Janković za Jutarnji list: Naše zemlje su taoci kontrolisanog konflikta

Prema njegovoj oceni, većina političara na vlasti ili su stekli moć u vremenu ratnih sukoba ili su politički ili, čak, biološki naslednici tih ljudi. Upitan kako doći do „prave istine“, Janković je odgovorio da je istina jedna, „samo ima mnogo strana, a da biste je saznali, morate ih pogledati sve i shvatiti celinu“.

„Kod nas se gledaju pojedinačne strane istine. A istina u celini je, mislim, porazna za sve. Gotovo svi narodi s prostora bivše Jugoslavije – od Slovenaca, preko Hrvata, Bošnjaka, Srba, Crnogoraca, Albanaca… trebaju spustiti glavu zbog događaja iz konflikata tokom devedesetih“, smatra Janković.

„Pričam o narodima, a ne građanima, jer svi mi, nažalost, imamo nacionalne države“, objasnio je Janković i napomenuo da bi „cela istina brzo izronila“ kada bi „naše vlasti pustile istoričare, faktografe, dokumentariste, nevladine organizacije da rade svoj posao i medije da to sve slobodno objave“. Ali tada se nacionalni identitet ne bi mogao graditi na „slavnim pobedama“, „mučeničkim žrtvama“ i banalnom nacionalizmu, ukazao je Janković, već bi morali posegnuti za drugim, bitnijim momentima i procesima – kulturi, umetnosti, lokalnim vrednostima i tradicijama, političkim idejama, pravnim sistemima, ekonomskim uspesima…

Na pitanje o ispadu Vojislava Šešelja u Skupštini Srbije, prilikom posete hrvatske delegacije, Janković je uzvratio ocenom da je Šešelj „uvek bio politički klovn čije predstave prikrivaju izuzetno mračnu političku pozadinu ideologije
koju predstavlja“. Pitanje je samo ima li pristup pozornici ili ne, je li njegova predstava izvan „službenog programa“, deo „službenog programa“ kao danas ili je ona ceo „službeni program“, što se može dogoditi u budućnosti, rekao je Janković.

Nije to improvizacija, nego deo političkog plana, predočio je Janković, koji smatra da je u Srbiji danas u toku „šešeljizacija“.

Šešeljev sklop tabloidnog nastupa i mračne ideologije lepi se za nove generacije. Tako se i domaća javnost i međunarodna zajednica može plašiti „većim zlom“ i onaj ko može kontrolisati Šešelja kontroliše Srbiju, naglasio je Janković.

Koliko znam, imate i vi u Hrvatskoj svoje Šešelje, samo možda ne toliko upečatljive, dodao je Janković i ocenio da je predsednik Srpske radikalne stranke potreban Aleksandru Vučiću i da će mu biti potreban sve više „kako ostaje bez
izgovora za svoje neuspehe“. On je uz Šešelja „manje zlo“, „umereni nacionalista“, „faktor stabilnosti“, konstatovao je Janković, dok je za Aleksandra Vulina rekao da je „deo militantnog dela srpske političke estrade“, ali da na njega ne treba obraćati pažnju.

Povodom evropskih integracija Srbije, Janković ne bi rekao da je Evropska unija (EU) neodlučna, nego da Srbija ka EU napreduje – unazad. Borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, vladavina prava, poštovanje ljudskih prava, nezavisno sudstvo i institucije, sloboda medija, ekonomski razvoj, ništa ne ide napred, uglavnom se nazaduje, tvrdi Janković i napominje da „proruska orijentacija u srpskoj vlasti nikad nije bila jača“, što je „nesporno projekt vlasti“.

Najveći interes Vučića je ostanak na vlasti, što je pogubno za Srbiju, ukazao je Janković i naglasio da su za PSG, kada je reč o Kosovu, najbitniji ljudi i kvalitet njihovog života. Janković misli da Srbija ne bi trebalo da sprečava Kosovo u demokratskom i ekonomskom razvoju, što znači da ne treba sprečavati ni članstvo Kosova u međunarodnim
organizacijama.

Ako je vrhunski cilj Prištine članstvo u Ujedinjenim nacijama (UN), Janković i za to ima rešenje: slično Ukrajini i Bjelorusiji u nekadašnjem Sovjetskom Savezu, Beograd bi mogao ne da se protivi, nego čak da inicira članstvo Kosova u UN, ali uz sporazum po kojem to članstvo ne znači formalnu neovisnost.

Sporazum bi važio na, recimo, 30 godina, posle čega bi se ponovno razmotrila htenja Beograda i Prištine, pa ili bismo napravili novi ili bi, ako ne bude saglasnosti, originalni sporazum važio daljih 30 godina, objasnio je Janković.

U međuvremenu bi Srbi odmah dobili najviši stepen teritorijalne i personalne autonomije, sva ljudska prava, uključujući i imovinu, naravno, eksteritorijalnost crkava i manastira, istakao je Janković, a Republika Srbija imovinska, vlasnička prava tamo gde postoje.

Voleo bih, naravno, da Kosovo bude deo Srbije. Ali vidim samo jedan način za to – da jednom u budućnosti i Albanci požele da bude tako, jer je Srbija zemlja demokratije i blagostanja, nešto slično kao što smo mi poželeli da budemo
u EU. Taj cilj samo tako možda možemo postići, nikako silom, inaćenjem ili ratom, zaključio je Janković.