Janković: Dalje smo od evropske perspektive, nego što smo bili pre nekoliko decenija

S druge strane, direktor Beogradskog centra za bezbedonosnu politiku (BCBP) Igor Bandović u FoNetovom serijalu Kvaka 23 ukazuje da su autokrate na Balkanu naučile da govore jezik Brisela, ali da se vrednosno približavaju Moskvi i Kini.

On smatra da to nije samo krivica lidera regiona, već i cena odugovlačenja procesa evropskih integracija Zapadnog Balkana, kao i činjenice da Evropa nije izgubila samo atraktivnost, već i snagu.

„Sada svež novac od kredita uglavnom dolazi od Kine, koja zemljama Balkana, za razliku od EU, ne postavlja nikakve posebne uslove za kredit, zajam ili grant“, objasnio je Bandović, uz napomenu da su neke države pale u dužničko ropstvo prema Kini i da bi se to moglo dogoditi i Srbiji.

Prema njegovom tumačenju, spoljna politika Srbije orijentisana je ka Kini, što je nagovestio i Aleksandar Vučić, rekavši svojevremeno da je izgubio veru u evropsku solidarnost i da je Kina jedini prijatelj Srbije.

Komentarišući izjavu šefa diplomatije EU Đozepa Borelja, da u procesu evropskih integracija od otvaranja novih poglavlja za sada nema ništa, Bandović je ukazao da je u pitanju pogrešna politika sprečavanja i zaustavljanja pregovora.

„To će one koji se predomišljaju da li bi trebalo krenuti kineskim ili evropskim putem, odvratiti od puta ka Evropi“, procenio je on i upozorio da, bez nastavka pregovora, „nama nema pomoći“.

Kako je predočio, EU ima svoje probleme i trenutno nema ambicija za proširenje, pa blokira jednu zemlju zbog izgovora, a ne realnih razloga.

Stav Unije je „gledam sa strane šta radiš, uradi svoj domaći, pa ću te onda pustiti“, ilustrovao je Bandović i poručio da bi EU, umesto toga, trebalo aktivnije da se angažuje kako bi došlo do neophodnih reformi.

„Mi sami nismo u stanju to da uradimo. I bez ozbiljnog angažovanja EU nećemo napredovati. Ako nema EU, ako oni neće da nam pomognu, onda nema ni evropskog puta ove zemlje“, konstatovao je Bandović.

I Janković je novinarki Tamari Skrozza rekao da su za trenutne odnose između regiona i Unije delimično zaslužni i evropski lideri.

„Ljudi iz Brisela su ili žmurili namerno, ne želeći da vide problem, ili ga stvarno nisu videli i mislili su da je sve u redu“, obrazložio je on i naglasio da je time naneta šteta, ne samo građanima regiona, već i samoj Uniji.

Njegova je ocena da EU ne može biti globalni geopolitički akter, ako na teritoriji Evrope ima ostrva autokratskih režima i zato bi joj u najboljem interesu bilo da ovaj region izgleda drugačije.

Kako je napomenuo, neotvaranje poglavlja nije nikakva kazna za ovdašnju vlast, jer ona i neće da napreduje ka članstvu u EU.

Jankovića čudi što su ljudi koji vode spoljnu politiku EU bili neobazrivi, ili vođeni nekim svojim ličnim interesima, pa nisu videli probleme na vreme.

Da je u Briselu, on bi ljude koji su se svih ovih godina bavili pridruživanjem zemalja Zapadnog Balkana pitao: „Izvinite, a gde su vaši rezultati?’ Šta je ovo? Gde smo mi danas? Gde je Srbija, gde je Severna Makedonija, gde je Bosna? Gde je Crna Gora, na kraju krajeva? I šta je sa svim onim novcima koje smo trošili da bi neki cilj ostvarili?“

Taj cilj nismo ostvarili ni mi, ni EU, a sada je možda već i kasno, rekao je Janković i zaključio „da smo danas dalje od evropske perspektive za građane Srbije, nego što smo bili pre nekoliko decenija“.