ovom trenutku nema odgovor na pitanje o tome da li Srbi i Albanci mogu i žele da žive zajedno, ističući da su rešenja različita u zavisnosti od odgovora na to pitanje.

„Ako ne mogu, onda je neminovno ovakvo rešenje gde se separacijom i odvajanjem problem na neki način svodi na razilaženje i nemogućnost zajedničkog života. Ako pak mogu, onda postoje bolja rešenja od ovog ponuđenog. Jedna od njih je konfederacija, koju niko nikad nije uzeo u obzir, koja zadovoljava zahtev i jedne i druge države – i da imaju državnost i da budu zajedno“, rekao je Visković.

Prema njegovim rečima, teritorijalno pitanje nadišlo ljudsko pitanje i da se razgovara o teritorijama i rudnim bogatstvima, a ne o ljudima i njihovim sudbinama.

Istoričar Milivoje Bešlin ocenio je da je „istina u Srbiji, o kojoj se glasno ćuti, da je Kosovo nezavisna država i da je Republika Kosovo južni sused Republike Srbije“.

„Evropski sporazum, odnosno ponuda za mirovni sporazum između Srbije i Kosova je ponuda za mir. Zamrznuti konflikt koji je trenutno na Kosovu je takođe konflikt“, naveo je Bešlin.

Prema njegovim rečima, taj zamrznuti konflikt u svakom trenutku može da se odmrzne i da postane realni i stvarni rat.

„Podrška sporazumu, nije podrška (predsedniku Srbije) Aleksandru Vučiću, nego je podrška evropskom sporazumu. Mi Vučića osuđujemo što deset godina kupuje vreme, uzima dragocenih deset godina naših života, jer je taj sporazum mogao biti napravljen i potpisan i pre deset godina. On se ne razlikuje puno od plana Ahtisari plus“, kazao je Bešlin.

Naveo je da Rusija više praktično ne postoji na međunarodnoj sceni, da Kinu u ovom trenutku ne zanima kosovsko pitanje, i da je Zapad jedina zainteresovana strana.

Sonja Biserko iz Helsinškog odbora za ljudska prava kazala je da je ruska agresija na ukrajinu „kristalizirala situaciju do kraja“ i da nema dileme koju stranu treba izabrati, odnosno da je Srbija dobila priliku da se opredeli nakon 30 godina.

„To je šansa za unutrašnju konsolidaciju Srbije koja 30 godina živi, takoreći, otvorena na sve strane. Zato je evropsko-američki predlog koji je na stolu jedinstvena prilika koja se ne sme propustiti i zato što je evropski koncept zasnovan na vrednostima i solidarnosti“, ocenila je Biserko.

Pisac Svetislav Basara ocenio je da su u Srbiji prisutne „jake snage koje profitiraju od srpskog izolacionizma“, odnosno onima kojima „uljuđivanje i institucionalizacija Srbija nipošto ne odgovara jer ne bi mogli da rade svoje prljave i mračne poslove“.

„Bojim se da je idealna situacija da se srpsko junaštvo pokaže tako što će se napraviti novi bezuman potez, ponovo na štetu Srbije. Imali smo u prošlosti nekoliko takvih situacija, neke dramatičnije od ove, mada ni ova nije nedramatična“, kazao je Basara.

Dodao je da se evropski predlog treba podržati bez ikakvih „ali, možda, zvezdica i fusnota“ i naveo da je to pitanje strateške orijentacije Srbije u budućnosti za jako dug period.

Grupa javnih ličnosti, među kojima su bivši ambasadori, novinari i istoričari, pozvala je predstavnike vlasti, političke institucije i građane da prihvate takozvani nemačko-francuski plan za Kosovo, kao priliku da se Srbija „po prvi put definitivno orijentiše na evroatlantske integracije“.

Apel su između ostalih, potpisali bivši ambasador Srbije u Nemačkoj Ivo Visković, Sonja Biserko iz Helsinškog odbora za ljudska prava, advokat Čedomir Stojković, pisac Svetislav Basara, istoričar Milivoje Bešlin, novinar Rade Radovanović.