Janković: Jedino je prihvatljivo da su KiM u okviru Srbije

Janković je, u okviru serijala razgovora Kosinus, poručio da bi trebalo sačekati povoljniji trenutak za rešavanje kosovskog pitanja.

On je ocenio da zamrznuti konflikt nije krajnje rešenje, ali je u ovom trenutku najbolje.

Ne možemo da dobijemo ono koje odgovara Srbiji i srpskom narodu, obrazložio je Janković, koji smatra da „slabe“ glavni promoteri „takozvane države“.

Prema njegovom uverenju, Evropska unija (EU) se „rastače“ i menja, „a Amerika će biti sve manje moćna“.

Janković je novinaru FoNeta Nikoli Todoroviću rekao da se zna ko podržava Srbiju i konstatovao da su mnoge zemlje „pod pritiskom priznale albansku vlast u Prištini kao nekakvu legitimnu vladu”.

On tvrdi da je veliko pitanje kada će se rešavati „konačni status Kosova i Metohije“, ali napominje da je „zabluda“ da u istoriji postoji nešto što je konačno.

Sve se menja, „države nastaju, savezi nestaju“, ocenio je Janković i naglasio da je „EU nastala u jednom trenutku, pa će i nestati“.

Upitan o kompromisu, on je odgovorio da „za nas nije prihvatljivo da je Kosovo nezavisno“ i da „jedino možemo da prihvatimo da su Kosovo i Metohija u okviru Srbije“, zbog čega se i zalaže za zamrzniti konflikt.

Za Srbiju bi, prema stavu Jankovića, bila neprihvatiljava stolica u Ujedinjenim nacijama (UN) „nekakvog entiteta sa sedištem u Prištini“, jer bi to značilo njegov međunarodno pravni subjektivitet.

Održavanje međunarodne konferencije, koja bi eventualno rešila pitanje statusa Kosova, u ovom trenutku gotovo je nemoguće, smatra Janković, pošto ne postoji saglasnost ključnih stranih aktera oko tog statusa.

Tako nešto bi u ovom trenutku, kako kaže, bilo nepovoljno i za nas, pa bismo mogli samo da „očekujemo da se nešto prebije preko naših leđa“.

Kao načelnik Centra za susedne zemlje i Sredozemlje, u okviru Instituta za međunarodnu politiku i privredu, Janković se pozvao i na primer Sirije, gde su suprotstavljeni interesi velikih sila koje nisu našle tačku oko koje mogu danas da se slože.

Prema njegovom objašnjenju, velike međunarodne konferencije se sazivaju kada su završeni određeni sukobi i kada je jasno da može da se dođe do nekog srednjeg, kompromisnog rešenja.

Govoreći o Kosovu i Metohiji, Janković ističe da je ono u vojno-strateškom smislu veoma značajno, jer se smatra centralnim manevarskim prostorom za Balkan, odakle se mogu trasirati dalje operacije za kontrolu celog poluostrva.

To je i bitno čvorište vodnih resursa, dodao je on i precizirao da je kanadska korporacija Linda 2006.godine procenila da rudna bogatstva na Kosovu i Metohiji vrede minimum 600 milijardi dolara.

Naše vlasti to znaju, predočio je Janković i naglasio da se, prema nalazima kanadske korporacije, na tom prostoru nalaze bogata zlatna žila i druge vredne rude.

On, međutim, priznaje da nema odgovor da li bi trebalo održati referendum o rešenju koje bi vlasti predložile za Kosovo.

Prema upozorenju Jankovića, pitanje može da bude „zamka“, pa da glasi „da li se slažete da vlasti Srbije reše pitanje statusa Kosova i Metohije u najboljem interesu naše države i naroda“, a da nije rečeno za šta će se to zalagati.

I drugo, lepo je rekao mitropolit Amfilohije, da li je moguć referendum o tome da je Beograd deo Srbije, ilustrovao je Janković, uz opasku da bi neko mogao da pravi i takav referendum, ako je već i o Kosovu.

Kosovo i Metohija su sadašnjost, prošlost i budućnost, rekao je Janković i konstatovao da je „o prošlosti već dosta rečeno, o sadašnjosti znamo, a za budućnost ima dva smisla, praktični i duhovni“.

U praktičnom, kako ćemo pristupiti Kosovu i Metohiji odrediće uopšte ukupan dalji život Srba, kao naroda, i same Srbije, kao države, smatra Janković.

Kada se išlo za tim da se oslobodi i bude deo Srbije, država je postajala moćnija i slobodnija, dok je Slobodan Milošević, prema oceni Jankovića, koristio Kosovo i Metohiju samo radi nastavka svoje vlasti.

Govoreći o duhovnom smislu Kosova i Metohije, Janković je sugerisao da svaki čovek sebi postavi pitanje „koga želi da sretne u budućnosti, kada izmiri račune svog zemaljskog života?“

„S kim želi da se sretne? Da li će da se sretne sa Lazarom, da li sa Milošem, to je ona Njegoševa, to je zaista tako, ili sa nekim drugim“, zaključio je Janković.