JANJIĆ: Neće biti talasa priznanja

– Tih pet zemalja imaju problem sa secesionizmom unutar svojih država i to je osnovni razlog njihovog nepriznavanja Kosova. Kada budu rešile te probleme one će priznati Kosovo bez obzira na stavove Srbije – ističe Janjić.

Naš sagovornik naglašava da su Rezoluciju pisali vrlo upućeni ljudi koji se više od deset godina bave kosovskim problemom, kao i da je njen sadržaj potpuno objektivan.

– Predstavnici Vlade Srbije kritikuju sadržaj Rezolucije, a bilo bi im pametnije da obrate pažnju na njen prvi deo u kojem se ističu veliki problemi građana Kosova vezani za korupciju, organizovani kriminal i lošu socijalno ekonomsku situaciju i da ulože napor kako bi učestvovali u rešenju tih problema – poručuje Janjić.

S druge strane, naglašava Janjić, Evropski parlament ima problem jer ne može da utiče na uspostavljanje jedinstva spoljne politike svih zemalja članica, osim preko medija i pritisaka ovakvim rezolucijama. Janjić dodaje da se kapacitet Evropskog parlamenta iscrpljuje u posrednim pritiscima na zaključke Evropske komisije.

U rezoluciji koju je predložio holandski poslanik Jost Lagendajk i koja je usvojena sa 424 glasa za i 133 protiv navodi se da „prelazni aranžmani dogovoreni između UN i Vlade Srbije moraju da budu ponovo razmotreni u skladu s razvojem događaja na terenu, kada Euleks postigne svoju punu operativnu sposobnost“. U rezoluciji se pozdravlja „uspešno razmeštanje Euleksa širom Kosova, uključujući i severno od reke Ibar“ i ponavlja se odbacivanje mogućnosti podele Kosova.

U njoj se poziva međunarodna zajednica da „u potpunosti podrži Euleks“ i „olakša preuzimanje širom Kosova svih nadležnosti Unmika iz oblasti carina, policije i pravosuđa“.

Rezolucija „pozdravlja pristanak Vlade Srbije na razmeštanje Euleksa i njenu spremnost da sarađuje s njom“ i ohrabruje Srbiju da „nastavi da pokazuje ovaj konstruktivan pristup, koji je u skladu s težnjama države da pristupi EU“.

Debata pre usvajanja rezolucije protekla je u uobičajenom sukobu između pristalica i protivnika nezavisnosti Kosova. Evropski poslanici nisu postigli saglasnost o rezoluciji, a stavovi u raspravi kretali su se od podrške nezavisnosti, do toga da je nezavisnost Kosova suprotna međunarodnom pravu. Holandski poslanik Lagendajk je izjavio da je za odnos Srbije i Kosova potrebno „kreativno diplomatsko rešenje“ i kao primere naveo rešenja koje su našle bivše Istočna i Zapadna Nemačka, i Irska i Severna Irska. „Nije realno očekivati da Srbija prizna Kosovo u dogledno vreme, ali ni Srbija, ni Kosovo, ni EU ne smeju da dodatno gube vreme za približavanje Beograda i Prištine EU“, rekao je Lagendajk. Prema njegovim rečima, da bi Srbija i Kosovo ušli u EU, moraju da pronađu formulu koja će im omogućiti da realizuju istovetni cilj. On je ocenio da će EU na Kosovu ostati „godinama, a možda i više od decenije“ jer uspostavljanje vladavine prava zahteva mnogo vremena.

Slovačka odbila rezoluciju

Bratislava – Slovačka i dalje ne priznaje jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i to ništa neće promeniti rezolucija Evropskog parlamenta koja poziva da se Kosovo prizna, saopštio je juče portparol slovačkog ministarstva inostranih poslova Jan Škoda. „Ni usvajanje nove rezolucije, koju usput nisu podržali slovački poslanici EP, ne menja ništa u stavu Slovačke koja ne priznaje jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova“, kazao je Škoda slovačkoj agenciji TASR. Beta

JEREMIĆ: Neprihvatljivo za Srbiju

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić izjavio je da je Rezolucija o Kosovu, usvojena u Evropskom parlamentu kojom se članice Evropske unije koje još nisu priznale nezavisnost Kosova pozivaju da to učine, neprihvatljiva za Srbiju jer je protivna Ustavu i međunarodnom pravu. On je kazao i da je samo glasanje u Evropskom parlamentu pokazalo koliko je pitanje budućeg statusa Kosova pitanje oko koga ne postoji slaganje u EU. „Pristupanje Uniji i borba za Kosovo i Metohiju su dva razdvojena procesa i zvanična politika Brisela i Beograda je da su to dva razdvojena procesa. Mislim da je u najboljem interesu mira i stabilnosti, kao i evropske budućnosti celog zapadnog Balkana, da tako i ostane“, zaključio je Jeremić.