Janković: Nema stabilnosti bez demokratije

Kao sagovornik novinarke Danice Vučenić u intervjuu „Kvaka 23“ (www.kvaka23.rs), Janković smatra da nedavni izbori u Beogradu predstavljaju zaokruživanje „apsolutne vlasti jednog čoveka koji o svemu odlučuje“.

Prema Jankovićevoj oceni, nema analogije između Srbije i bilo koje evropske zemlje, uključujući i Bugarsku, Makedoniju i Albaniju, jer se svuda najmanje dve političke snage sučeljavaju, „samo mi opoziciju više nemamo“.

„Uzevši kontrolu, pre svega nad televizijama i nad medijima uopšte, Vučić je uspostavio direktan kontakt između sebe i naroda i bez posredništva, jer nema predstavničke demokratije, direktno komunicira sa narodom“, objasnio je Janković, koji je i profesor Beogradskog univerziteta u penziji.

On tvrdi da je reč o „strašnim stvarima“, jer bez medija, pravosuđa i parlamenta, nema ni demokratije, pa samim tim nema ni stabilnosti“.

Spolja posmatrano, Srbija samo deluje stabilno, ali iznutra ona to nije, ukazao je Janković, pošto u „takvoj apsolutističkoj vlasti, koja nema ekvivalenta, poput zemalja nekadašnjeg sovjetskog bloka, kao jedina takva pojava u celoj Evropi, nije stabilna i ne može biti stabilna“.

On napominje da je dodatna nevolja to što „više nema opozicije, što su u opoziciji pokreti koji ne mogu da zamene stranke sa infrastrukturom i odborima po Srbiji, jer pokreti i stranke nisu isto“.

„Jedina stranka koja je nešto značila, Demokratska stranka (DS) je razorena, ovo je njen kraj. Ja to kažem sa iskrenim žaljenjem, iako sam dugo godina politički bio protiv nje“, naglasio je Janković, koji je nekada i sam bio član DS, a potom visoki funkcioner Demokratske stranke Srbije (DSS).

Upitan u kojoj se meri odnos vlasti i opozicije sveo na sukob dva čoveka Vučića i Dragana Đilasa, on je ocenio da opozicija u prošlosti nije oborila Miloševića sve dok nije „konstituisala lidera, a to je bio Koštunica“.

„Nismo imali šansu da ga oborimo dok to nismo uradili, a daleko od toga da su svi mislili kao on u onom trenutku. I Đinđić, onako inteligentan kakav je bio, nagovarao ga je da to prihvati“, podsetio je Janković.

Dok nije bio uspostavljen „taj dualizam“, dok nisu bile „sučeljene dve ličnosti i dva principa, opozicija nije imala nikakvu šansu“, rekao je Janković, koji smatra da „danas imate Vučića kolosa i klikere okolo“.

Stvari bi se, prema njegovoj oceni, možda mogle promeniti „kada bi se pojavila neka alternativa, neka ličnost od formata i kada bi opozicija uspela da se pribere, recimo kada bi se od ovih ostataka, na temeljima DS, napravila alternativa“.

„Jedan čovek treba da ih okupi i u ovom trenutku meni izgleda da je Đilas najja?i, mada o njemu ne mislim ništa posebno dobro, ali on mi deluje kao najjača ličnost koja bi na postojećim temeljima okupila opoziciju“, veruje Janković.

U tom slučaju, kako je napomenuo, Đilas bi morao da se „oslobodi Šutanovca, Živkovića i verovatno Jankovića, koji nije pokazao da je dorastao ozbiljnoj politici“.

Uveren da su, ipak, sve to „tehnikalije“, a da je suština daleko dublja, Janković se pozvao na nedavni slučaj đaka sa školskim rancem, „koga je vozač izbacio iz autobusa na sneg i hladnoću, jer nije imao novac za kartu, a da se niko od putnika nije pobunio, ni ponudio da pomogne detetu“.

Postavlja se pitanje šta nam se kao narodu dogodilo, jer ako se ovako nešto događa, predočio je Janković, onda je prirodno da imate ovakvu vlast i nesposobnu opoziciju da joj

se suprotstavi.

Kada je reč o Evropskoj uniji (EU), Janković tvrdi da je njoj „svejedno šta Vučić radi i da ima odrešene ruke da čini iznutra šta želi, pod uslovom da reši Kosovo“.

Na opasnku da je to objašnjenje uprošćeno, on je podsetio da su „dobra objašnjenja obično prosta“, mada priznaje da u ovom slučaju postoji dosta komplikacija i nije sve tako jednostavno.

„Po mom dubokom uverenju i saznanju, suština je, pre svega, da EU nije uopšte zainteresovana da nas primi“, ocenio je Janković, koji misli da „frazerima iz Brisela ne treba verovati na reč“.

Na primedbu da Srbija, bez pritiska EU, ne bi uvela ni minimum koji se ogleda u uspostavljanju nezavisnih kontrolnih i regulatornih tela, Janković je ukazao da su „nekada ta tela i funkcionisala, a da danas ne funkcioniše ništa“.

Poredeći odnos Rusije i EU prema Vučiću, on je uveren „da ga na duge staze ni jedni, ni drugi ne uzimaju za ozbiljno“.

„Što se Rusa tiče, mora biti da u njima ključa bes zbog njegovog koketiranja, a istovremeno i odbijanja, da centru u Nišu dodeli diplomatski status“, rekao je Janković.

„Tamo postoji duboko nezadovoljstvo njime, uprkos tome što ga Putin poziva u goste pred izbore“, ocenio je Janković.

On misli da nedavno rusko odlikovanje za Ivicu Dačića „na izvestan način jeste poniženje za Vučića“, ali da je više reč o „protokolarnom driblingu, na malom prostoru“ i da to nema posebnog značaja.

Činjenica je, međutim, da Rusi hoće prosto da sačuvaju socijaliste, kao partiju koja se gasi, jer je i njih Vučić pridavio, utapajući ih u SNS, zbog čega je za Jankovića pitanje i da li će Dačić uopšte opstati kao ministar spoljnih poslova.

On ističe i da je važno imati Rusiju na svojoj strani, kao moćnu diplomatiju, naročito u vezi sa Kosovom, ali da to „ne znači da bi trebalo da budemo njihova kolonija“.

„Istovremeno, vi morate da zadržite odnose sa Zapadom što je moguće bolje, ali to ne znači da im moramo dati Kosovo da bi bili tu i da bi nas pomagali“, objašnjava Janković.

Prema njegovom uverenju, odnose održavaju trgovina, novac i kapital, koji ne znaju za politiku, ideologiju i ograničenja.

Povodom ocene nemačkog Frankfurter algemajne cajtunga da je između Zapada i Rusije u toku „bitka za Beograd“, Janković je podsetio da se „ta bitka vodila i u 18. i 19. veku“.

On misli da to nije ništa novo, niti senzacionalno, ali „jeste to što Angela Merkel nedelju dana pred izbore hvali Vučića“.

„To vam je dokaz njegove upotrebljivosti i istovremeno dokaz da opstaje na mestu na kom je i da će opstati sve dok ne obavi to što treba da obavi, a to je Kosovo“, zaključio je Janković.