Janjić: Liberalni deo opozicije nije iskoristio šansu na pitanju Kosova

Direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić, s druge strane, smatra da liberalni deo opozicije nije iskoristio šansu da baš na pitanju Kosova ojača svoju proevropsku orijentaciju i prisutnost.

Iako poseta pomoćnika državnog sekretara SAD Vesa Mičela nije bila sudbinska za Kosovo, ona je, po mišljenju Sonje Liht, samo jedan od signala da se Srbija vratila na dnevni red i na radar SAD.

Kako sagovornica novinarke Tamare Skrozza, u okviru serijala Kvaka 23, Liht je FoNetu rekla da smo se „mi, nažalost opet našli na geopolitičkoj mapi raznih sila“.

Prema njenoj oceni, „maltene sve velike sile u ovom trenutku imaju jednu vrstu interesovanja za ovaj naš deo sveta“. Tokom Mičelovog boravka u Srbiji, niko zvanično nije video najavljivani plan u četiri tačke za Kosovo, ali je Dušan Janjić uveren da SAD i Rusija neposredno imaju najveću moć kada je u pitanju Kosovo.

„Evropska unija (EU) ima veoma uticajnu i značajnu poziciju, ali je ona posrednik ili facilitator u tim razgovorima“, objasnio je Janjić u razgovoru za FoNet. Učestvujući u serijalu Kvaka 23, on je napomenuo da „Evropa ima najviše da isplati i da dobije normalizacijom odnosa, ali je trenutno u krizi, pa mi ispred EU ovde prepoznajemo samo Nemačku“.

Zahvaljujući činjenici da se Mičel sastao s liderima opozicije, uzavrela je opoziciona scena, što je, kako smatra Sonja Liht, neopravdano „jer opozicija ne može i ne bi trebalo da se s vlašću bori na planu Kosova“.

Iako su parcijalni interesi u politici uvek legitimni, ističe Liht, njih ne bi trebalo da bude kada je reč o ključnim temama i pitanjima egzistencije cele jedne države i celog regiona.

Prema njenom stavu, budući odnos Srbije i Kosova, kao i odnosi u regionu, spadaju u teme koje prevazilaze partijske, ideološke i parcijalne interese, već bi u vezi s njima trebalo da se traže „zajednički odgovori“.

Mišljenje Janjića sasvim je drugačije, jer on smatra da „liberalno demokratski deo opozcije nije prepoznao Kosovo“, kao što ga do 1997-98. nije prepoznavala ni Demokratska stranka (DS).

Po njemu, opozicija nije iskoristila priliku da osveži svoje prodemokratsko zaklinjanje oko Kosova i da ojača svoju proevropsku prisutnost.

To je, prema objašnjenju Janjića, iskoristio predsednik Srbije Aleksandar Vučić i upravo na toj „njihovoj slabosti“ dobio ogroman broj birača u Beogradu.

Vučić je bio pripremljen da sa svojim saradnicima proslavi Strategiju proširenja EU na Balkan, ilustrovao je Janjić, dok Vuk Jeremić i Borko Stefanović, „ne da se nisu čuli, nego je ono što su rekli bilo na ivici antievropskog i na ivici pokušaja da budu veći Vučići od Vučića“.

Kosovo je opet, a na to ukazuju i sagovornici FoNeta, tema koja se ponovo politički kapitalizuje, uz podršku velikih sila.